Najpopularnija teorija zavere na svetu ‒ nastanak i uspon QAnon fenomena

Autorka

Društvo,Vruće teme |
August 18, 2020
Vreme čitanja: 9 minuta

Foto: iStock

QAnon je amalgam skoro svih teorija zavere koje možete da zamislite, a popularnost ove teorije treba da nas upozori na opasnost koju sa sobom donose lažne vesti i ogroman protok informacija na društvenim mrežama.

 

Teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine zapravo su organizovale američke tajne službe. Pandemiju COVID-19 izazvale su velike farmaceutske kompanije predvođene Bilom Gejtsom. Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je od strane američke Centralne obaveštajne agencije (CIA). Mala grupa uticajnih ljudi (koji su pritom i pedofili) iz senke kontroliše čitav svet.

Ovo su samo neke od teorija zavere koje su proteklih godina dobile značajan broj zagovornika na internetu i društvenim mrežama, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ipak, jedna teorija zavere se nedavno izdvojila kao uticajna i popularna čak i u određenim mejnstrim delovima američke desnice. U pitanju je QAnon, amalgam skoro svih teorija zavere koje možete da zamislite, a popularnost ove teorije treba da nas upozori na opasnost koju sa sobom donose lažne vesti i ogroman protok informacija na društvenim mrežama.

 

“Niko ne može da zaustavi ono što dolazi”

Kao i sa svakim internet fenomenom, nije lako ustanovit gde je istinski koren QAnon zavere. Američka javnost se dugo bori sa različitim teorijama zavere, a aktuelni predsednik Donald Tramp je i sam širio neke od njih. Tramp je 2011. godine otvoreno tvrdio da postoje dokazi da Barak Obama, tadašnji predsednik, zapravo nije Amerikanac i da je rođen u Africi, što bi značilo da ne može biti predsednik. Trampova retorika o elitama koje kontrolišu američku politiku takođe se uklapa u način razmišljanja brojnih teoretičara zavere. Jednostavno rečeno, često je tanka granica između skepse i konspiratornog načina razmišljanja.

Većina američkih medija kao datum rođenja QAnon zavere uzima 28. oktobar 2017. godine, kada se na društvenoj mreži 4chan (poznatoj po raznom problematičnom sadržaju) pojavio anonimni korisnik “Q”. On je tada najavio hapšenje Hilari Klinton, koja je u to vreme i dalje pokušavala da se oporavi od izbornog poraza 2016. godine. Hapšenje se ipak nije dogodilo, ali je ovo bio samo početak Q-ovog angažmana i brojnih predviđanja, često napisanih kroz različite šifre. Slovo Q takođe ima posebnu važnost – Q označava najviši nivo pristupa poverljvim informacijama u američkoj administraciji. Adrijen Lafrans, urednica poznatog američkog nedeljnika The Atlantic, navodi i da je QAnon (ime koje je nastalo kao kombinacija slova Q i činjenice da je u pitanju anonimni korisnik) često želeo da oda utisak da je on (ili možda ona) zapravo neko ko radi u jednoj od američkih obaveštajnih službi. QAnon je tokom godina menjao i društvene mreže na kojima se oglašava, a objavio je i brojna predviđanja. Neke od omiljenih i često ponavljanjih fraza su: “Vi ste vesti sada”, “Uživajte u šou” i “Niko ne može da zaustavi ono što dolazi”. Nakon što QAnon podeli sa svojim pratiocima “poverljive informacije”, njegovi pratioci dalje tumače i pokušavaju da “dešifruju” poruku.

 

U šta tačno veruju pratioci QAnon-a?

Iako je teško ovaj pogled na svet staviti u koherentan set uverenja, početna premisa jeste da svet vodi mala grupa korumpiranih lidera, koji uz to muče decu i poštuju Satanu, dok je Donald Tramp onaj koji želi da ih spreči i razotkrije. Ova grupa uticajnih ljudi uključuje ljude poput Toma Henksa i Opre Vinfri, a oni navodno na različite načine muče decu, dok postoje optužbe i za kanibalizam i transplantaciju organa ove dece. Takođe, kraj istorije je blizu – grupa na vlasti će biti pobeđena od strane Donalda Trampa, ali je neophodna i podrška ljudi koji znaju “pravu istinu”. Ne samo da svetom upravlja mala grupa loših ljudi, već oni imaju i uticaj na druge institucije i mejnstrim medije, tako da oni koji veruju u QAnon teoriju ignorišu informacije od medija kao što su CNN ili Njujork Tajms. Kao naročito važan zlikovac u QAnon univerzumu ističe se Robert Muler, nekadašnji specijalni istražitelj koji je istraživao povezanost Donalda Trampa sa ruskim vlastima. Za QAnon pristalice, Muler je pokušao da osujeti predsednika Trampa u njegovoj misiji da se obračuna sa “pokvarenom elitom”.

Bitno je naglasiti da brojni elementi QAnon teorije nisu naročito novi i nepoznati američkoj javnosti. Tokom 2016. godine popularna je postala i teorija zavera poznata kao “Picagejt”, nastala nakon objavljivanja mejlova visokih funkcionera Demokratske partije. Na osnovu sadržaja mejlova funkcionera kao što je Džon Podesta, po društvenim mrežama se razvila teorija da se u podrumu jedne picerije u Vašingtonu nalaze zatočena deca. Za njihovo zatočeništvo su kao krivci označeni Hilari Klinton i njeni saradnici u Demokratskoj partiji. Edgar Velč, koji može biti opisan kao prosečan američki građanin, 4. decembra 2016. godine ušao je u Ping Pong piceriju u Vašingtonu sa automatskom puškom kako bi spasao “zatočenu decu”. U podrumu picerije on ipak nije pronašao nikoga za spasavanje, nakon čega je i uhapšen. Teorije zavere, uključujući i one o zlostavljanju dece, postale su aktuelne nakon smrti milionera Džefri Epstina, koji je optužen za trgovinu ljudima radi seksualne eksploatacije, a postoje optužbe da je on omogućavao i brojnim uticajnim ljudima, poput britanskog princa Endrua, da imaju seksualne odnose sa maloletnicama. Brojna pitanja oko njegovog samoubistva  u njujorškom zatvoru 2019. godine takođe su doprinela širenju ideje o elitama koje seksualno zlostavljaju decu.

 

Politička privlačnost QAnon teorije zavere

Iako može delovati kao teorija zavere koja ne prolazi elemantarni test zdravorazumske logike, popularnost QAnon teorije postaje sve veća.

QAnon je naravno svoju podršku najviše dobio od pristalica Republikanske partije, naročito od onih koji su 2016. godine glasali za predsednika Donalda Trampa. Prema istraživanjima liberalne organizacije Media Matters, za sada je preko 70 kandidata na predstojećim izborima za Senat i Kongres na neki način podržalo QAnon teoriju. U pitanju su većinski članovi Republikanske partije, ali Media Matters navodi da su dvoje demokrata i jedan član Libertarijanske partije takođe podržali QAnon. Ovde treba naglasiti da podrška nije istovetna kod svih ‒ u pitanju može biti samo korišćenje heštega koji povezan sa QAnon teorijom, dok su neki i otišli i korak dalje. Ron Kurtis, republikanski kandiat za Kongres, javno je podelio video snimke ljudi koji polažu “QAnon zakletvu” (tekst zakletve je istovetan onoj koju polažu svi američki senatori sa malom izmenom na kraju). Mardžori Tejlor Grin, takođe kandidatkinja Republikanske partije za Kongres, izjavila je da je anonimni Q “pravi patriota” i neko koga “treba slušati”. Ona je kasnije ipak rekla da je nakon godinu dana praćenja QAnon zajednice zaključila da postoji veliki broj lažnih vesti koje dolaze odatle. Derik Grejson, Alison Hejden i Erin Kruz su samo neki od kandidata na predstojećim izborima u novembru koji su podržali QAnon teoriju i zajednicu.

Prema nekim procenama, preko 580.000 ljudi je glasalo do sada na unutarstranačkim izborima (primary elections) za političare koji su na neki način izrazili simpatije za QAnon zajednicu. Vašington post navodi da ovo ipak ne treba  tumačiti kao da skoro 600.000 ljudi podražava stavove koje Q promoviše, već da birači jednostavno ne vide QAnon kao nešto što je neprihvatljivo u političkom životu. QAnon zajednicu je čak podržao i Majkl Flin, nekadašnji savetnik predsednik Trampa koji je završio pred sudom zbog laganja o kontaktu sa ruskim zvaničnicima. Flin je podelio video gde zajedno sa petoro ljudi polaže pomenutu QAnon zakletvu, koja se završava rečenicom “Where we go one, we go all” (Gde ide jedan, idemo svi), što je nezvanični moto QAnon zajednice.

Blaga podrška za QAnon viđenje sveta došla je i od najmoćnijeg političara u Americi ‒ predsednika Donalda Trampa. Još 2018. godine na njegovim mitinzima počeli su da se pojavljuju ljudi sa QAnon ikonografijom, poput majica sa slovom Q. Tramp je javno podržao i Mardžori Tejlor Grin, koja je pobedila na unutarstranačkim izborima Republikanske partije u jednom distriktu Džordžije, a tokom kampanje pružila blagu podršku QAnon zajednici. Kada su novinari upitali Trampa šta misli o njenim izjavama i QAnon teoriji zavere, predsednik je ignorisao pitanje. Tramp je više puta i na svom Tviter nalogu delio pro-QAnon tvitove, dok je njegov sin Erik Tramp na svom Instagram nalogu postavio sliku američke zastave sa velikim slovom Q uz hešteg “Where we go one, we go all”.

Usled toga što je Tramp odbio da se otvoreno ogradi od QAnon zajednice i činjenice da mu ova zajednica pruža veliku podršku, u javnosti se stvorio utisak da je QAnon isključivo “problem republikanaca”. Međutim, iako delimično tačna, ovo je izuzetno pojednostavljena slika ljudi koji podržavaju QAnon. Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina republikanaca i demokrata negativno ocenjuje QAnon, dok većina Amerikanaca i nije čula za ovu teoriju. Umesto partijske pripadnosti, istraživanja pokazuju da sklonost ka verovanju u različite teorije zavere određuje da li ćete verovati i u QAnon stavove. QAnon privlači ljude koji svakako veruju da postoji mala grupa ljudi koji kontrolišu različite aspekte društva, u šta mogu verovati ljudi sa obe strane ideološkog spektra. Ipak, deluje da većina republikanaca, uključujući i predsednika Trampa, ne želi da se odrekne podrške koja dolazi od ove grupe, što znači da nisu spremni da se otvoreno bore protiv QAnon stavova.

 

QAnon teorija zavere ‒ potencijalni izvor domaćeg terorizma?

Opšti stav javnosti prema QAnon zajednici i stavovima do sada se uglavnom deli u dve grupe. Prvu grupu čine oni koji misle da je u pitanju izrazito opasna grupa ljudi, dok drugi veruju da je u pitanju marginalna i mala grupa neobrazovanih ljudi koji svakako veruju u različite neosnovane tvrdnje.

Kao i sa svim ostalim društvenim problemima, odgovor na to koliko je opasna popularnost QAnon teorije zavere nije očigledan. S jedne strane, ovo zaista i dalje jeste relativno mala zajednica. Prema istraživanju organizacije Pew Rearch Center, preko 75% Amerikanaca nije čulo za QAnon zajednicu i teoriju zavere. Pomenuto istraživanje pokazuje da su za QAnon najviše čuli ispitanici koji se identifikuju kao “liberalne demokrate”, što je moguće objasniti učestalim izveštavanjem brojnih mejnstrim liberalnih medija. Čak i sa porastom popularnosti ove teorije, mala je verovatnoća da će ljudi masovno početi da veruju u to da je Donald Tramp mesija koji želi da raskrinka grupu uticajnih pedofila.

Ipak, QAnon stavovi i pogled na svet predstavljaju određenu vrstu opasnosti. FBI je u internim dokumentima u maju prošle godine označio QAnon mrežu ljudi kao potencijalni izvor “domaćeg terorizma”. Ovo je usledilo nakon jednog kidnapovanja i jednog ubistva u kojima su počinioci bili veliki podržavaoci QAnon teorije. U julu 2018. godine, na mostu između američkih saveznih država Arizone i Nevade uhapšen je naoružani muškarac, koji je blokirao saobraćaj i zahtevao da državni organi objave izveštaj za koji QAnon zajednica veruje da “razotkriva” elite.

Čak i ukoliko verujete da QAnon mreža pristalica nije velika bezbednosna pretnja,verovanje u ovu teoriju zavere ima velike posledice. Na društvenoj mreži Reddit moguće je videti ispovesti različitih ljudi koji opisuju šta se tačno dogodi kada neko iz vašeg bliskog okruženja ili porodice počne da veruje u QAnon viziju sveta, a grupa pod nazivom r/QAnoncasualties ima preko 14.000 članova. Od toga da ljudi ne mogu da razgovaraju sa ocem ili majkom, pa sve do problema u braku, uticaj QAnon teorije zavere ima stvarne posledice na međuljudske odnose. Ukoliko vaš otac veruje da Sjedinjenim Američkim Državama upravljaju ljudi koji veruju u Satanu i seksualno zlostavljaju decu, a vama govori da morate da se “probudite” i “uvidite istinu”, teško je imati običnu raspravu o politici.

