Od čega zavisi budućnost IT sektora u Srbiji?
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 7 minuta

Foto: iStock 

Konkurentske prednosti i preduzetnička inicijativa bile su dovoljne da, za samo nekoliko godina, IT sektor ispliva kao jedna od oblasti u kojoj Srbija ima šta da ponudi u međunarodnim okvirima

 

IT sektor u Srbiji postaje sve važniji: vrednost IT usluga konstantno raste, kao i broj zaposlenih, a polako se menja i kvalitet sa većim učešćem kompanija koje ne rade samo autsorsing za inostrane naručioce. Koliko je korona uticala na poslovanje ovog sektora i koje su glavne prepreke njegovom razvoju? 

 

Izvoz IT usluga raste godinama

Značaj IT industrije najviše se primećuje preko rasta izvoza ovih usluga. Pre samo jedne decenije, njegova vrednost bila je gotovo neznatna, da bi onda započeo strmoglav rast. Vrednost izvoza IT usluga ubrzo je prevazišla nivo izvoza većine tradicionalnih industrijskih grana. Tokom prethodnih 5 godina, vrednost izvoza se godišnje povećavala za 20-25%, što je za tih nekoliko godina donelo povećanje od čak 2,5 puta. 

IT je postavio Srbiju na mapu sveta kao retko koji drugi proizvodi, osim možda maline. Ovo naravno ne znači da je u IT sektoru sve odlično – najveći deo izvezenih usluga je autsorsing za velike inostrane kompanije, dok još uvek relativno skroman udeo imaju softverska rešenja koja su u potpunosti plod domaćih kompanija. Ovo se polako menja i postoje dobri primeri kompanija kao što su Nutanix, Nordeus i drugi koji su uspeli da se izbore za značajne pozicije svojim proizvodima i rešenjima na svetskom nivou. Takođe, neke velike multinacionalne kompanije su otvorile svoje razvojne centre u Srbiji (kao npr. Microsoft), ali većina IT sektora u Srbiji i dalje se bazira na velikom broju malih kompanija, preduzetnika i frilensera. 

IT sektor u Srbiji: vrednost izvoza IT usluga (u milionima evra) i broj zaposlenih u sektoru Informisanje i telekomunikacije (u hiljadama). Izvor: NBS i RZS.

 

Ne znamo koliko ljudi radi u IT sektoru

Niko pouzdano ne zna koliko ima zaposlenih ljudi u IT sektoru u Srbiji. Procene značajno variraju – od samo 6.000-7.000 hiljada (Vojvodina ICT klaster, 2015), preko procene od 32.000 ljudi, od čega zapravo tek 11.500 developera (StartIt, 2016), do čak preko 47.000 programera (StartIt, 2019). 

Državna statistika ne prati IT kao takav, već međunarodnu klasifikaciju zaposlenih među kojima i sektor Informisanje i komunikacije gde bi trebalo da tražimo naše zaposlene u IT-ju. Ovi podaci su zgodni jer se sakupljaju na godišnjem nivou i možemo ih uporediti sa podacima iz statistike izvoza usluga – vidimo da rast vrednosti izvoza usluga prati i rast zaposlenih u ovom sektoru. Ali nisu svi u sektoru Informisanje i komunikacije zaposleni u IT-ju: tu su novinari, PR službenici, radnici kod mobilnih operatera i mnogi drugi koji obavljaju slične delatnosti. 

Osim toga, statistika ovde prati za koju delatnost je registrovano neko preduzeće i potom sve zaposlene posmatra kao zaposlene u tom sektoru. Na primer, programeri koji rade u bankama na kreiranju i održavanju e-bankinga računaju se kao zaposleni u sektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, isto kao što se pravnik u EPS-u računa u sektoru Proizvodnja električne energije. Nadalje, nemamo informacije o tome koliko ljudi radi preko raznih onlajn platformi iz Srbije, kao što je UpWork, niti koliko ovih ljudi radi nešto što bismo mogli da definišemo kao IT, pošto tu ima raznih drugih poslova. 

