Foto: iStock
*Tekst je deo serijala “Cena partokratije u javnim preduzećima”. U serijalu ćemo se baviti poslovanjem javnih preduzeća, dugovanjima, produktivnošću i drugim pokazateljima rada javnih preduzeća u Srbiji, a tekstove ćete moći da čitate jednom nedeljno na Talasu.
Postoji veliki broj problema u vezi sa radom RTS-a. Od svog osnivanja, RTS je bio glasilo režima. Na njemu su prenošeni snimci sletova za Dan mladosti sa pričama o bratstvu i jedinstvu naših naroda i narodnosti, ali je po potrebi i širena ratna propaganda tokom raspada Jugoslavije lažnim vestima o srpskim bebama koje se bacaju lavovima u zoološkom vrtu u Sarajevu ili da u granatiranom Dubrovniku dim nije od bombi, već od paljenja guma.
Dok su zabavni, kulturni i obrazovni program uglavnom van kritika (kao većinski kvalitetan program), veliki broj kritika dolazi na račun informativnog programa, gde se način izveštavanja često uobličava tako da to odgovara partiji na vlasti. Dok je RTS bio kritikovan za ovakvo ponašanje i pre 2012. godine, izgleda da se situacija po ovom pitanju nakon toga čak i pogoršala. Na primer, iako o velikom broju afera predstavnika trenutne vlasti sa dokazima pišu istraživački novinari, to samo u retkim slučajevima dolazi do RTS-a i u veoma razvodnjenoj ili relativizovanoj verziji. Stoga je realnost prikazana na RTS-u drugačija u odnosu na onu koja nas okružuje. Da biste bili informisani o nedavno održanim masovnim protestima u Beogradu morali ste da pratite N1, jer je RTS tokom njih puštao film sa Džeki Čenom. Takvim ponašanjem RTS se otvoreno stavio u ulogu propagandne mašinerije vlasti, umesto da ispunjava zamišljenu ulogu javnog servisa izbalansiranim i tačnim izveštavanjem javnosti.
Prihodi ‒ politika pre svega
Finansiranje javnog servisa već godinama je praćeno brojnim problemima. Prvenstvena ideja finansiranja počiva na naplati obavezne takse građanima, kako bi javni servis bio nezavisan od budžeta, što bi mu omogućilo veću operativnu slobodu od izvršne vlasti. Međutim, tokom 2013. i 2014. godine dolazi do velikog pada naplata ove takse usled predizbornih obećanja vođa SNS-a na izborima 2012. i 2014. da će, ukoliko pobede, ova pretplata biti ukinuta. Veliki deo građana prestao je plaća ovu taksu u iščekivanju toga da se ovo obećanje ispuni. Novim zakonom iz avgusta 2014. godine predviđeno je da se javni servis finansira direktno iz budžeta (ova sredstva knjižena su kao subvencije za kulturu). Od 2016. uvodi se ponovo naplata javne takse, ovaj put preko računa za struju, što je uticalo na nivo naplate. RTS prema dogovoru ima pravo prvenstva, što u praksi znači da ljudi ne mogu da odbiju da plaćaju TV pretplatu ‒ ako uplate za toliko niži račun, ta sredstva bi se knjižila kao dug za struju. Od naplate takse, RTS-u pripadaju sva sredstva naplaćena van Vojvodine, kao i 30% sredstava iz Vojvodine. Pored naplate nove takse, RTS je dobio i subvenciju iz budžeta: za javne servise odvojeno je ukupno 4 milijarde dinara, od čega 3,1 milijarde za RTS i 900 miliona za RTV. Pored toga, javni servis ima i sopstvene prihode koji dolaze prvenstveno od prodaje reklamnog medijskog prostora.
Usled smanjenja prihoda zbog neredovne i niske naplate medijske takse, kao i zbog niskih prihoda iz budžeta, a bez adekvatne kontrole rashoda, RTS je nekoliko godina poslovao sa gubitkom. Ponovnim uvođenjem javne takse stanje se značajno popravlja i RTS od nedavno ponovo posluje profitabilno. Ovakvo stanje ostavlja mogućnost da se potpuno ukine finansiranje javnog servisa iz budžeta, imajući u vidu da je budžetska subvencija potpuno jednaka ovogodišnjem neto dobitku.
Grafik: Neto rezultat poslovanja RTS-a u milionima dinara. Izvor: APR
Dobar potez – aplikacija RTS Planeta
Javni servis u Srbiji je veoma gledan – od 20 najgledanijih emisija u zemlji tokom 2019. godine, sve su bile emitovane na RTS-u. Od tih 20 najgledanijih emisija, čak 14 je sportskog sadržaja, 3 su domaće igrane serije, 2 informativne i 1 zabavna emisija. Istovremeno, postoje problemi klasifikacije toga šta je komercijalni sadržaj, pa tako RTS na primer u svom izveštaju o poslovanju za 2019. navodi da je na kanalu RTS 1 ukupno emitovano 31.977 minuta komercijalnog sadržaja, što je tek 6% od ukupnog sadržaja, dok je pravo stanje verovatno drugačije.
Foto: Gledanost televizija u Srbiji. Izvor: Izveštaj RTS-a o poslovanju za 2019.