Posebno je problematično to što su sve veći izgledi da QAnon postaje globalni fenomen. Mark Andre Argentino, kanadski istraživač, navodi za Voice of America da se QAnon zajednica do sada proširila na preko 71 državu. On ističe da su QAnon stavovi, izvan SAD, za sada najviše popularni u Nemačkoj, gde na jednom kanalu posvećenom ovoj teoriji zavere na društvenoj mreži Telegram postoji preko 120.000 korisnika. QAnon stavovi postaju sve popularniji i u Brazilu, naročito od početka pandemije COVID-19.

 

Kako se boriti protiv QAnon stavova?

Nakon dugogodišnjeg odbijanja da se ozbiljnije pozabave uklanjanjem problematičnog sadržaja, društvene mreže su ipak odlučile da QAnon shvate kao ozbiljan problem. Fejsbuk je nedavno ugasio pro-QAnon grupu koja je imala preko 200.000 Fejsbuk korisnika, a iz kompanije navode da pažljivo posmatraju i druge slične grupe. NBC navodi i da je Fejsbuk utvrdio da je preko 12.000 američkih dolara do sada uloženo u Fejsbuk oglase koji promovišu QAnon stavove. Tviter je uklonio brojne naloge koji su takođe promovisali QAnon, dok je popularna video platforma TikTok zabranila upotrebu heštegova povezanih sa ovom teorijom zavere.

Ipak, upitno je da li će ovo biti dovoljno. Brojni QAnon stavovi su u svojoj blažoj varijanti već dospeli u konzervativne američke medije i političke krugove, a i dalje postoje pro- QAnon influenseri sa velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama. Brojni QAnon simpatizeri su oštar stav Fejsbuka i Tvitera shvatili upravo kao potvrdu njihovih stavova ‒ elite pokušavaju da nas “ućutkaju” upravo zato što želimo da ih razotkrijemo. Dodatno, ne treba ni potcenjivati umešnost QAnon zajednice. Nakon oštrijeg odnosa društvenih mreža prema njihovom sadržaju, QAnon pristalice su lansirale hešteg #SaveTheChildren (#SpasimoDecu), čija je namera da se podigne svest o trgovini decom i prikupe donacije za organizacije koje se bore protiv ovog problema. Istinska namera iza ovog heštega je ipak mnogo problematičnija ‒ cilj je da se QAnon simpatizeri na ovaj način infiltriraju u brojne grupe na različitim društvenim mrežama, a zatim da postepeno preusmere onlajn raspravu na različite QAnon stavove, navodi Njujork Tajms. Kao u slučaju religijskih zelota koji žele da vas preobrate u njihovu religiju, ideja je da budućem verniku prvo prodate nešto u šta on može da poveruje (u ovom slučaju da postoji trgovina decom i da je to loše), a zatim da polako predstavljate ekstremnije stavove (npr. da su uticajni ljudi u Americi ti koji zlostavljaju i trguju decom).

Uz sve napore društvenih mreža i drugih aktera, nema naznaka da će QAnon teorija zavere uskoro prestati da bude privlačna ljudima. Opšta neizvesnost i konfuzija usled pandemije COVID-19 stvorili su idealne uslove za širenje brojnih teorija zavere, a QAnon nikako nije izuzetak. Teorije zavere nisu moderan fenomen, a socijalna psihologija je rasvetlila neke od razloga njihove vanvremenske popularnosti. Ipak, QAnon zajednica i njena popularnost ukazuju na više modernih problema sa kojima moramo da se suočimo ‒ nisko poverenje u mejnstrim izvore informacija i opšti osećaj da živimo u sistemu gde nemamo nikakvu kontrolu. Sličan osećaj bespomoćnosti, besa protiv elita i želja za promenom motivisali su glasače Donalda Trampa, Bernija Sandersa i evropskih populističkih partija, a borba protiv QAnon i sličnih teorija zavere biće uspešna jedino ako se pozabavimo upravo ovim osećajem koji se nalazi u korenu QAnon vizije sveta.