Foto: iStock
Kako odgovorna država održava ugostiteljstvo u doba COVID-19 i kako gosti nemaju izbora nego da i sami budu odgovorni?
Stručnjaci pišu da će proći godine dok se turizam i ugostiteljstvo ne vrate u punu snagu. To nisu dobre vesti ni za koga, a pogotovo za malu zemlju kao što je Srbija. Ugostiteljstvo nam treba, ali isto toliko trebamo i mi njemu. Savesni i odgovorni.
Poslednje četiri godine živim i radim u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Iako sam često sumnjala da li je ovo mesto gde treba stati i ostati, način na koji se država borila sa virusom je za divljenje i poštovanje.
Kako odgovorna država održava ugostiteljstvo u doba COVID-19 i kako gosti nemaju izbora nego da i sami budu odgovorni, a pri tom uživaju u šoljici kafe, jednom pivu (ili petnaest)? Na ulazu u hotel, restoran ili kafe gostu se meri temperatura. Obavezna je dezinfekcija ruku. Svi zaposleni nose maske. Gostima je dozvoljeno da skinu maske kada su smešteni za svoj sto. Rezervacija je neophodna da bi se kontrolisao broj ljudi u objektu i maksimalno iskoristio kapacitet prostora jer razmak između stolova mora da bude minimum dva metra. To znači da se određeni broj stolova mora privremeno ukloniti ili blokirati.
Meni pića i hrane je digitalan. Živimo u 2020. godini, tako da nema nikakvog izgovora niti komplikacija. Postoje besplatne aplikacije na internetu za objavljivanje PDF verzije i kreiranje QR koda za telefonsko učitavanje menija. Druga mogućnost, mada lošija za zaštitu životne sredine, jeste štampanje menija na papiru za jednokratnu upotrebu. Ovo drugo bih preporučila možda jedino u slučaju organizovanog događaja. Ovim se izbegava da jedan isti meni dotakne stotinu ljudi. Svaki sto se dezinfikuje nakon što gosti odu. Ukoliko je sto prazan, svakako se dezinfikuje na svakih pola sata ili manje. Zaposleni ugostiteljskog objekta zadržavaju pravo da ne usluže gosta koji se ne pridržava pravila.
Social distancing is still a thing! Znači – nema potrebe da se cmačemo tri puta svaki put kad se sretnemo u kafani. Neko mi je rekao: “Ne možeš iskoreniti navike jednog naroda preko noći”. Hm, ja ipak mislim da možeš ukoliko je zdravlje u pitanju i ako se većina pridržava najosnovnijih normi ponašanja u vanrednim situacijama kao što je ova.
Na žalost mnogih ljubitelja noćnog života, među kojima sam i ja sama, ali mnogo bitnije od toga – žurke i koncerti se ne održavaju do daljneg. Malo je reći da smatram šokantnim gostovanje sportskih manifestacija i to što će se, po svemu sudeći, EXIT festival ipak održati u avgustu.
Ugostiteljski objekti koji ne poseduju odgovarajuće mašine za pranje sudova su u obavezi da koriste pribor i čaše za jednokratnu upotrebu. Ukoliko postoji propust u primeni novo uvedenih i obaveznih pravila u ugostiteljskom objektu, vlasnik je dužan da plati visoku novčanu kaznu državi. Što bi rekli – fair play. Nije da nisu imali izbor. S obzirom na to da je nošenje maski i dalje obavezno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, maska mora biti vraćena na lice kada se lokal napusti. Ali to naravno više nije u odgovornosti lokala već pojedinca, koji će takođe platiti novčanu kaznu ukoliko to ipak ne želi da uradi.
Ustanovljavanjem svih gore navedenih regulacija se takođe stvara neka nova vrsta poverenja između vlasnika, zaposlenog i gosta. Osećaj sigurnosti i bezbednosti je nezamenljiv. Lestvica higijene mora biti podignuta na viši nivo i u tome nema apsolutno ništa loše! Verujte mi, postoje restorani, barovi, pa i čitavi hoteli, koji su izgubili znatno više novca jer nisu pratili pravila, nego da su uložili minimalno i time osigurali poslove i zdravlje ljudi.
Odgovoran pojedinac je pola zdravlja
Nije tajna da su ugostitelji, hotelijeri – i podjednako važni muzičari – možda čak i najviše pogođeni svetskom pandemijom koju niko nije predvideo. Krivica za rast zabeleženih slučaja ipak nije njihova krivica. Svi smo zajedno u ovome. Već zvuči kao kliše, ali je istina koju sam spoznala iz prvog reda.
Ako mislite da nemate dovoljno dobrog lidera, budite kao pojedinac odgovorni za sebe i svoje okruženje. Predložite nešto od gore navedenog svom menadžmentu ili pokrenite talas sami. Ukoliko država propusti da zavede barem neka od navedenih pravila, moraćete sami ili ćete se opet susresti sa zatvaranjima i gubitkom poprilično obimnog priliva novca. Jedno je sigurno – to niko ne želi, bilo da ste vlasnik, gost ili radnik. Vreme je da se, umesto širenju panike, posvetimo širenju dobrih primera za suzbijanje virusa. Pametno. Smireno. Staloženo. I ono što ne mogu da naglasim dovoljno – odgovorno.
Živ se čovek na sve navikne
Nova pravila su čudna, iritantna i zvuče gotovo neizvodljivo u samom startu, ali čovek se na sve navikne. Hoću reći, živ čovek se na sve navikne. Na nama je kako ćemo opstati u ovoj borbi za staru svakodnevicu, mnogi za dnevnicu, letnji dnevni pazar, pozitivnu sliku koju šaljemo u svet budućim turistimima i na kraju najvažnije – sopstveno i tuđe zdravlje.
*Stavovi izraženi u kolumnama na Slobodnom uglu predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.