Tu je još i dodatni problem: šta sve računamo pod IT sektorom? Da li su to samo developeri koji direktno rade na kreiranju softvera, da li su to i oni angažovani na sličnim stručnim poslovima kao što je grafički dizajn, obrada zvuka i slično? Dalje, da li tu treba dodati i one koji direktno sarađuju sa programerima kao što su projektni menadžeri, ljudi iz marketinga, ili i sve ostale iz pomoćnih službi koji rade u IT kompanijama (ljudski resursi, finansije itd)?

 

Uticaj pandemije na IT sektor 

Imajući u vidu da većina ljudi koji rade u IT sektoru mogu da rade od kuće, barem u značajno višoj meri u odnosu na zaposlene u tradicionalnijim industrijama, mogli bismo da očekujemo da IT sektor prolazi kroz manje probleme usled pandemije korona virusa. Ali izgleda da nije tako – jer ako je sve u redu sa strane ponude, nije nužno i sa strane tražnje. Drugim rečima, tačno je da neka kompanija koja pravi softver može da organizuje svoje radne procese na bolji način, tako da nesmetano radi i izvan kancelarijskog prostora, ali to ne znači da kompanije koji su korisnici njenih usluga neće smanjiti narudžbine jer je njima opao promet.

Izvoz IT usluga, u milionima evra. Izvor: NBS.

Kako nam pokazuju podaci iz platnog bilansa, izvoz IT usluga je i početkom godine rastao i u prva dva meseca je bio veći za preko 20% u odnosu prethodnu godinu. Međutim, u martu sledi pad, i tokom marta, aprila i maja je nivo izvoza po prvi put u poslednjih nekoliko godina zapravio bio niži nego u prethodnoj godini. Tek u junu je zabeležen oporavak i veći nivo izvoza nego 2019. Nivo izvoza IT usluga u prvih 6 meseci ove godine iznosio je 700 miliona evra, što je svakako više od prošlogodišnjih 675 miliona. Da nije bilo korone, IT bi verovatno zadržao svoje stope rasta od 20% u odnosu na prethodnu godinu, pa bi izvoz iznosio oko 810 miliona evra. Prema tome, korona je za sada IT sektor koštala oko 100 miliona evra izgubljenog izvoza, što je oko 0,2% BDP-a.

 

Zašto je IT uspeo u Srbiji?

Ovakav bum u razvoju IT sektora nije nešto što je specifično samo za Srbiju – on je u priličnoj meri prisutan i u zemljama u okruženju, pre svega Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Ukrajini. To će nam pomoći i da lakše uočimo šta je doprinelo razvoju ovog sektora. Najvažnije stvari koje upadaju u oči su konkurentne cene i kvalitet radnika. 

Plate zaposlenih u Srbiji i nabrojanim zemljama daleko su niže nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope ili Severne Amerike. Za platu jednog dobrog programera u Nemačkoj možete da platite nekoliko njih u Beogradu ili Bukureštu. Ali to nije dovoljno: vaš proizvod mora da bude i kvalitetan. Koliko god ukazivali na brojne probleme u obrazovnom sektoru u Srbiji, ne možemo poreći da u ponekim segmentima Srbija nije toliko loša kao što nam se čini – postoji tradicija obrazovanja, barem jedan univerzitet na Šangajskoj listi, nekoliko dobrih tehničkih fakulteta (i državnih i privatnih) gde se školuju programeri, velika većina studenata i diplomaca dobro govori engleski i tako dalje. U nekim od ovih oblasti, Srbija je mnogo bliže drugim zemljama Evrope, koje su mnogo bogatije, nego zemljama Azije i Afrike koje imaju isti nivo BDP-a kao mi. Osim toga, sa razvojem raznih platformi na Internetu, znanje nikada nije bilo dostupnije. 

Ove konkurentske prednosti i preduzetnička inicijativa bile su dovoljne da, za samo nekoliko godina, IT sektor ispliva kao jedna od oblasti u kojoj Srbija ima šta da ponudi u međunarodnim okvirima. To se sve nekako desilo ispod radara stručne ekonomske javnosti koja je standardno bila fokusirana na poljoprivredu kao našu razvojnu šansu i na politiku reindustrijalizacije. Ignorisanje države možda i nije bila loša stvar jer je time izbegnuta i loša pažnja – veliki broj preduzetnika iz branše će vam se odmah požaliti na nova poreska pravila i test samostalnosti kao primer gde je pažnja države zapravo otežala posao većini. Tu je bila i loša mera davanja subvencija stranim IT kompanijama za zapošljavanje. Sa deficitarnim kadrom, ovo ne znači veći broj zaposlenih, već njihovu realokaciju iz manjih domaćih kompanija u velike multinacionalke koje mogu da ponude bolje uslove i plate upravo zbog tih subvencija.

Konkurentske prednosti i preduzetnička inicijativa bile su dovoljne da, za samo nekoliko godina, IT sektor ispliva kao jedna od oblasti u kojoj Srbija ima šta da ponudi u međunarodnim okvirima

Ako želite da pravite automobile, treba vam velika fabrika, ogroman broj skupih specijalizovanih mašina (da biste napravili tih 5.000 delova koji ulaze u jedan prosečan automobil), morate da uvezete veliki broj komponenti, potom da konačni proizvod i izvezete i to lošom i sporom železnicom, da čekate delove koji vam dugo stoje na carinjenju itd. Ali ako za nekog stranog naručioca pravite vebsajt, izbegavate najveći broj ovih logističkih problema koji su imanentni poslovanju u Srbiji. Takođe, ne trebaju vam krediti za kapitalnu opremu – a krediti u Srbiji su značajno skuplji nego u zemljama EU upravo zbog velikog rizika poslovanja, pa većina banaka i ne želi da radi sa početnicima u poslu ili malim preduzetnicima. U ovakvom okruženju, mnogo lakše je započeti neki posao za koji vam je potreban samo dobar kompjuter i brz internet. Ovo ne znači da su IT kompanije u potpunosti oslobođene od tereta lošeg domaćeg zakonodavstva – setimo se samo Zakona o deviznom poslovanju koji zahteva evidenciju svakog pojedinačnog priliva u devizama ma koliko on bio mali – već samo da je ovaj teret relativno lakši jer celokupna oblast nije toliko regulisana. 

Ali ne možemo se zauvek uzdati u ovakve prednosti. Prvo, programeri mogu lako da nađu posao u inostranstvu, što veliki broj njih i radi, naročito oni koji su na srednjim i vodećim pozicijama koje je i najteže zameniti. Glavni razlozi za odlazak često nisu materijalne prirode, već mogućnosti bržeg napredovanja i građenja karijere, ili nezadovoljstvo opštim društvenim okruženjem, od političke scene do funkcionisanja zdravstva i administracije. Drugo, u Srbiji raste nivo plata zaposlenih u ovom sektoru uglavnom zbog nedostatka kadra, što može predstavljati i ozbiljno ograničenje u budućnosti. Usled toga se smanjuje cenovna konkurentska prednost u odnosu na okolne zemlje, pre svega na Ukrajinu, a kao potencijalna konkurencija pojavljuju se i druge zemlje iz Azije koje imaju znatno jeftiniju radnu snagu. 

Ni regulatorni ni poreski okvir nam ne idu u prilog – dok druge zemlje kao što su Rumunija ili Severna Makedonija imaju posebne poreske povlastice kako bi privukle ili zadržale IT industriju, kod nas se sa ovim ne eksperimentiše, a visoki nameti na rad (ne toliko porezi koliko socijalni doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje) predstavljaju i ozbiljnu prepreku daljem razvoju. Rešenje za ove probleme deluje prosto, ali je u praksi jako teško: nove prednosti moraju da budu bazirane na kvalitetu rešenja i proizvoda koje nude naše IT kompanije. Država možda ne treba da ih u tome gura (jer ni ne zna kako, čak je veća šansa da će im nehotice zasmetati ili privilegovati pojedine igrače nauštrb ostalih), ali treba da pomogne rešavanjem problema koje pred njih postavljaju zastarela zakonska rešenja. Potrebno nam je i opšte uvođenje reda u celokupan sistem da bi se ljudi ohrabrili na ostanak ili čak povratak. Inače može lako da se desi da se za desetak godina pitamo kako to da nam IT industrija gubi trku.

 

Pogledajte Talas dokumentarni film “Uspeh odavde – priče ljudi iz IT sektora”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *