Foto: iStock
*Tekst je deo serijala “Cena partokratije u javnim preduzećima”. U serijalu ćemo se baviti poslovanjem javnih preduzeća, dugovanjima, produktivnošću i drugim pokazateljima rada javnih preduzeća u Srbiji, a tekstove ćete moći da čitate jednom nedeljno na Talasu.
Agencija za privredne registre je krajem aprila objavila svoju godišnju publikaciju Godišnji bilten finansijskih izveštaja za 2019. godinu*. Ova publikacija je jako korisna da se opipa puls privrede, mnogo više od jednodimenzionalnih makroekonomskih agregata kao što je BDP. U odnosu na prethodnu godinu ima pomaka – smanjen je broj preduzeća koja su iskazala gubitak u poslovanju i ukupan gubitak bio je niži, ali neki poblemi kao što je nizak nivo likvidnosti i dalje postoje. Ono što mene ovde posebno interesuje jeste poslovanje javnih preduzeća.
Javna preduzeća su takođe dužna da pošalju svoje finansijske pokazatelje APR-u. To je u ovoj godini uradilo njih 549, iako ih APR u svojoj evidenciji vodi čak 599. Inače, usled problema izazvanih pandemijom Covid19, ovaj rok je pomeren na početak avgusta. Ova javna preduzeća koja su predala izveštaje tokom prethodne godine zapošljavala su 115.000 radnika, što je ukupno 10% zaposlenih u privredi, 23% ukupnog kapitala privrede i 16% ukupne imovine. U ovu cifru zaposlenih u javnim preduzećima i ostale poslovne podatke ne ulaze radnici u preduzećima u državnim vlasništvu koja su u statusu akcionarskog društva. Računaju se Železnica, Pošta, EPS, EMS, preduzeća koja se bave gradskim saobraćajem, vodovodom i kanalizacijom, održavanjem zelenila i slično, ali ne i Telekom Srbija, banka Poštanska štedionica, Dunav osiguranje itd. Prema tome, sektor javnih preduzeća veoma je važan za celokupnu privredu.
Posle nekoliko godina poslovanja sa kakvim takvim pozitivnim rezultatima, 2019. godine su javna preduzeća u celini poslovala sa gubitkom. Neto gubitak sektora javnih preduzeća iznosio je 574 miliona dinara. A to se dešava u godini u kojoj je visoka stopa ekonomskog rasta od preko 4%. Drugim rečima, za ovako loše rezultate poslovanja nije kriv eksterni faktor, već unutrašnji faktori ovih preduzeća. Eksterna situacija je čak išla na ruku javnim preduzećima: rekordno niske kamate znače i niže rashode za servisiranje kredita, niske cene energenata znače niže troškove poslovanja i višu stopu naplate Srbijagasa svojim kupcima itd. Šta li nas onda čeka ove godine, kada se očekuje recesija?
Loši poslovni rezultati javnih preduzeća najbolje se vide kada se uporede sa rezultatima celokupne privrede. Ako javna preduzeća posluju kako treba, njihovi poslovni rezultati ne bi trebalo da značajno odudaraju od rezultata cele privrede. Kako nam podaci APR-a pokazuju, upravo je suprotno. Javna preduzeća imaju značajno niže poslovne rezultata: jako nizak prinos na kapital i na poslovnu imovinu. Još važnije, ovi pokazatelji se pogoršavaju i smanjuju iz godine u godinu. Istovremeno, ovi pokazatelji za celokupnu privredu ostaju na mnogo višem nivou.
Foto: Prinos na kapital u ukupnoj privredi i javnih preduzeća. Izvor: APR
Foto: Prinos na poslovnu imovinu u ukupnoj privredi i javnih preduzeća. Izvor: APR
Ipak, javna preduzeća su u najvećem broju slučajeva u monopolskom statusu. Zar ne bi bilo pogrešno da ona imaju visoke profite, pošto bi to samo moglo da bude nauštrb visokih monopolskih cena koje bi svi mi plaćali? Ovaj argument je samo delimično tačan – javna preduzeća uglavnom jesu u potpunom monopolskom položaju (odnošenje smeća, vodovod i kanalizacija, elektrodistribucija itd) ali to nije tako u slučaju nekih velikih javnih preduzeća. To je najvidljivije u slučaju EPS-a, ali su Železnice Srbije dobile konkurenciju u vidu privatnih operatera za teretni železnički saobraćaj, dok je samo deo poštanskih pošiljki rezervisan za javnog operatera Pošte Srbije. Istovremeno, usled svoje veličine, upravo ovih nekoliko velikih javnih preduzeća određuju poslovne rezultate celokupnog sektora javnih preduzeća.
Pored toga, ova preduzeća treba da investiraju u održavanje i unapređenje postojeće komunalne infrastrukture: nove uslovne deponije, nove cevi za vodovod i kanalizaciju i širenje ovih mreža, nova postrojenja za proizvodnju struje koja će i manje da zagađuju i slično. Umesto toga, mi već godinama svedočimo tome da su investicije javnih preduzeća jako niske, čak i niže od troškova amortizacije, što znači stalno opadanje kvaliteta komunalne infrastrukture. Zato javna preduzeća moraju da budu sposobna da generišu poslovne prihode i profit – iz njih treba da se finansiraju nove investicije koje nam nedostaju. Da su investicije dovoljno visoke, bilo bi opravdano da javna preduzeća imaju niske profitne stope. Sada to nije slučaj.
U prethodnoj godini situacija je bila još gora jer su javna preduzeća, umesto niskog profita, čak zabeležila i gubitak. Ovaj gubitak zapravo je mnogo viši jer se i primljene subvencije i dotacije iz budžeta knjiže kao poslovni prihod. Javna preduzeća kao što su Železnice ili rudnici Resavica ne bi mogla uopšte da prežive bez visokih subvencija svake godine. Na primer, ova javna preduzeća su prikazala prihode od subvencija i dotacija u visini od 28,8 milijardi dinara tokom prethodne godine*. Ovaj gubitak će morati da se pokrije na neki način, najverovatnije kroz subvencije i zavlačenjem ruku političara, koji vode ta ista preduzeća, u naše džepove.
—
NAPOMENA:
Autor Mihailo Gajić je 23.07.2020. u tekstu “Javna preduzeća su najmanje spremna za ekonomsku krizu – novi izveštaj” napravio sledeće izmene: umesto pozivanja na publikaciju “Godišnji izveštaj o poslovanju privrede u 2019. godini” iz juna meseca, sada se poziva na “Godišnji bilten finansijskih izveštaja” za 2019. godinu iz aprila 2020. Glavni razlog je veća uporedivost sa podacima iz iste publikacije iz prethodnih godina, usled čega je izbačena rečenica iz originalnog teksta u kojoj je navedeno da se podaci vezani za subvencije ne mogu naći u ovoj publikaciji kao ranije.
Takođe, dodate su i informacije koliko iznose ukupno prijavljene subvencije za javna preduzeća u prethodnoj godini, a naznačeno je i da je rok za predaju finansijskih izveštaja pomeren za početak avgusta usled problema izazvanih pandemijom Covid-19.
Autor se ovom prilikom izvinjava čitaocima ukoliko ih je doveo u zabludu.
Glavni urednik Talasa