5G je srce Srbije ‒ šta smo tačno potpisali u Vašingtonu?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 8 minuta

Foto: iStock

Iako je  upitno u čemu je veza 5G mreže i statusa Kosova, ovo otvara zanimljiva pitanja za budućnost razvoja 5G mreže u regionu i odnosa Srbije i Kine.

 

Umesto nekog većeg pomaka u odnosima Beograda i Prištine, nedavno potpisanim dokumentom u Vašingtonu srpska javnost suočila se sa velikim brojem neočekivanih pitanja. Otkud premeštanje ambasade u Jerusalim u pregovorima Beograda i Prištine? Šta za odnose sa Rusijom znači diverzifikacija snabdevanja energeticima? Kako ćemo se tačno boriti protiv kriminalizacije homoseksualnosti u 69 drugih zemalja? Ipak, ako ste zaljubljenici u tehnologiju i plaši vas sve veće prisustvo Kine u regionu, najzanimljiviji detalji dokumenta koji je predsednik Vučić potpisao u Ovalnoj kancelariji u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa nalaze se u tački 9.

“Obe strane će u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača. Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na njeno blagovremeno uklanjanje i na druge potrebne korake”, navodi se u pomenutoj tački 9. Iako je ponovo upitno u čemu je veza 5G mreže, odnosno mobilne mreže pete generacije, i statusa Kosova, ovo otvara zanimljiva pitanja za budućnost razvoja 5G mreže u regionu i odnosa Srbije i Kine.

 

5G u Srbiji  ‒ Čekaj me, ja sigurno (ne)ću doći

Iako se o 5G tehnologiji mnogo priča, btino je otići korak unazad i videti gde je tačno Srbija na putu ka ovom tehnološkom ostvarenju. Mobilna mreža pete generacije nije jedinstvena tehnologija, već skup različitih tehnoloških dostignuća koja omogućavaju bržu internet povezanost. Maksimalna brzina koju 5G može da postigne neće biti ostvarena još nekoliko godina, a drastično brža internet povezanost otvara brojne nove mogućnosti jer veći broj uređaja može biti istovremeno povezan. Na primer, to bi značilo mnogo širu upotrebu samoupravljajućih automobila i pojavu “pametnih gradova”.

Pored tehnoloških prepreka, 5G tehnologija se suočila i sa još jednim pomalo neočekivanim protivnikom ‒ ljudskim strahom. Teorije o negativnom uticaju na zdravlje krenule su da bujaju širom sveta od početka pandemije COVID-19, usled čega su u nekim zemljama ljudi krenuli da pale stubove mobilne telefonije i verbalno napadaju radnike koji rade na instalaciji 5G tehnologije.

Koliko je Srbija tačno odmakla u procesu razvitka 5G tehnologije? Ne baš mnogo daleko ‒ u junu prošle godine je u rad puštena prva eksperimentalna 5G bazna stanica u Srbiji. U pitanju je bazna stanica kompanije Telenor, a stanica se nalazi u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Strategija za razvoj 5G mreže usvojena je još 2018. godine, a nadležni su najavljivali da bi do šire upotrebe 5G mreže moglo da dođe već 2021. godine, međutim to se sada već izvesno neće dogoditi. Prodaja radio-frekvencijskih opsega za nove servise najavljena je za prvih nekoliko meseci sledeće godine, a za sada su izdate četiri privremene dozvole za postavljanje 5G mreže. Jednu dozvolu je dobio Telenor, preostale 3 su otišle Telekomu, ali su dozvole istekle i sve bazne stanice su ugašene, navodi Danas.

Natali Delić, nezavisni konsultant za nove tehnologije, u razgovoru za Talas ističe da ne vidi na koji način će se napraviti implementacioni plan samo na osnovu dokumenta iz Vašingtona. “Potrebno je ozbiljno razmisliti da li i na koji način to i može da se sprovede u delo. Ukoliko bukvalno shvatimo ove dve rečenice, ovaj sporazum može ozbiljno da utiče na mogućnost investiranja mobilnih operatera jer neki od njih imaju opremu kineskih proizvođača u delu svoje telekomunikacione infrastrukture. Ako im neko kaže da moraju da sve zamene nekom drugom opremom, to košta mnogo i može da utiče na sposobnost daljeg investiranja, pošto umesto kupovine nove opreme oni moraju da kupe i zamene staru, a dodatno je tu i pitanje u kom roku tu zamenu treba izvršiti”, navodi Delić. Ona dodaje i da ne misli da će sporazum uticati na sam početak razvoja 5G mreže, ali da može da utiče na brzinu razvoja. “Svaki operater ima svoju strategiju, ne znam da li je neko planirao da ima opremu kineskih proizvođača, ali je takav izbor velika stvar za svakog operatera i to može promeniti pravac implementacije”, kaže Delić i dodaje da je sada nephodno da država razgovara sa operaterima i razradi dalje planove. Kao dodatan izazov Delić navodi i to da je nejasno da li se sporazum odnosi samo na buduće 5G bazne stanice ili se odnosi na telekomunikacionu infrastrukturu koja je neophodna da bi se obezbedila 5G usluga, jer to nisu samo bazne stanice već i sva druga oprema.

Posebno pitanje je i ko sve ulazi pod definiciju “nepouzdanog operatera”, ali se sudeći po trenutnoj geopolitičkoj situaciji ovo odnosi ponajviše na kineske proizvođače. “Meni se čini da u različitim sferama imamo njihovu opremu i da li to znači demontiranje u svim oblastima ili se samo odnosi na mobilne operatere i budući 5G?”, dodaje Delić. Ona ističe da za sada Kina prednjači u razvoju 5G tehnologije, a da velika pokrivenost 5G mrežom u gradovima kao što je Šenžen pokazuje da oni ovu tehnologiju aktivno razvijaju i primenjuju. “U tehnološkom smislu, verujem u to da iz konkurencije dolazi kvalitet i da je potrebna sloboda, poput slobode govora, u nauci da se razmenjuju mišljenja da bi ceo svet imao korist i progres. Za krajnje korisnike je uvek bolje kada nemate monopol i kada imate slobodno tržište i konkurenciju. Kad god polarizujete neko tržište, čak i tržište telekomunikacione opreme, to može dovesti i do većih cena jer imate manje konkurencije. Ne kažem da će se ovo desiti, ali kao neko ko voli nove tehnologije nadam se da će se naći način da to ne utiče negativno na brzinu razvoja”, zaključuje Delić.

 

Da li je Kina nepouzdan partner?

Fraza koja privlači najviše pažnje u tački 9. jeste upravo formulacija “nepouzdani operateri”. Ipak, gotovo da nema sumnje da je u pitanju pseudonim za specifično jednu državu ‒ Kinu. Američke vlasti, a naročito administracija predsednika Trampa, već duži niz godina preduzimaju različite akcije kako bi sprečili da kineske kompanije postanu vodeće u izgradnji 5G mreže. Na meti je ponajviše bila kineska kompanija Huavej, koja je trenutno lider u telekomunikacionoj opremi, naročito u opremi koja je neophodna za izgradnju 5G telekomunikacione mreže. Od 2018. godine, federalne američke agencije ne mogu da koriste opremu ove kompanije, američkim kompanijama je zabranjeno da prodaju opremu Huaveju, neki od čelnika ove kompanije ne mogu da dobiju vizu za ulazak u SAD, a američki AT&T je odustao od saradnje sa kompanijom Huavej nakon pritiska od strane američkih vlasti. Čelnici Huaveja su pokušali da se na različite načine kroz tužbe pred američkim sudovima bore protiv ovih odluka, ali je to do sada bilo neuspešno.

Huavej je postao dominantan uz aktivnu asistenciju kineskih vlasti koje su krajem devedesetih počele da posmatraju uspeh ove kompanije kao važan za ostvarivanje drugih strateških ciljeva Kine. Telekomunikacije jesu oblast koja je blisko povezana i sa nacionalnom bezbednošću, a Kineska komunistička partija je postavila jasan cilj da ulaže u kompaniju koja može da postane gigant u ovoj grani. U prilog ovome govori i to da je samo 2018. godine iz kineskog budžeta izdvojeno preko 222 miliona dolara za različite zajmove i subvencije Huaveju. Ova kompanija ulaže velike sume i u razvoj novih tehnologija u poređenju sa drugim kompanijama, ali nesumnjivo veliki deo njenog uspeha dolazi i iz aktivne finansijske pomoći kineskih vlasti i državnih banki. Primera radi, Huavej je u Holandiji na tenderu za izgradnju 5G mreže imao ponudu koja je bila za čak 60% jefitnija od kompanije Erikson, sledećeg najboljeg ponuđača. Stručnjaci ipak smatraju da troškovi ponude Huaveja nikada ne bi mogli da budu toliko niski da nije bilo aktivne finansijske pomoći iz kineskog državnog budžeta, navodi CFR.

Pažnju Trampove administracije je privukla i kineska telekomunikaciona kompanija ZTE, koja čak 47% telefona koje proizvodi prodaje upravo američkim kupcima. Istragu poslovanja ove kompanije je 2012. godine pokrenuo FBI zbog mogućeg kršenja sankcija prema Iranu i Severnoj Koreji. Pravi udarac za ZTE je ipak došao tek 2018. godine kada je američko Ministarstvo trgovine donelo odluku o zabrani prodaje američkih delova, poput čipova, ovoj kineskoj kompaniji koja bez toga gotovo da ne može da proizvodi svoje telefone. Ipak, zabrana je ukinuta nakon nekoliko meseci, a u zamenu za to je ZTE pristao da plati kaznu od čak 1 milijarde dolara i promeni ljude u vrhu menadžmenta. Usled neizvesne budućnosti firme, njena tržišna vrednost je opala za čak 3 milijarde dolara.

Zašto tačno SAD strahuje od mogućnosti da kineske kompanije budu te koje će da imaju primat u izgradnji 5G mreže? Glavni razlog koji navode američki zvaničnici jeste zabrinutost da će važni i osetljivi podaci američkih građana i institucija na ovaj način dospeti u posed Kineske komunističke partije. Zvaničnici u Vašingtonu ističu da postoji velika mogućnost da će 5G mreža postati “trojanski konj” autoritarnih vlasti u Kini. Kineske kompanije imaju obavezu da uključe zvaničnike Kineske komunističke partije u svoj menadžment, postoje velike državne investicije u Huavej, a zakon donet 2015. godine jasno navodi da kompanije moraju da podržavaju i sarađuju sa kineskim obaveštajnim telima. Ako na sve ovo dodate i to da je osnivač Huaveja nekada radio kao inženjer u kineskoj vojsci, nije teško uvideti razlog za paniku u Vašingtonu. Američke vlasti nisu jedine koje su zabrinute zbog moguće špijunaže ‒ Australija je takođe zabranila upotrebu Huavej tehnologije prilikom izgradnje 5G mreže, dok su nadležni u Ujedinjenom Kraljevstvu odlučili da značajno ograniče upotrebu opreme ove kineske kompanije, naročito u “osetljivim” oblastima 5G mreže (npr. bilo šta u vezi sa vojskom). Odluka Ujedinjenog Kraljevstva je usledila nakon pritiska američkih vlasti koje su zahtevale da se Huavej potpuno isključi iz izgradnje 5G mreže. S druge strane, Rusija, Malezija i brojne druge zemlje koje su deo infrastrukturnog projekta “Pojas i put” nastavljaju da koriste tehnologiju ove kompanije.

Zanimljivo je i to da za sada, uprkos sumnjama obaveštajne zajednice, ipak ne postoje obimniji dokazi o špijunaži putem Huavej tehnologije, što je za mnoge znak da je oštra retorika prema ovoj kompaniji prvenstveno motivisana geopolitičkim razlozima. Sukobi oko tehnoloških kompanija iz Kine samo su deo šireg trgovinskog rata koji, različitim intenzitetom, traje sve od dolaska Donalda Trampa na vlast. Pored brojnih opravdanih primedbi na postupke kineskih vlasti i kompanija, poput industrijske špijunaže ili krađe intelektualnog vlasništva, veći antagonizam prema Kini gotovo izvesno je motivisan i strahom da kineske kompanije postanu tehnološki lideri i preuzmu mesto američkih. Umesto fokusa na Rusiju kao dugogodišnjeg rivala u svetskoj areni, Kina je sada zauzela poziciju “izazivača”, a pokušaji da se smanji uticaj i veličina Huaveja su verovatno samo deo napora da se posredno smanji i moć Kine. Naravno, potpuno je moguće da postoji više različitih motivacija iza oštrog protivljenja većoj umešanosti kineskih kompanija u izgradnju 5G mreže (npr. bojazan zbog moguće špijunaže i geopolitičke kalkulacije), ali je svakako izvesno da bezbednost podataka građana širom sveta nije jedini razlog zbog kojeg američka administracija na različite načine pokušava da utiče i da druge zemlje eliminišu ili smanje udeo Huavej tehnologije.

