Umesto mora na planinu – kako pandemija utiče na srpski turizam?
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Prošle godine smo turistički u inostranstvu potrošili malo preko 1,4 milijarde evra. Ako su granice zatvorene i primorani smo da ostanemo u Srbiji, da li ćemo sada ovaj novac i potrošiti u Srbiji?

 

Kako su granice za Grčku, najpopularniju turističku destinaciju za naše građane, uglavnom bile zatvorene tokom leta, veliki deo nas je odlučio da ceo ili barem deo letnjeg odmora provede u Srbiji, verovatno po prvi put. Kad nema mora, dobre su i planine. Neke destinacije ostale su donekle ili uglavnom otvorene, kao što su Turska, Bugarska, Hrvatska, Egipat ili Albanija, ali one su uglavnom dalje ili skuplje. Dodatno, veliki broj ljudi se verovatno odlučio da ne putuje u inostranstvo i zbog mogućih komplikacija u vezi sa zdravstvenom situacijom. Dovoljno je veliki problem razboleti se od korone u svojoj zemlji, još gore bi bilo razboleti se u inostranstvu, čak i da imate dobro zdravstveno osiguranje.

U medijima su se pojavili natpisi tokom avgusta o rastu broja naših turista u Albaniji ili Bosni i Hercegovini, ali to nije dovoljno da promeni opštu sliku. Turističke agencije su u velikim problemima zbog otkazivanja aranžmana – zatvaraju se ili otpuštaju zaposlene, dok je u velikom padu i broj naših turista u inostranstvu. Koliko možemo da očekujemo da će ova promena obrasca godišnjih odmora imati uticaja na našu domaću turističku granu? Šta još možemo da naučimo iz ovakvog razvoja događaja?

Kada pogledamo podatke iz platnog bilansa koje sakuplja Narodna banka, možemo da vidimo koliko iznosi potrošnja stanovnika Srbije na turističke usluge u inostranstvu, što se knjiži kao uvoz turističkih usluga. Prošle godine smo turistički u inostranstvu potrošili malo preko 1,4 milijarde evra. Ako su granice zatvorene i primorani smo da ostanemo u Srbiji, da li ćemo sada ovaj novac i potrošiti u Srbiji?

Grafik: Platni bilans – uvoz privatnih turističkih usluga. Izvor: NBS

Odgovor je – samo delimično. Tokom prvih 6 meseci vidimo veliki pad uvoza turističkih usluga, pre svega od marta, ali kako je u to vreme bilo vanredno stanje u zemlji sve do početka maja, teško da su ljudi sada ovu potrošnju iz inostranstva preusmerili u domaće turističke kapacitete. O povećanju prometa u domaćem turizmu možemo pričati malo više tek od maja i ukidanja vanrednog stanja, ali i nastupanjem leta i od polovine juna do septembra, perioda koji je tradicionalno rezervisan za letnje godišnje odmore.

Iako nam nedostaju podaci za jul i avgust, za sada deluje previše optimistična procena da ćemo ovih potencijalnih 1,4 milijarde evra potrošiti na turističke usluge u Srbiji. Tokom prvih 6 meseci smo potrošili u inostranstvu gotovo 400 miliona, a do kraja godine ćemo još sigurno toliko, tako da i najoptimističnije prognoze pokazuju da povećanje domaćeg turističkog prometa od ovog “skrenutog turizma” može da bude u rangu najviše 500 miliona evra, što takođe nije malo. Ovo ipak ne može biti neka velika uteha za domaći turizam, pošto je domaći turistički promet od inostranih turista kod nas (kojih za sada zbog epidemiološke situacije nema) veći nego što je naš u inostranstvu tokom svih meseci osim jula i avgusta.

Takođe se i ponašanje turista malo promenilo – dok su neki zaista uzeli standardni odmor i proveli ga na nekoj od destinacija u Srbiji umesto na moru u Grčkoj, dotle su drugi rešili da imaju više kraćih odmora, u vidu izleta ili produženog vikenda. Neki još nisu iskoristili odmor jer se nadaju da će se na jesen situacija promeniti i da će moći da otputuju na more u neke toplije krajeve. Sve ovo znači da će povećanje potrošnje na turističke usluge verovatno biti na donjem rasponu procena, ispod ovih maksimalnih 500 miliona evra.

Grafik: Izvoz ukupnih turističkih usluga i uvoz privatnih turističkih usluga. Izvor: NBS

Takođe, ni u turizmu nije svima podjednako: dok turistička mesta po unutrašnjosti zemlje, a pre svega po planinama i banjama, mogu da računaju na povećanje prometa i broja gostiju, to ne važi za Beograd i Novi Sad, koji su bili najviše okrenuti poslovnom i kongresnom turizmu.

 

Susret sa ekonomskim zakonitostima

Povećanje tražnje za smeštajem po Srbiji, uz limitiranu ponudu koja se nije povećala, dovela je i do efekta koji se uči već na prvoj godini fakulteta ekonomskih usmerenja: povećanja cena. Ali ovo povećanje cena je privremeno i posledica je šoka potražnje – čim se granice budu otvorile, ljudi će opet moći da putuju na more umesto u banje i planine, pa će se padom tražnje i cene vratiti na staro.

 

Uticaj na BDP

Ekonomisti se već dugo raspravljaju oko toga da li je BDP dobar ili loš indikator za merenje ekonomskih aktivnosti, ali je svakako tačno da on ponekada može da ukazuje na pogrešne stvari i to se jasno vidi u slučaju događanja u turizmu. Metodologija BDP-a međunarodnu razmenu računa kao neto izvoz (od ukupne sume izvoza oduzme se suma uvoza). Tokom prve polovine godine neto izvoz turizma iznosio je 73 miliona evra i toliko je bio njegov doprinos BDP-u (462 miliona evra izvoza minus 389 miliona evra uvoza). U istom periodu ove godine, neto izvoz je bio samo 3 miliona evra (654 miliona izvoza i 651 milion uvoza). Prema ovo j računici, u prvih šest meseci ove godine BDP je zbog turizma porastao za 70 miliona evra. Ali da li nam je život zbog toga bolji, kako bi rast BDP-a trebalo da sugeriše? Ovaj rast je došao usled toga jer su ljudi bili primorani da ostanu kod kuće ili da letuju negde gde nikada ne bi da su mogli slobodno da biraju i putuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *