Smrt dva Džona i nestajanje dve Amerike
Dimitrije Milić

Programski direktor Novog trećeg puta

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Skorašnja smrt demokratskog kongresmena Džona Luisa, kao i smrt republikanskog senatora Džona Mekejna pre dve godine, predstavljaju simboličko nestajanje dve Amerike

 

Američku politiku već decenijama proganjaju isti duhovi prošlosti, duhovi 1960-ih. Isti problemi i društvene promene koji su nastali u ovoj dinamičnoj deceniji već decenijama se javljaju u novijim, ali suštinski vrlo sličnim formama. Kako svako turbulentno vreme stvara svoje borce, tako su i 1960-e stvorile svoje.

Među njima su i dva Džona, sa dve različite političke strane, koji su dugo bili politički predstavnici dve sukobljene Amerike. Skorašnja smrt demokratskog kongresmena Džona Luisa, kao i smrt republikanskog senatora Džona Mekejna pre dve godine, predstavljaju simboličko nestajanje te dve Amerike i nasleđa tog doba.

 

Borac za građanska prava Džon Luis

Džon Luis je mlađem delu američke javnosti poznat kao stariji i veoma liberalni afroamerički kongresmen, koji je u Predstavničkom domu proveo čak 17 uzastopnih mandata. Stariji Amerikanci sećaju ga se kao jednog od šest lidera pokreta za građanska prava Afroamerikanaca, zajedno sa Martinom Luterom Kingom.  U čuvenom maršu od Selme do Montgomerija na „krvavu subotu“, od policijskih snaga pretrpeo je batine koje su ga skoro usmrtile.

Godinama je predstavljao poslednjeg živog lidera ovog pokreta koji je zaslužan za konačno ukidanje segregacije i usvajanja Zakona o glasačkim pravima. Ovi legislativni potezi su konačno Afroamerikance i formalno postavili u jednak položaj sa belcima. Džon Luis je bio živi simbol tog trijumfa koji je došao posle godina nenasilne borbe, bojkotovanja biznisa koji su primenjivali segregaciju, pretrpljenog policijskog nasilja i pritiska na zakonodavnu vlast i predsednike Kenedija i Džonsona. Ta borba se nakon ulice nastavila u okviru institucija, a uz mnoge druge Afroamerikance demokrate, tu borbu je kao istaknuti kongresmen nastavio i Džon Luis.

Kao naslednik te borbe u savremenom dobu javio se pokret Black Lives Matter, koji se najviše fokusirao na policijsko nasilje prema Afroamerikancima. Brutalno ubistvo Džordža Flojda u Minesoti ponovo je pokrenulo talas demostracija koji najviše podseća na one iz Luisovog vremena. Iako je Džon Luis podržao borbu i ciljeve ove organizacije, u jednom od svojih poslednjih ovogodišnjih obraćanja imao je zamerke na pristup i metode.

Njegova glavna zamerka ticala se nasilne prirode protesta, smatrajući da se sve što su on i njegovi saborci postigli 1960-ih desilo zahvaljujući nenasilnim metodama. Savremeni aktivisti imaju dosta niži nivo strpljenja i radikalniji su u svom pritisku na institucije koje takođe smatraju nepravednim prema Afroamerikancima. Međutim, bez obzira na razlike u stavovima, život Džona Luisa za svakog savremenog aktivistu može biti inspirativna priča jedne borbe.

Svoj život je započeo na otvoreno rasističkom Jugu na farmi sa kokoškama, a završio ga je kao kongresmen i nosilac Predsedničke medalje slobode koju mu je dodelio prvi crni predsednik Amerike.

 

Veteran i neokonzervativac Džon Mekejn

„Napustiti ideale koje smo promovisali širom sveta, odbiti odgovornost međunarodnog vođstva i dužnost da ostanemo „poslednja nada Zemlje“, zbog jeftinog nacionalizma koji pokreću ljudi koji radije traže žtrvenu jagnjad nego rešenja, nepatriotski je kao i držanje bilo koje stare dogme koje su Amerikanci davno poslali u istoriju.”

