Foto: iStock
Porez na dodatu vrednost (PDV) je jedan od osnovnih poreskih oblika u Srbiji i mereno ukupno sakupljenim sredstvima, pojedinačno je najveći prihod republičkog budžeta. Na ovaj način je tokom prethodne godine ukupno naplaćeno oko 550 milijardi dinara. Iako se po pravilu PDV naplaćuje na sva dobra i usluge, postoje i neki izuzeci.
Pravilo destinacije
Možda najvažnija grupa dobara i usluga na koju se PDV ne plaća jesu ona namenjena izvozu. Ovo je zbog pravila destinacije, prema kome se PDV plaća u mestu gde se data roba troši ili koristi. Drugim rečima, kada se maline izvoze iz Srbije za Nemačku na njih se neće platiti PDV u Srbiji, već u Nemačkoj. Isti je slučaj i sa uvozom mašina iz Nemačke u Srbiju – PDV će biti naplaćen kod nas. Da nema ovog pravila, dobra za izvoz bila bi dvostruko oporezovana: prvi put u zemlji gde su proizvedena, drugi put u zemlji gde su uvezena.
Ovo pravilo destinacije odnosi se i na usluge međunarodnog saobraćaja: putnicima se ne naplaćuje PDV kada putuju u inostranstvo, bilo na avionske karte ili druge tipove prevoza. Isto je i sa servisiranjem aviona ili brodova koji se prvenstveno koriste u međunarodnom saobraćaju.
Druga oslobađanja
U Srbiji se PDV ne naplaćuje i na neke druge usluge ili dobra, uglavnom u skladu sa praksom koja je prisutna i u drugim evropskim državama. Na prvom mestu nalaze se diplomatska i konzularna predstavništva, koja mogu da kupuju za svoje potrebe bez plaćanja PDV-a. Pored toga, tu su i slučajevi međunarodnih ugovora o kreditu, ukoliko je njime predviđeno takvo poresko oslobođenje, kao i promet dobara povezan sa izgradnjom autoputeva od javnog interesa.
PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, pre svega u vezi sa kreditnim poslovima, poslovanjem osiguravajućih kuća i privatnim penzionim fondova, kao i poslovanjem u vezi sa hartijama od vrednosti, čekovima i menicama. PDV se ne plaća ni na promet zemljišta ili njegovo davanje u zakup, usluge osiguranja, zakup stanova za stanovanje, kao i na promet objekata, osim u slučaju njihove prve prodaje kao novoizgrađenih objekata. U ovom slučaju, moguć je povraćaj PDV-a za fizička lica ukoliko je to prva nekretnina u njihovom vlasništvu, u vrednosti od 40 kvadrata za ljude koji žive sami i po 15 kvadrata za svakog dodatnog člana domaćinstva.
PDV se ne plaća ni na usluge javnog preduzeća koje se bavi poštanskim saobraćajem (kod nas Pošte Srbije), zdravstvene usluge (uključujući i stomatologiju), kao i na usluge obrazovanja, kulture, nauke i sporta i fizičkog vaspitanja.
Dodatno, tu su i usluge javnog radiodifuznog servisa (RTS i RTV), kao i usluge socijalnog staranja i zaštite, te usluge smeštaja i ishrane studenata i učenika. Kao što se vidi, ovo su većinom usluge koje su u potpunosti ili dominantno pod patronatom države. Međutim, postoje i neki drugi izuzeci gde je dominantan privatni sektor. To su usluge verskog karaktera od strane registrovanih verskih zajednica, i sa njima povezanog prometa dobara i usluga, kao i usluga priređivanja igara na sreću. U slučaju igara na sreću, do nedavno je i ovo bio sektor državnog monopola, ali već godinama u njemu legalno posluju i privatna preduzeća koja za to plaćaju posebne naknade.
U slučaju verskih zajednica, ima smisla osloboditi ih plaćanja PDV-a za vršenje osnovnih verskih usluga, ali se to u praksi pretvorilo u njihovo potpuno izuzeće od plaćanja poreza, čak i u slučaju potpuno komercijalnih sadržaja. Na primer, razumljivo je oslobođenje od plaćanja PDV-a na čin krštenja, venčanja ili sahrane u slučaju neke hrišćanske zajednice, to je daleko manje slučaj ako pričamo o prodaji sveća i sličnih rukotvorina, ali je potpuno neshvatljivo u slučaju prodaje vina, rakije ili meda sa crkvenih ili manastirskih poseda.
Pravila EU o oporezivanju PDV-om
Postojeća pravila EU obeshrabruju situacije u kojoj postoje dobra ili usluge na koje se na plaća PDV. Ovakvo rešenje uvedeno je u trenutku kada je PDV uvođen u zemljama EU kao obavezna vrsta poreza na potrošnju, kao i pravilo da po pravilu postoje samo dve stope: opšta ili viša i preferencijalna ili niža poreska stopa. Međutim, kako su se pobunile mnoge zemlje koje do tada nisu PDV-om oporezivale pojedina dobra i usluge, ili su imale i treću, najnižu stopu PDV-a, njima je ostavljeno pravo da zadrže postojeća pravila. Ovakva treća, super niska poreska stopa trenutno postoji u Irskoj, Španiji, Francuskoj, Italiji i na Kipru.
Izuzete usluge ili dobra od plaćanja PDV-a razlikuju se od zemlje do zemlje u EU, ali tamo gde ih ima to su mahom zdravstvene usluge, korišćenje sportskih objekata, usluge pogrebnih preduzeća, kao i usluge kulture (bioskopi, pozorišta).
Na našoj platformi MOJ POREZ pogledajte koliko poreza plaćate i kako država troši taj novac.
