Foto: iStock
Kako otvaranje škola ne bi postalo žarište pandemije, potrebno je dosta detaljnog planiranja, ali i dobre volje od strane učenika, roditelja i prosvetnih radnika. Blago rečeno, malo šta od ovih nabrojanih uslova je trenutno ispunjeno u Srbiji.
Pored brige oko toga da li su u ranac spakovali sve neophodne udžbenike, pernicu i užinu, đaci na početku ove školske godine imaju još jednu dodatnu brigu – kako izbeći da se zarazite korona virusom? Roditelji, nastavnici i profesori takođe strahuju od toga da škole potencijalno postanu žarište pandemije usled toga što je teško osigurati da se đaci, naročito oni mlađi, pridržavaju mera predostrožnosti (koje često ni odrasli ne poštuju). Ko može biti siguran da će mališani revnosno nositi maske i držati distancu jedni od drugih?
Ukoliko je postojala i mala nada da će početak školske godine proći bez većih problema, prvi septembar je već pokazao koliko su te nade bile neosnovane. U jednoj osnovnoj školi u beogradskom naselju Železnik, roditelji učenika trećeg razreda koji je boravio u školi obavestili su školu da je učenik pozitivan na COVID-19, nakon čega je čitavo odeljenje otišlo u samoizolaciju i prešlo na onlajn nastavu. Pored očiglednih pitanja o odluci roditelja da pošalju u školu dete za koje su sumnjali da je pozitivno na COVID-19, primer iz beogradske osnovne škole gotovo sigurno neće biti i jedini. Mediji navode da je korona potvrđena kod jedne učenice u Kragujevcu, ali da grupa učenika sa kojima je imala kontakt ne mora u samoizolaciju, što na prvi pogled deluje zaista problematično.
Srbija nije jedina zemlja u regionu koja je odlučila da se nakon više meseci onlajn nastave školarci vrate u klupe. “Stavi masku na nos”, rekao je nedavno jedan đak prvak novinarki televizije N1 u Sarajevu, što je izazvalo brojne simpatije na društvenim mrežama. Uz određene razlike po lokalnim zajednicama, škole su počele da rade u BiH, a Admir Čavalić, direktor udruženja „Multi“ i asistent na Ekonomskom fakultetu u Tuzli, u razgovoru za Talas kaže da je uveden niz zaštitnih mera. “Dio nastave će se održavati online, dok se redovna nastava odvija po izmjenjenom tj. skraćenom vremenskom rasporedu. Nastava se odvija u manjim grupama, uz provjetravanje prostorija, dezinfekciona sredstva, fizičku distancu i nošenje maski. Također, nastava će se održavati u manjim grupama, različitim smjenama”, ističe Čavalić. On dodaje i da deca koja imaju određene hronične probleme sa zdravljem ili povišenu temperaturu nisu u obavezi da idu u školu. Ipak, za razliku od Srbije gde je taj zadatak prebačen na roditelje, u BiH će se temperatura učenika proveravati u školama.
Što se tiče reakcije profesora i roditelja na otvaranje škola, Čavalić navodi da postoje kritike, ali ne i organizovan protest. “Određeni sindikati su reagovali, tražeći poštivanje predviđenih mjera i resurse za njihovo provođenje. Brojni su problemi sa onlajn komponentom nastave, a što je pokazano u drugoj polovini prošle školske godine. Uglavnom se onlajn prisustvo svodilo na improvizaciju i dobru volju obrazovnog osoblja”, naglašava on. Iako su problemi mogući, Čavalić smatra da je povratak u škole opravdan iz ekonomskih, epidemoloških, društvenih i drugih razloga. “Izostanak obrazovanja predstavlja izuzetan društveni trošak, kako kratkoročni (čuvanje djece), tako i dugoročni (produktivnost). U BiH najveći broj zaraženih je unutar tzv. porodičnih klastera, što znači da škola nije tolika prijetnja koliko se naglašava”, ističe on. Probleme onlajn nastave treba rešiti, naglašava Čavalić, ali on ne isključuje i mogućnost da će u nekoj školi potencijalno nastati klaster zaraženih, usled čega će nastati panika i ponovno zatvaranje škola. “Zbog toga moramo imati pune kapacitete onlajn nastave kao rezervnu opciju (par sedmica, mjeseci)”, savetuje Čavalić.
Crna Gora, u kojoj je od korona virusa preminulo preko 100 ljudi, pomerila je početak školske godine za prvi oktobar, ali i dalje nije izvesno da će se đaci tada vratiti u školske klupe. Hrvatska je takođe odlučila da odloži otvaranje škola, ali će hrvatske škole početi da rade već sedmog septembra. Uz privođenje kraju turističke sezone, Hrvatska je zabeležila i porast broja obolelih, za šta neki okrivljuju upravo turizam – samo 2. septembra u Hrvatskoj je zabeleženo preko 300 novih slučajeva, a četvoro ljudi je i preminulo.