Ovo je izgovorio Džon Mekejn u jednom od poslednjih govora, pre nego što je preminuo u avgustu 2018. Ove rečenice predstavljaju poslednji apel neokonzervativaca u odnosu na savremene trendove u Republikanskoj partiji, za koje deluje da su pobedili. Struja koju je Džon Mekejn predstavljao unutar konzervativnog pokreta, bila je jedna od struja koja je najviše uticala na američku politiku. Smrt Džona Mekejna kao njenog istaknutog predstavnika, a pobeda Donalda Trampa kao njenog izrazitog protivnika, označava i simobličko nestajanje te Amerike. Ta Amerika svoje korene vuče iz 1960-ih, kao reakcija na kontrakulturu, skretanje Demokratske partije značajno ulevo i Vijetnamski rat. Mekejnova životna priča najbolja je priča tog pokreta.

Kao sin i unuk admirala, Mekejn je svoju karijeru započeo kao mornarički pilot. Tokom jedne od misija oboren je iznad neba Hanoja u Vijetnamu 1967. U zarobljeničkom logoru proveo je čitavih šest godina, a zbog odbijanja da zbog propagandnih ciljeva Vijetnamaca bude pušten pre svojih saboraca, u logoru su mu polomljene obe ruke i obe noge. Iako je logor napustio 1973. sa nekoliko trajnih invaliditeta, za razliku od svog vijetnamskog saborca Kerija (još jednog Džona), nije učestvovao u antiratnom pokretu i protestima veterana.

Politička karijera Džona Mekejna kao senatora iz Arizone, naprotiv, postala je karijera „liberalnog jastreba“. Kroz svoju karijeru ovaj vijetnamski veteran zalagao se za promovisanje liberalne demokratije širom sveta. Od angažmana tokom demokratskih promena u Gruziji i Ukrajini, preko konstantnih napada na Putina kao „dikatatora“, pa do nazivanja Viktora Orbana „neofašistom koji će uspostaviti diktaturu u Mađarskoj“ još 2014, Mekejnov aktivizam bio je klasičan primer neokonzervativnog viđenja sveta.

To viđenje sveta podrazumeva da Amerika ima dužnost da brani „univerzalne vrednosti ljudskog duha“ gde god da su one ugrožene od nekih diktatura ili tirana. U unutrašnjoj politici bio je dosta pomirljiviji, te je u Senatu neretko glasao i drugačije od svoje partije, a na svojim mitinzima kao predsednički kandidat prekidao je ljude koji su širili dezinformacije i uvrede o njegovom protivniku Obami.

Republikanska partija danas je sve suprotno od onoga što je bila u vreme Mekejna. Dok je pomirljivija u spoljnoj politici i manje zainteresovana za intervencije i izvoz demokratije, agresivnija je u unutrašnjoj politici i ne bira sredstva u svom kulturološkom ratu protiv levice.

 

Nestajanje dve Amerike

Turbulentne 1960-e u Americi su u prvi plan postavile dva Džona. Džona republikanca i Džona demokratu. Džona belca i Džona Afromerikanca. Džona heroja vijetnamskog rata i Džona heroja borbe za građanska prava. Džona borca za liberalnu demorkatiju u svetu i Džona borca za pravednije društvo u Americi. Smrt ova dva Džona simoblički predstavlja i nestajanje dve Amerike koje su značajno uticale na savremenu politiku ove države.

Dok je američko društvo izgubilo dvojicu ljudi koji su predstavljali jedne od poslednjih direktnih veza za politikom 1960-ih, problemi iz te dekade su i danas ostali da se javljaju kao duhovi prošlosti. Ono što ostaje kao glavno pitanje je kako će se naslednici ove dvojice političara snaći sa njima. Obojica su pred smrt izrazili sumnje u novije trendove unutar svojih pokreta, a vreme će pokazati da li su u tome i bili u pravu.

 

Pročitajte i:

 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *