Autorka

Društvo,Vruće teme |
July 14, 2020
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Protesti koji su započeti 7. jula nakon najave uvođenja policijskog časa tokom vikenda pokrenuli su i jednu pomalo neočekivanu diskusiju ‒ zašto se poznate ličnosti i influenseri ne oglašavaju? Iako često kritikujemo poznate usled problematičnih političkih stavova, ovaj put je veliki broj ljudi na društvenim mrežama podelio frustraciju upravo zbog toga što su ljudi sa velikim platformama odlučili da se ne oglašavaju.

Ipak, netačno bi bilo reći da su sve srpske javne ličnosti odlučile da ignorišu činjenicu da su demonstranti nekoliko dana gutali suzavac, da je korišćena prekomerna sila od strane policije, kao i da se neki od demonstranata nalaze u pritvoru. Oglasile su se, između ostalog,  pevačice Seka Aleksić, Jelena Karleuša, kao i Vlado Georgiev. S druge strane, Svetlana Ražnatović je odlučila da se oglasi na malo drugačiji način, optužujući “pojedince” među demonstrantima i policijom za rušenje Beograda. Iako se nekoliko sportista takođe oglasilo, za sada niko od poznatijih srpskih sportista nije podržao proteste, niti osudio reakciju policije, dok je proteste podržao i glumac Rade Šerbedžija. Ipak, deluje da su najviše kritika za ćutanje pretrpeli ne glumci, pevači i sportisti, već upravo influenseri.

 

Zašto nam je uopšte važno šta misle influenseri?

Sama reče “influenser” nije baš najomiljenija reč u našem jeziku ‒ ljudi često vide influensere kao još jedan dokaz toga da milenijalsi i generacija Z uništavaju svet jer smo dopustili da neko sa nula grama talenta ima milionski broj pratilaca na društvenim mrežama. Ljudi poput jutjubera Bake Praseta definitivno ne pomažu imidžu influensera u Srbiji, ali čak i ukoliko ne razumemo zbog čega su neki influenseri popularni, nema sumnje da hiljade ljudi u Srbiji (uglavnom mladih) misli da je njihov sadržaj zanimljiv i interesantan. Kao i uvek, tržište određuje vrednost, a po toj metrici influenseri očito zaslužuju pažnju koju dobijaju.

Još nešto jako važno odvaja influensere od ostatka poznatih ličnosti kao što su sportisti i muzičari. Odnos koji publika ima sa njima je drastično drugačiji od onog koji imamo sa “regularnim” poznatim ličnostima. Jutjuberi često snimaju iz svoje sobe, influenseri na Instagramu dele i najsitnije detalje iz svog života, a pratioci se osećaju mnogo više povezani sa njima nego sa nekim ko je glumac ili sportista. Influenseri ponekad dele i loše trenutke iz svog života, stalno pozivaju publiku na interakciju sa njima kroz komentare (jedan od čestih sadržaja jeste upravo to da influenseri odgovaraju na pitanja pratilaca), usled čega se razvija mnogo prisniji odnos sa publikom.

Takođe, influenseri uspevaju upravo zbog velike grupe pratilaca koji iz nekog (često nepoznatog) razloga uživaju u njihovom sadržaju, a ne zbog toga što imaju neki specifičan talenat usled kojeg su postali poznati (mada i ovde postoje izuzeci). Budućnost i karijera influensera zavise upravo i isključivo od toga koliko su uspešni u očuvanju i proširenju svoje publike. Ovo znači da postoje i velika ograničenja po pitanju toga šta sve možete da kažete i uradite, jer sve što dovodi do gubitka pratilaca vodi i do potencijalnog gubitka novčanih sredstava. Jednostavno, manje pratilaca znači i manje sponzora. Sve u svemu, u pitanju je istinski kompetitivna i zahtevna branša, a nije iznenađujuće to što veliki broj svetskih influensera sve češće priča o mentalnim problemima sa kojima se suočavaju.

Upravo ovde možemo videti razlog za ćutanje influensera, ali i razlog za bes javnosti usled njihovog neoglašavanja. U trenutku nakon što je na izborima vladajuća partija dobila nešto manje do 2 miliona glasova, podržati proteste koji su delom bili nasilni nije baš najpopularniji PR potez. Majklu Džordanu se pripisuje izjava da i “repubikanci kupuju patike”, što je navodno bio njegov razlog za izbegavanje oglašavanja o političkim pitanjima, a sličnom logikom se verovatno vode i pojedini domaći influenseri. Zašto govoriti o nečemu što može da razbesni deo vaših pratilaca i ugrozi buduća sponzorstva?

S druge strane, bes javnosti je došao upravo zbog obrazloženja koje su influenseri dali nakon što je usledila uvek efikasna metoda u vidu pritiska javnosti. Jutjuberka Tamara Kalinić, možda i najpopularnija srpska jutjuberka koja doduše ne živi u Srbiji, na svom Instagram profilu navela je da “neće da se oglašava povodom političke situacije”. Influenserka/ jutjuberka Marija Žeželj besno je poručila pratiocima “da nije na dugme” i da će pričati o čemu god ona želi na svom Instagram profilu, što očekivano nije izazvalo najpozitivnije reakcije. Većina srpskih influensera se ipak nije oglasila povodom toga što se ne oglašava.

Dodatno, veliki broj ljudi je ovo jednostavno shvatio kao licimerje zato što su nedavno srpski influenseri javno govorili o izrazito kontroverznoj temi ‒ protestima protiv policijske brutalnosti u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako je očigledno da policija ne treba da koristi prekomernu silu, mnogo kontroverznije jeste pitanje da li u SAD postoji strukturalni rasizam i na koji način treba reformisati policiju. O BLM pokretu i protestima su govorili ne samo srpski influenseri, već i druge poznate ličnosti poput Novaka Đokovića (koji je inače podržao i proteste u Crnoj Gori, ali o tome neki drugi put). Da li je govoriti o strukturalnom rasizmu u SAD iz nekog razloga “nepolitički” čin? Verovatno ne, ali je razlika upravo u tome što u tom slučaju nije bilo potrebno naročito mnogo hrabrosti, jer je veliki broj svetskih influensera i javnih ličnosti već podržao proteste koji su usledili nakon ubistva Džordža Flojda. U slučaju protesta u Sjedinjenim Američkim Državama, za influensere je bilo rizičnije ukoliko se ne bi oglasili, nego ukoliko bi javno podelili nekoliko peticija i pozvali na reformu policije.

Kada ljudi koji svakodnevno postavljaju sadržaj na društvene mreže odluče da ignorišu nešto što se događa u Srbiji, to suštinski govori o jednoj kukavičkoj odluci da se ne mešamo u politiku onda kada je to potencijalno kontroverzno. Iako su i druge javne ličnosti odabrale da ćute iz sličnih motiva, deluje da će javnost mnogo teže ovo oprostiti influenserima sa kojima imamo u neku ruku prisniji odnos (koliko god to čudno zvučalo). Velika moć sa sobom nosi i veliku odgovornost, a srpski influenseri se sada konačno suočavaju i sa obavezama koje veliki broj pratilaca nosi sa sobom. Ovo je naročtio važno u trenutku kada je njihova publika često mlada i na ta način postoji prostor da influenseri oblikuju njihovo viđenje protesta. Pozitivno je što je javnost u Srbiji konačno počela da zahteva više od ljudi sa velikim platformama, čime se stvara situacija u kojoj je bes javnosti veći ukoliko se influenseri ne oglase, nego ako podele svoje političko mišljenje. Ipak, treba imati na umu i to da je zbog prirode njihovog posla oglašavanje o kontroverznim pitanjima malo verovatno. Ovo ih ne oslobađa optužbi za kukavičluk i privilegovan status u kojem ih protesti ne dotiču, ali je neohodno prihvatiti i to da jutjuberi jednostavno neće nositi baklju slobode u Srbiji.

Među influenserima postoje i pozitivni primeri koje vredi pomenuti. Brana Antović Aleksić, koja je svoje dugogodišnje prisustvo na društvenim mrežama uspela da pretvori u biznis, svakodnevno je delila snimke policijske brutalnosti i brojne druge korisne informacije u vezi sa protestima. Influenseri u Srbiji mogu i moraju mnogo bolje, a pojedinci koji su odlučili da se oglase pokazuju da je samo potrebno malo indidivualne hrabrosti, koja je očigledno u svetu influensera oskudan resurs.