Daniel Hinšt, potpredsednik Centra za javne politike i ekonomske analize (CEA), u razgovoru za Talas navodi da je hrvatska javnost informisana o svim merama predostrožnosti koje će biti preduzete, kao i da postoje različita mišljenja o otvaranju škola. “Pitanje je kako će se posebne mjere provoditi u praksi svih škola. Također, pitanje je što će biti za mjesec dana ili tri mjeseca, odnosno hoće li fizička nastava biti održivo rješenje, dok je sve češći rad od kuće kao jedna nova normala u već pristigloj digitalnoj eri. Najveći izazov biti će osigurati pridržavanje posebnih mjera, a pitanje je hoće li situacija tijekom jeseni i/ili zime biti ista, što otvara mogućnost povrata onlajn nastave”, ističe Hinšt. Komentarišući sprovođenje onlajn nastave u hrvatskim školama, on kaže da su i tu mišljenja različita. “Onlajn nastava je svakako izvedena kako je planirana i moglo se nastaviti s tom opcijom, a gledajući rastuću statistiku zaraženih, dok jesen pa zima tek stižu”, zaključuje Hinšt.
Kakva su iskustva drugih zemalja u svetu?
Sa dolaskom jeseni aktivna je i debata o otvaranju škola u zemljama širom sveta. Tokom pandemije je izrazito teško porediti iskustva različitih zemalja koje se nalaze u drugačijim fazama borbe protiv korona virusa, ali je moguće izvući određene zaključke o tome da li je mudro sada otvoriti škole.
Za sve koji se snažno protive otvaranju škola, Izrael služi kao glavni primer. Nakon relativnog uspeha u borbi protiv pandemije tokom aprila i maja, izraelske vlasti su odlučile da ponovo otvore škole krajem maja. U roku od samo nekoliko dana, jedna srednja škola u Jerusalimu postala je žarište zaraze. Preko 150 učenika i 26 zaposlenih je zaraženo, a ubrzo je i preko 240 drugih škola zatvoreno. Uprkos merama opreza, kao što su smanjivanje grupa i obavezno nošenje maski, izraelski obrazovni sistem se suočio sa nečim protiv čega je mnogo teže boriti se. Naime, usled velikog toplotnog talasa koji se dogodio nakon otvaranja škola, nije bilo moguće primorati decu da nose maske tokom nastave, a svi prozori u većini učionica su morali da budu zatvoreni kako bi klima bila uključena. Ovo znači da u prostorijama nije bilo dovoljno ventilacije, kao i da su baš tada deca bila bez maski, što se pokazalo kao loše rešenje, navodi Njujork Tajms. Na kraju školske godine, računica je bila porazna za nadležne u Izraelu – preko 977 učenika i profesora bilo je pozitivno na COVID-19.
Ipak, kao i sa većinom kauzalnih objašnjenja, upitno je da li je problem zaista bio u otvaranju izraelskih škola ili u tome što su se u istom periodu otvorila i sva druga mesta okupljanja, poput kafića i teretana. Takođe, veliki broj zaraženih u pomenutoj gimnaziji je verovatno posledica slučaja u kojem je jedna osoba bila super-prenosilac. To znači da je samo jedna osoba uspela da nenamerno zarazi disproporcionalno veliki broj drugih ljudi, a izraelski zvaničnici ističu da je tako nešto moglo da se dogodi na bilo kom drugom mestu i da problem nije nužno bio u otvaranju škola.
Probleme sa ponovnim otvaranjem škola imala je i Južna Koreja za koju se smatralo da se dobro nosi sa pandemijom. Nakon 12 dana uzastopnog povećanja broja zaraženih, sve škole u Seulu, južnokorejskoj prestonici, zatvorene su 25. avgusta. Za samo dve nedelje, zaraženo je preko 193 učenika i prosvetnih radnika. Uprkos tome što je otvaranje škola bilo pomereno za nekoliko nedelja, kako bi se škole pripremile, ovo i dalje nije bilo dovoljno, a učenici su sada prešli na onlajn nastavu.
Zemlja koju veliki broj ljudi koristi kao primer “zlatnog standarda” u borbi protiv pandemije jeste Nemačka. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, preko 70% nemačkih građana je ponosno na odgovor nadležnih, ali se strah u javnosti ipak pojavio kada je tokom jula najavljeno da će škole u Nemačkoj početi sa radom u avgustu. S obzirom na decentralizovanu prirodu Nemačke, postoje razlike u tome kako škole rade u različitim delovima zemlje, ali je dogovor oko načelnih smernica postignut. Đaci moraju da nose maske u školskim hodnicima i dvorištima, u pojedinim oblastima i u učionicama, mada i ovde postoje izuzeci za najmlađe učenike. Grupe koje zajedno pohađaju nastavu su smanjene, učenici treba da drže distancu jedni od drugih, a prozori treba većinu vremena da budu otvoreni. Pored ovih mera, nadležni su ponudili mogućnost svima da se pre početka školske godine besplatno testiraju, a svi zaposleni u školama će tokom trajanja školske godine moći ponovo da se testiraju, navodi Dojče vele.
Ipak, upitno je koliko će biti moguće sprovesti sve mere predostrožnosti u nemačkim školama – pojedine učionice su previše male da bi učenici, čak i u smanjenim grupama, mogli da drže propisanu distancu, dok postoji i nedostatak nastavnika za veliki broj manjih grupa. Brojni učenici se žale i da im obavezno nošenje maski tokom nastave utiče na koncentraciju i savladavanje gradiva. Nakon pritisaka javnosti, od 1. septembra maske više nisu obavezne u školama u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji, ali su pojedine škole odlučile da zadrže ovo kao pravilo.
Samo nekoliko dana nakon otvaranja, dve škole su morale da budu zatvorene zato što su jedan nastavnik i jedan učenik zaraženi, što je izazvalo strahove da je samo pitanje vremena kada će neka škola postati žarište pandemije. Njujork Tajms navodi da, uprkos tome što su neke škole brzo zatvorene, otvaranje škola za sada prolazi dobro, a nemački zvaničnici podsećaju i da je sasvim očekivano da će se pojaviti slučajevi korona virusa u školama.
Trenutno traje velika debata oko toga da li i na koji način treba otvoriti škole u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su i dalje snažno pogođene pandemijom. Kao i većina stvari, pitanje povratka u škole je postalo pitanje partijskih podela i polarizacije. Republikanci, uključujući i predsednika Trampa, kao i roditelji sa republikanskim uverenjima podržavaju povratak u škole, dok su pristalice Demokratske stranke mnogo opreznije. Prosvetni radnici širom Amerike su zabrinuti i da li će njihova škola dobiti dovoljno sredstava za kupovinu zaštitne opreme. Takođe, američka javnost je postala dodatno skeptična nakon izveštavanja medija o slučajevima korona virusa na univerzitetskim kampusima i nedgovornom ponašanju studenata. Škole u Njujorku će ipak biti otvorene 21. septembra, a samo na redovno nasumično testiranje u školama biće potrošeno preko 10 miliona dolara mesečno.
Kako trenutno rade škole u Srbiji?
Kako otvaranje škola ne bi postalo žarište pandemije, potrebno je dosta detaljnog planiranja, ali i dobre volje od strane učenika, roditelja i prosvetnih radnika. Blago rečeno, malo šta od ovih nabrojanih uslova je trenutno ispunjeno u Srbiji. Od roditelja koji se protive tome što deca moraju da nose maske, do onih koji ističu da je trošak kupovine maski, kao i zadatak svakodnevnog proveravanja temperature deteta, neopravdano pao na roditelje. Pojedini gradovi, kao što je Šabac, obezbedili su ipak nastavnicima i učenicima maske i dezinfekciona sredstva, ali ovo nije praksa svuda.
Glavna zamerka je ipak nedostatak komunikacije između roditelja i nadležnih obrazovnih institucija, usled čega su brojna pitanja ostala neodgovorena čak i nakon što je školska godina krenula. Da li roditelji koji rade od kuće mogu da računaju na to da će njihovo dete dobiti mesto u boravku? Koja je procedura ukoliko vaše dete čeka rezulate testa na COVID-19? Zašto nije moguće u školama meriti tempraturu dece? Koliko će lako biti testiranje dece i nastavnika koji su imali kontakt sa nekim ko je zaražen? Na koji način će funkcionisati škole koje pohađaju deca sa posebnim potrebama? Da li škole imaju dovoljno kapaciteta da brzo očiste i dezinfikuju velike školske površine? Potpuno je razumljivo da živimo u situaciji za koju nas niko nije baš pripremio, ali ako je nešto moguće ostvariti, to je upravo komunikacija sa roditeljima i prosvetnim radnicima. Ukoliko se to ne dogodi, dolazimo u situaciju u kojoj svako pokušava da sam dođe do rešenja, a jedino su izvesni strah i uplašenost prosvetnih radnika, roditelja i đaka.
Autorka