 

Huavej i Srbija ‒ ima neka tajna veza

Predsednik Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare nakon potpisivanja dokumenta u Vašingtonu izjavio da su se predstavnici Beograda “izborili” da se ne navode imena zemalja sa kojima Srbija neće sarađivati u izgradnji 5G mreže. On je tom prilikom dodao i da se druga rečenica u devetoj tački (“Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na njeno blagovremeno uklanjanje i na druge potrebne korake”) ne odnosi na Srbiju s obzirom na to da trenutno ne postoje “njihovi” drugi infrastrukturni objekti na koje bi se tačka odnosila. Iako predsednik nije precizirao ko su to “oni” i koja zemlja je mogla da se nađe u sporazumu, nije teško zaključiti da su u pitanju kompanija Huavej i Kina. Ako je to tačno, nije teško doći do sledećeg logičnog pitanja ‒ šta će se dogoditi sa Huavej tehnologijom koja već postoji?

Pored prodaje mobilnih telefona. Huavej je uspeo da na različite načine postane deo telekomunikacionog sistema u Srbiji, povremeno izazivajući i kontroverze. Huavej je obezbedio neophodnu infrastrukturu za izgradnju prve eksperimentalne 5G mreže, a ona je potom testirana upravo na telefonu ove kompanije. Vlada Srbije potpisala je brojne memorandume o razumevanju sa nekoliko stranih IT kompanija, a jedna od njih je i Huavej. Postoje još dva važna sporazuma ‒ jedan o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta u Srbiji iz 2017. godine, kao i Memorandum o razumevanju za razvoj projekta ’pametnih gradova’ u Srbiji iz 2019. godine, navodi Radio Slobodna Evropa.  Oprema ove kineske kompanije (oprema za čuvanje podataka i platforma za veštačku inteligenciju) biće korišćena i u radu Državnog data centra u Kragujevcu, a izuzetno važan deo saradnje Huaveja i Srbije jeste oblast optičkih kablova. Mreže optičkih kablova, pomoću kojih je moguće dobiti značajno bolju brzinu interneta, kompanija Telekom Srbija izgradila je upravo sa kompanijom Huavej, a ova tehnologija je osnov za dalji razvoj 5G mreže. Zanimljivo je i to da je Huavej 2017. godine postao zvanični partner košarkaškog kluba Crvena zvezda.

Nakon potpisanog dokumenta u Vašingtonu, budući angažman kompanije Huavej u Srbiji postaje neizvesniji. Ako ne možemo da koristimo njihovu 5G opremu, zašto bismo mogli da sarađujemo u oblasti čuvanja podataka ili veštačke inteligencije? U pitanje je ipak ista kompanija, sa istim menadžmentom, poslovnim kodeksom i pravnom službom. Ukoliko Huavej nije pouzdan partner u izgradnji 5G mreže, logično je postaviti pitanje da li će se ovo odnositi i na ostale sfere tehnološke saradnje, a upravo to je ono na šta srpska javnost i dalje nema odgovore.

Angažman Hueveja koji je izazvao najviše negativnih kritika jesu video kamere za ‘pametan’ nadzor u Beogradu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i kineska kompanija 2011. godine započeli su razgovore o projektu “Sigurno društvo”, a 2014. godine je zaključen Memorandum o razumevanju koji se odnosi na realizaciju ovog projekta. Prošle godine najavljeno je postavljanje oko 1.000 kamera ove kompanije na oko 800 lokacija u Beogradu. U pitanju su kamere opremljene softverom za prepoznavanje registarskih tablica i lica, a nedovoljna transparentnost i potencijalne pretnje po privatnost građana su izazvale veliko negodovanje organizacija civilnog društva.

Kao i većina potpisanog u Vašingtonu, budućnost implementacije tačke 9. ostaje neizvesna. Nakon američkih predsedničkih izbora početkom novembra, postaće jasnije da li će postojati kontinuitet američkog angažmana u odnosima Beograda i Prištine. Ukoliko Džo Bajden postane predsednik, nastaviće se američko-kinesko rivalstvo, ali je otvoreno pitanje kog će intenziteta ono biti i da li će Bajdenova administracija biti podjednako zainteresovana za pitanje izgradnje 5G mreže.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *