Foto: iStock
O političkom životu nakon predsedničkih izbora i stanju demokratije u Poljskoj razgovarali smo sa poljskim politikologom Bogdanom Zavadevičem, doktorandom i istraživačem na Univerzitetu Ludvig-Maksimilijan u Minhenu
Pobedom u drugom krugu izbora održanom 12. jula, Andžej Duda obezbedio je sebi drugi mandat na mestu predsednika Poljske. Duda je u drugom krugu osvojio 51% glasova, dok je 49% pripalo opozicionom kandidatu Građanske koalicije i gradonačelniku Varšave, Rafalu Tšaskovskom.
Predsednički izbori u Poljskoj propraćeni su uz veliku pažnju medija – delom zbog specifičnog konteksta i pandemije korona virusa, a delom zbog aktuelnih rasprava i stanja demokratije u ovoj zemlji. Tako su brojni mediji predstavili predsedničku trku kao „bitku za vrednosti“ između konzervativnog, populističkog kandidata i liberalnije, progresivne opozicije. Pitanja poput LGBT+ i prava na abortus dobila su značajnu pažnju javnosti, dok se godinama unazad govori o nedemokratskim trendovima, posebno kada je reč o sudstvu i ljudskim pravima.
Brojni međunarodni indeksi koji prate stanje demokratije u svetu registruju pad u različitim oblastima. Institut V-Dem (Varieties of Democracy) u izveštaju o demokratiji za 2020. godine navodi Poljsku kao jednu od 10 zemalja u kojima je primećen najveći stepen autokratizacije u protekloj deceniji. Shodno tome, Poljska više nije klasifikovana kao liberalna, već kao izborna demokratija (electoral democracy).
U izveštaju Fridom Hausa za 2020. godinu (Nations in Transit) Poljska je premeštena iz grupe konsolidovanih u polukonsolidovane demokratije. Od dolaska na vlast stranke Pravo i pravda (PiS) 2015. godine, navodi se u izveštaju, primećuju se značajni napadi na nezavisnost sudstva. „PiS je kršila Ustav Poljske, donosila zakone koji trajno sputavaju nezavisno funkcionisanje sudstva, nameštala proces izbora sudija…i konačno, 2019, počela da kažnjava pojedinačne sudije koje kritikuju ove korake“, navodi se u izveštaju.
Dok su ovi izveštaji oštri i prilično kritični prema vladajućoj PiS, kvalitet demokratije u Poljskoj i dalje je daleko iznad svega što možemo da vidimo u Srbiji, a deo objašnjenja aktuelnih dešavanja leži u linijama podela u poljskom društvu. Vidna polarizacija i rastuće socijalne nejednakosti glavne su odrednice političkog života u Poljskoj. Kako je to uticalo na rezultate predsedničkih izbora, zbog čega je realno očekivati smenu vlasti na narednim parlamentarnim izborima i koji su najveći izazovi pred Poljskom neka su od pitanja o kojima smo razgovarali sa poljskim politikologom Bogdanom Zavadevičem, doktorandom i istraživačem na Univerzitetu Ludvig-Maksimilijan u Minhenu.
Osnovna linija podele u Poljskoj je socioekonomska, a ne vrednosna
Talas: Predsednički izbori u Poljskoj predstavljeni su, od strane brojnih medija, kao „bitka za vrednosti“ – konzervativne, antidemokratske snage PiS protiv liberalne, progresivne i pro-LGBT opozicije. Koliko je ova ocena tačna?
Bogdan Zavadevič: Mislim da to apsolutno nije tačno. Taj narativ je nametnut, nije zapravo reč o sukobu vrednosti. PiS je aktivnije počela da priča o LGBT pitanjima tek nakon prvog kruga predsedničkih izbora, a opoziciona strana je takođe cinično koristila te teme. Oba kandidata su išla u pravcu povećanja polarizacije kako bi disciplinovali sopstvene birače.
Tema LGBT prava je korišćenja čisto instrumentalno – prema sprovedenim istraživanjima, samo 6% birača vidi tu temu kao bitnu. Većina građana je indiferentna. Andžej Duda je to instrumentalizovao kako bi se predstavio kao zaštitinik tradicionalnih vrednosti, ali je u nekoj meri sebi naneo štetu. Pokušao je da mobiliše jezgro biračkog tela koje je najkonzervativnije i najradikalnije, a koje je u prvom krugu izbora glasalo za kandidate radikalne desnice – najradikalniji birači glasali su u prvom krugu za Kristofa Bosaka, ali i za Dudu.
Vrednosne teme su instrumentalizovane sa obe strane, pa su liberalni mediji i krugovi oko Tšaskovskog to predstavili kao borbu protiv konzervativaca koji se protive LGBT pravima, u tom smislu je izgledalo kao kulturni rat dva kandidata.
Ako nije reč o vrednosnoj borbi, koje su osnovne linije podele u Poljskoj? Kako one mogu da nam pomognu da razumemo rezultate predsedničkih izbora?
Postoje ozbiljna istraživanja na ovu temu i ona pokazuju da se, pre svega, radi o socioekonomskim podelama. Poljska je zemlja ogromnih socijalnih nejednakosti, možemo da kažemo da je to linija podela na urbane i ruralne sredine. U nekoj meri su to pobednici i gubitnici tranzicije – stanovništvo velikih gradova je više profitiralo od promena.
#Poland‘s run-off presidential election, mapped three different ways. #electiontwitter pic.twitter.com/ML033afaBx
— Joost (@almodozo) July 15, 2020
Poljsko selo se potpuno promenilo od ulaska zemlje u Evropsku uniju. Do tada nisu postojale značajne socijalne nejednakosti na selu, a one su danas ogromne, veće nego u gradovima. Postoje zaista bogatiji stanovnici koji dobijaju subvencije od EU i različite kredite i koji su postali pravi veliki poljoprivrednici. S druge strane, EU programi su usmereni tako da stanovnici koji poseduju manje zemlje odlaze u penzije koje sufinansira EU i više ne obrađuju zemlju. Poljsko selo, tamo gde ima potencijala, prolazi kroz razne procese modernizacije, ali od toga najviše profitiraju bogati poljoprivrednici.
Značajno se smanjio broj ljudi koji živi od sela, a veći poljoprivrednici zapošljavaju radnike – kako iz Poljske, tako i iz Ukrajine i drugih zemalja Istočne Evrope. Na selu živi oko 40% populacije Poljske i to stanovništvo postaje, kao i u celoj Poljskoj, sve starije. Mnogi mladi ljudi su napustili selo, tu su sada uglavnom stariji i penzioneri. Oni u ogromnom broju glasaju za Dudu, njih negde oko 63,2 % glasalo je za njega na ovim izborima. Važan faktor su socijalna davanja – obezbeđena je 13. penzija koja ovom delu stanovništva mnogo znači. Penzije su generalno male, ali jedna dodatna pravi razliku. Pored toga, povećana je minimalna zarada koju određuje Vlada, ranije je bila oko 410 evra bruto, a sada je preko 500.
Kada je reč o gubitnicima tranzicije, to su uglavnom ljudi koji žive u manjim gradovima, do 300 hiljada stanovnika. Tokom tranzicije je sprovođen model ekonomskog razvoja koji je podrazumevao administrativnu reformu, prelazak sa 49 na 16 administrativnih regiona. Najviše se ulagalo u velike gradove i podsticana je migracija iz sela i manjih mesta u veće gradove. To se pokazalo neuspešnim, čak i oni koji su se tada zalagali za ovaj pravac danas to priznaju. Varšava je, kao glavni grad, veoma razvijena, kvalitet javnih usluga je na visokom nivou, ali to važi za još samo nekoliko velikih gradova. U manjim mestima nema posla, a ako ih ima, nedovoljno su plaćeni. Nezaposlenost iznosi oko 6% (maj 2020), a preko 3 miliona ljudi se odselilo iz zemlje.
Naravno, uporedo sa ekonomskim rastom koji je u Poljskoj sve do pandemije bio veoma brz, rasla je i prosečna zarada. Postoje i velika socijalna davanja, pa porodice mesečno dobijaju dodatak od 120 evra za svako dete, to mnogo znači, posebno za ljude koji žive u manjim mestima.
U tom smislu, veliki uspeh PiS je to što su uveli ogroman broj građana u sistem, sada mnogo više ljudi izlazi na izbore, razmišlja o politici i participira u procesima. To je delom omogućeno velikim sredstvima iz budžeta, nakon reforme poreskog sistema koji je ranije bio opterećen velikim zloupotrebama. Osnovana je nova poreska policija, uvedeni su novi poreski propisi i kontrole, a procenjeno je da je ranije kroz poreske zloupotrebe izvlačeno oko 5 milijardi evra godišnje iz budžeta, to su ogromna sredstva.
Dakle, veliki deo građana tek u poslednjih nekoliko godina oseća ekonomski napredak, ranije su o tome samo slušali na vestima. Sada od PiS vide stvarne rezultate.
Ipak, više međunarodnih indeksa i izveštaja registruje autoritarne trendove, posebno kada je reč o sudstvu i ljudskim pravima. Kakvo je danas stanje demokratije u Poljskoj?
Naravno, postoji mnogo zloupotreba. U sudstvu, u domenu ljudskih prava, o svemu tome najbolje svedoče izveštaji ombudsmana. Ali te izveštaje gotovo niko ne čita, poslanici u parlamentu nisu zainteresovani za njih niti se neko ozbiljnije bavi različitim optužbama. Ipak, demokratija je u Poljskoj na dovoljno visokom nivou, a društvo je toliko polarizovano i pluralizovano da ne postoji šansa da se autoritarne prakse sistemski ukorene u našoj zemlji. Zloupotrebe su na nivou incidenata, Poljska nikada neće postati autoritarna zemlja.
Izbori su kod nas potpuno slobodni i pošteni, poštuju se zakonske procedure, a mediji su uravnoteženi. Postoje tri najveća informaciona servisa, tri televizije, od kojih su dve privatne, a državna zauzima trećinu tržišta. Duda je dobio oko 10 miliona glasova, a državne vesti gleda između 2,5 i 3 miliona ljudi, tako da ne možemo da pripišemo njegovu pobedu medijskoj manipulaciji – ona je ograničena samo na birače koji bez obzira na sve uvek glasaju za Dudu. U medijima zapravo postoji ekvilibrijum, ravnoteža, kao i drugim delovima društva. Naravno, državna televizija je propagandna, agresivna i manipulativna, ali su se i privatni mediji prilagodili tom trendu, s tim što koriste sofisticiranije metode.
Društvo je toliko polarizovano i pluralizovano da ne postoji šansa da se autoritarne prakse sistemski ukorene u našoj zemlji
Postoje pritisci na tužilaštvo, ali je iz perspektive prosečnog birača ta tema nebitna. Čak i kada je reč o bogatijem, obrazovanijem stanovništvu – sociolozi i pravnici sa Univerziteta u Varšavi sproveli su istraživanje kroz ankete sa 7.200 preuzetnika u Poljskoj kako bi utvrdili zbog čega postoji tolika indiferentnost u društvu prema zloupotrebama vlasti PiS. Ispostavilo se da preduzetnici jako loše ocenjuju i imaju veoma loša iskustva sa pravosudnim sistemom, a većina njih ga izbegava. Čak i kada imaju pravne probleme u ekonomskim odnosima, izbegavaju da idu na sud jer nemaju poverenja. To je sistemski problem kod nas, sudski postupci dugo traju, mnogo koštaju i ljudi generalno ne veruju da imaju šansu da zadovolje pravdu na sudu. Niko do sada nije ozbiljnije reformisao sudstvo.
Sada imamo situaciju u kojoj je glavni tužilac istovremeno i ministar pravde, a ranije su te funkcije bile odvojene. Zbog toga se govori o mogućnostima da ministar pravde vrši pritisak na tužilaštvo, ali takav model postoji u mnogim zapadnoevropskim zemljama. Ipak, kada postoji potpuna kontrola, postoji i ogroman prostor za zloupotrebe, a takvih slučajeva je i bilo. Pored toga, vladajuća PiS je uvela svoje ljude u ustavni sud, zloupotrebila rupe u zakonu i postavila odgovarajuće kadrove. Treba reći da se sve to dešavalo i ranije, nije PiS izmislio takav sistem, ali ga jeste ozbiljno zloupotrebio.
Konačno, ombudsman je izjavio da se ne plaši uticaja vlasti na sudski sistem u nekim svakodnevnim pitanjima, ali da postoji rizik da to bude ozbiljniji problem kada se bude govorilo o presudama u vezi sa izborima ili slobodom govora. Ipak, mislim da je čitavo društvo trenutno previše polarizovano da bi bilo ko mogao da izgradi autoritarni sistem, čak ni konzervativci ne bi prihvatili da država previše kontroliše njihov život. Mi ovde još uvek volimo neformalne načine delovanja, anarhisti smo, zbog toga između ostalog očekujem promenu vlasti na narednim parlamentarnim izborima.
Koliko je to izvesno?
Dolazi težak period, biće manje novca, a neki ekonomski problemi su već vidljivi. Neće biti sredstava za finansiranje socijalnih programa, a za tri i po godine, koliko ima do izbora, niko se neće sećati trenutnih socijalnih davanja. Postoji mogućnost da Vlada uzima novac od Narodne banke, što je zabranjeno Ustavom, ali postoji mehanizam da se to zaobiđe tako što Narodna banka kupuje obveznice koje država emituje.
Sve to ne znači nužno da će PiS preći u opoziciju, ali više faktora ukazuje na to. Na primer, iako Kačinski (predsednik PiS) drži stranku čvrstom rukom, već sada postoji neka borba frakcija unutar PiS, pa bi i sama partija mogla da oslabi zbog unutrašnjih kretanja.
U kakvom je stanju opozicija u Poljskoj? Šta možemo da očekujemo u narednom periodu u tom pogledu?
Nisam pesimističan u pogledu stanja demokratije, ali jesam po pitanju atmosfere u društvu. Postoji visok stepen polarizacije, a opozicija koju nazivamo liberalnom mnogo doprinosi tome. Trenutno je atmosfera takva da postoji velika stigmatizacija Dudinih glasača, opozicija ih gleda sa visine, kao i liberalni ili kvaziliberalni intelektualni krugovi. Postoje klasne podele i to je jako vidljivo i izraženo, taj odnos nepoštovanja prema ljudima koji nisu uspešni, koji su gubitnici tranzicije. U toku je kampanja na društvenim mrežama da se ne kupuju proizvodi sa poljskog sela i da se ne putuje u rurale delove, i tu se koristi dosta agresivna retorika.
Urbano stanovništvo suštinski ne razume zbog čega ljudi glasaju za Dudu i to je problem. Taj sukob ima ekonomsku pozadinu, ali se pretvorio u društveni sukob koji ima svoju dinamiku i koji postavlja jednu stranu u nekakav superioran položaj. Ljudi politiku shvataju emotivno i čitave kampanje su svedene na emocije i simbole, polarizacija je velika i mnogi se plaše da otvoreno kažu da su glasali za Dudu.
Svemu tome doprinose zapaljive teme poput zakona o abortusu, ali ako dublje zađemo u tu temu, vidimo da je to bila građanska inicijativa koju je parlament po zakonu morao da razmatra i koja nije stigla dalje od prvog ili drugog čitanja u parlamentarnom odboru. PiS nije to inicirao, već je bio u obavezi da razmatra. S druge strane, ove teme, a posebno LGBT prava, ne idu u prilog liberalima ako imamo u vidu da oni ništa značajnije nisu uradili dok su bili na vlasti. Mnogi gej aktivisti su razočarani, neki od njih su čak glasali za Dudu 2015. iz revolta prema dotadašnjoj vlasti.
Urbano stanovništvo suštinski ne razume zbog čega ljudi glasaju za Dudu i to je problem
I to je tragična sudbina naše politike – PiS i najveća opoziciona partija (Građanska platforma, okosnica Građanske koalicije) su dosta bliske po pristupu politici, žele ravnotežu i donekle im odgovara status quo. Zbog toga nema mnogo smisla reći da se radi o ideološkom sukobu. Opozicija ne koristi potencijal koji ima, ne govori, na primer, o kršenjima ljudskih prava u zatvorskom sistemu za koja postoje dokazi, niko se time ne bavi. Dosta se koristi institut privremenog pritvora uz brojne zloupotrebe, ali opozicija se time ne bavi. Građanska platforma takođe ima konzervativne poglede na neka pitanja, poput uloge žena u društvu, i po tome se ne razlikuju previše od PiS.
Levica je, nažalost, u ogromnoj krizi, izbori su to i potvrdili. Postoji libertarijanska, radikalno desna partija (Konfederacija) koja je jedina pričala o meritokratiji i ekonomskoj politici, ali to nije društveno liberalna opcija, čak ima anti-LGBT i antimigrantske stavove. Građanska platforma sada flertuje sa njima, pa može do dođe do sklapanja koalicije u Sejmu (donji dom poljskog parlamenta).
Opozicija generalno nije odradila svoj posao. Nije sprovodila fokus grupe i istraživanja, nije radila na terenu niti je bilo intelektualnih kretanja, potpuno je fokusirana na Varšavu i parlamentarne sukobe. Prisutan je jezik konfrontacije što nije dobra strategija, a nisam siguran da će se to uskoro promeniti. Ostaje pitanje da li će se Tšaskovski ozbiljnije baviti politikom na državnom nivou ili će ostati u Varšavi, kao i kako će izgledati kretanja unutar partija, posebno PiS i Građanske platforme. Tšaskovski je sada najavio osnivanje pokreta „Nova Solidarnost“ (aluzija na Solidarnost iz 1980-ih), pokret je navodno građanski ali se osniva u okviru stranke, Građanske platforme. Mislim da su velike šanse za promenu vlasti na narednim izborima, ali će polarizacija i nerazumevanje ostati ozbiljni problemi.
Autorka