Grafik: Dnevni kontakt sa RTS 1
Gledanost javnog servisa i dalje je najveća u zemlji, ali većina gledanosti otpada na RTS 1, dok je gledanost kanala RTS 2 prilično mala. Za javni servis, kao i za ostale televizije, biće veliki izazov kako se prilagoditi novim ukusima i navikama gledalaca: gledanost je najviše koncentrisana kod starijih, dok mladi televiziju gledaju sve manje.
Dobar iskorak u pravcu novih tehnologija usled promene navika publike jeste kreiranje aplikacije RTS Planeta koja je lansirana u februaru 2018, ali izgleda da to nije dovoljno da privuče veći broj novih korisnika, kako dijasporu tako ni mlađe gledaoce. Krajem 2019. godine, bilo je registrovano već 520.000 korisnika aplikacije, ali uz samo 3,6 miliona pregleda video i audio materijala. Ovo znači da je u proseku svaki korisnik pogledao samo 7 zapisa, što ukazuje na to da aplikacija nije uspela da zainteresuje korisnike.
Preveliki broj zaposlenih
Preveliki broj zaposlenih ostaje jedna od karakteristika našeg javnog servisa. Na prvi pogled, ovo je oblast gde je napravljen veliki pomak tokom prethodnih godina. Putem nekoliko krugova dobrovoljnog prekida radnog odnosa uz otpremnine i socijalni program, javni servis je smanjio broj zaposlenih za gotovo 20%, sa 3.220 u 2010. na 2.650 u prethodnoj godini.
Grafik: Broj zaposlenih u javnom servisu 2010-2019. Izvor: Izveštaj o poslovanju RTS-a za 2019. godinu
Ipak, kada ovaj trenutni broj zaposlenih uporedimo sa brojem zaposlenih u komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom (Pink, Prva, O2, Happy), vidi se jasan raskorak – RTS ima više nego dvostruko veći broj zaposlenih od svih ovih televizija zajedno. Tačno je da RTS usled svojih zakonskih obaveza mora da kreira više medijskog sadržaja (kao što su obrazovni, naučni, kulturni i drugi programi, uz minimum 25% svoje produkcije) u poređenju sa komercijalnim televizijama koje imaju više mogućnosti da uz naknadu preuzimaju tuđi medijski sadržaj, pa shodno tome RTS mora da ima i veći broj zaposlenih. Međutim, ova razlika u ukupnom broju zaposlenih je toliko velika da se ne može objasniti samo ovim faktorom. Privatne televizije imaju verovatno veće učešće stalnih spoljnih saradnika umesto zaposlenih, ali ovakva praksa postoji i u RTS-u, sa tim što su oni uglavnom tokom prethodnih par godina prešli u grupu stalno zaposlenih.
Istovremeno, zarade koje ovo preduzeće isplaćuje ne izgledaju previsoke. Prosečna neto zarada u 2019. godini iznosila je 58.800 dinara, što je tek nešto više od prosečne neto zarade u zemlji (54.900 dinara). Ova zarada je ipak ispod prosečne zarade u javnom sektoru (61.400 dinara), ali je iznad prosečne zarade van javnog sektora (51.900 rsd).
Grafik: Broj zaposlenih na televizijama sa nacionalnom frenkvencijom. Izvor: APR
Previsoki troškovi goriva
Bez dubljeg uvida u razne troškove poslovanja javnog servisa, teško da možemo jasno da vidimo da li se upravlja na adekvatan način. Stare boljke javnog sektora u Srbiji, poput napumpavanja troškova, nameštanja javnih nabavki ili krađe materijala od strane zaposlenih, uglavnom je teško otkriti bez nekih insajderskih informacija jer su ove malverzacije često pokrivene dokumentacijom.
Ono što ipak možemo jasno videti jeste to da RTS troši gorivo u ogromnim razmerama. Ukupni troškovi na gorivo u prethodne dve godine iznosili su 41,6 i i 39,7 miliona dinara. Ove cifre na prvi pogled ne deluju preveliko, ali uz prosečnu cenu od 149 dinara po litru i potrošnju goriva od 8l/100 km, to znači dovoljno goriva da jedno vozilo gotovo 5 puta krene iz zgrade RTS-a u Aberdarevoj na put do Meseca (384.400 km) i vrati se nazad. Takođe, ovo bi značilo da je autopark javnog servisa svakog dana tokom cele godine prelazio preko 9.000 km, što je dovoljno da jedno vozilo pređe put do Kabula u Avganistanu i vrati se ili da svaki zaposleni u javnom servisu tokom godine svojim autom pređe 1.250 kilometara.
Da li je RTS neophodan?
Ako je javni servis u Srbiji od svog osnivanja bio sluga režima, postavlja se važno pitanje ‒ da li nam je on uopšte potreban? Kada se vodi javna rasprava o javnom servisu kod nas, njegovi podržavaoci na umu imaju neki BBC, a ne već postojeći RTS, zaboravljajući da tačno onoliko koliko Srbija po svojim institucijama i kulturi liči na Englesku, toliko i RTS liči na BBC. Prvi korak bi svakako trebalo da bude smanjenje RTS-a. On bi trebalo da ima samo jedan kanal sa nacionalnom frekvencijom, i shodno tome manje troškove, što bi omogućilo da se ukinu budžetske subvencije za njegovo poslovanje i smanji javna taksa. Konačno, ne treba bežati ni od potpunog ukidanja javnog servisa i projektnog finansiranja određenog medijskog sadržaja (kulturni, obrazovni, naučni program) na komercijalnim televizijama.
Glavni urednik Talasa