Ugroženo preko 140.000 radnih mesta – novi izveštaj MMF-a
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Prognoze za privredna kretanja u Srbiji se ne razlikuju od prethodnih: MMF i dalje procenjuje očekivan od pada privrednih aktivnosti od 3%, dok je Vlada optimističnija pošto računa na recesiju od samo -1,5%.

 

Srbija je u julu 2018. godine potpisala novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji nije podrazumevao povlačenje kredita, već samo tehničku ekspertizu u sprovođenju strukturnih reformi. Ova nova vrsta aranžmana naziva se Policy Coordination Instrument (Instrument koordinacije javnih politika), a Srbija je među prvim zemljama koje su ga primenile u praksi.

Kao i u slučaju drugih vrsta aranžmana, postoji lista obaveza i reformi na koje se zemlja obavezala, pa MMF periodično proverava dokle se sa time stiglo i kako izgleda opšta ekonomska situacija. Ovaj izveštaj objavljen krajem avgusta nastao je nakon posete misije MMF-a, koja je završena početkom jula. Pomenuti aranžman ističe uskoro (u januaru naredne godine), pa će biti još samo jedna revizija aranžmana u decembru ove godine.

Najveći deo izveštaja posvećen je ekonomskom stanju u zemlji usled pandemije COVID-19, kao i državnom odgovoru na nju, pre svega u vidu paketa ekonomskih mera i uticaja na privredu. Ekonomski programi pomoći privredi procenjeni su kao među najvećim u grupi evropskih zemalja u razvoju. Ovo se najviše ogleda u tome što su gotovo svi aneksi, koji zajedno čine skoro polovinu dokumenta, posvećeni ili procenama uticaja pandemije virusa na privredu, održivosti javnog duga, spoljnog javnog duga ili platnog bilansa.

Procene MMF-a su da će usled krize i paketa ekonomskih mera doći do značajnog rasta javnog duga, ali da na kratak rok to neće predstavljati problem za finansiranje, jer se brz privredni oporavaka očekuje već naredne godine. Usled toga će pasti udeo javnog duga u BDP-u, ali će se i stvoriti poreski prihodi za finansiranje porasta duga. Procena MMF-a jeste da će ove godine Srbija zabeležiti visok budžetski deficit od oko -8,5% BDP-a, a da on već naredne godine mora da se spusti na nivo od -2% da bi javne finansije ostale u dobroj situaciji.

Tabela: Veličina ekonomskih paketa Vlade. Izvor: MMF

 

Prognoze MMF-a

Prognoze za privredna kretanja u Srbiji se ne razlikuju od prethodnih: MMF i dalje procenjuje očekivan od pada privrednih aktivnosti od 3%, dok je Vlada optimističnija pošto računa na recesiju od samo -1,5%. Međutim, u slučaju da pandemija ne bude bila stavljena pod kontrolu već bude došlo do novih talasa, ekonomska kratanja bila bi znatno lošija, što bi značilo i dublju recesiju.

Za sada ipak deluju pozitivno podaci koji govore o oporavku izvoza i industrijske proizvodnje nakon šoka u aprilu. MMF ekonomske mere Vlade uglavnom ocenjuje pozitivno, ali bez većeg zalaženja u detalje. Njihova analiza korporativnog sektora u Srbiji dovela je do procene da kriza u rizik dovodi oko 140.000 radnih mesta. Ovo su zaposleni u kompanijama koje prema podacima iz finansijskih izveštaja imaju niske profite, visok dug i malo likvidnih sredstava. Uticaj krize na tržište rada će ipak moći da se vidi tek za nekoliko meseci kada budu istekle poslednje mere za očuvanje radnih mesta.

 

Odlaganje obećanih reformi

Kada se uporedi spisak stvari na koje se Vlada obavezala ove godine, veliki deo njih je odložen za neki kasniji period, na jesen ili čak za narednu godinu. Od 6 reformskih mera koje se navode u dokumentu sa rokovima za njihovo implementiranje krajem 2019. ili tokom 2020. godine, od 1 se odustalo, 2 su pomerene za kasnije u dogovoru sa MMF-om, dok preostale 3 nisu ispunjene.

MMF posebno upozorava da nivo rashoda za plate zaposlenih u javnom sektoru mora da bude pod kontrolom, jer su one već više puta povećane tokom prethodne dve godine iznad mogućnosti privrede i značajno su porasle u odnosu na BDP. Slično važi i za penzije, sa tim što se tu ohrabruje Vlada da se pridržava zakonskih propisa vezanih za švajcarsku formulu usklađivanja nivo penzija, umesto dosadašnjih iskustava sa diskrecionim bonusima i dodacima. Umesto toga, preporuka je da se sav višak sredstava uputi u izgradnju infrastrukture, što bi znatno više uticalo na privredni rast na kratak rok.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *