Ekonomski rat protiv korone - najnovije projekcije
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Pre nekoliko dana je Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio reviziju ekonomskih projekcija za 2020. godinu, koje su bile prvobitno objavljene u aprilu. Nažalost, ove projekcije su revidirane naniže, što znači da MMF predviđa još dublju recesiju ove godine za skoro 2 procentna poena. Svetska privreda će se smanjiti za 4,9% umesto za 3% tokom 2020. godine, ali će i oporavak biti nešto sporiji u narednoj godini.

U grupi razvijenih zemalja, nove projekcije imaju lošije prognoze najviše za Francusku i Španiju (pad privrede veći za oko 5 procentnih poena – oko -13%), a u grupi zemalja u razvoju su to Indija i Saudijska Arabija. Nažalost, nema još podataka o reviziji za sve zemlje, već su podaci dostupni samo za najveće svetske privrede, pa ne vidimo da li MMF predviđa nešto lošiju ekonomsku situaciju i u Srbiji. Ipak, lošija privredna kretanja u zemljama koje su dominantno naši glavni ekonomski partneri, kao što su Nemačka ili Italija, imaće svakako negativan uticaj i na našu privredu, kroz smanjenje izvoza i investicija.

U skladu sa ovim podacima su i nedavno publikovane projekcije Evropske komisije. One se ne poklapaju u potpunosti sa podacima MMF-a pošto je korišćen nešto drugačiji model, ali su zaključci veoma slični – čeka nas nešto dublja recesija koja će trajati nešto duže. Za sada i dalje stoji pretpostavka da će privredna aktivnost na kraju 2021. biti na istom nivou kao 2019. godine. Ovo je uslovljeno time da se ne materijalizuju neki drugi rizici, pre svega da ne dođe do širenja drugog talasa virusa na jesen, a sa time i nove mere zatvaranja ili izolacije.

 

Nemačka usvojila smanjenje PDV-a

Nakon pregovora između koalicionih partnera (stranaka CDU i SDP) u nemačkoj vladi, počela je implementacija novog ekonomskog paketa u okviru smanjenja uticaja pandemije na privredna kretanja, prema kome je privremeno umanjena poreska stopa PDV-a u Nemačkoj. Ovo umanjenje trajaće 6 meseci (do kraja godine), viša stopa PDV-a smanjena je sa 19% na 16%, a niža stopa sa 7% na 5%. Zvanični podaci prikazuju da će ovaj program poreskog rasterećenja značiti oko 20 milijardi evra manje prihoda za savezni budžet.

Cilj ovog poteza jeste smanjenje cena u malopodaji, što bi trebalo da podstakne promet kroz više kupovine, čime bi se svakako najviše pomoglo najsiromašnijima. Međutim, ne mora znači da će do ovolikog smanjenja cena zaista i doći jer na to utiče nivo elastičnosti tražnje i ponude, kao i nivo konkurencije među proizvođačima i prodavcima. Ovo nam pokazuju i istraživanja vezana za slučaj u Francuskoj koja je takođe primenila ovu politiku 2009. godine. Tada je stopa PDV-a za neke proizvode bila smanjena sa standardnih 19,6% na 5,5%, a cene, iako nešto smanjenje, nisu verno pratile taj iznos. Do privremenog smanjenja PDV-a došlo je i u Velikoj Britaniji 2009. godine, a istraživanja tvrde da jeste došlo do povećanja prometa tokom ovog perioda, ali da se sve vratilo na staro zajedno sa poreskim stopama. To znači da je niža poreska stopa samo vremenski “prebacila” potrošnju, jer su ljudi želeli da uštede kupujući neke proizvode (na primer, skuplju elektroniku) tokom perioda sa nižim porezom. Bilo kako bilo, ova mera se osim u Nemačkoj primenjuje i u nekim drugim evropskim državama, kao što su Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Grčka i Litvanija. U nekima od njih su snižene opšte stope PDV-a, dok su u nekima pojedine grane (prvenstveno ugostiteljstvo i turizam) ili proizvodi sada oporezovani nižom umesto višom stopom.

 

Evropski parlament i nova pravila o ekonomskim sankcijama

Nedavno je Komitet za trgovinu Evropskog parlamenta usvojio većinom glasova predlog zakona kojim bi se omogućilo brže reagovanje Evropske komisije u trgovinskim sporovima. O predlogu će se kasnije izjašnjavati Parlament, ali će on možda biti promenjen pod uticajem unutrašnjih pregovora u okviru Evropske unije.

Glavni krivac za ovakvu odluku koja može da znači viši nivo trgovinskog protekcionizma u okviru EU, nauštrb prethodno ustanovljenih međunarodnih pravila za rešavanje trgovinskih sporova, snose najverovatnije Sjedinjene Američke Države (SAD). Do nedavno, zemlje članice Svetske trgovinske organizacije (STO) imale su prilično efikasan mehanizam odlučivanja po prijavi povreda trgovinskih pravila putem tročlanog Apelacionog veća. Međutim, SAD su blokirale izbor novih članova ovog tela, tvrdeći da je ono prevazilazilo svoje nadležnosti, usled čega sada postoji manjak članova. Usled toga, EU i još 15 zemalja su već uspostavile privremeni arbitražni sistem dok je ovo Arbitražno veće zamrznuto. Ovo ipak nije savršeno rešenje pošto zemlje izvan ovog bloka mogu da odbiju ovu arbitražu ili da se žale na donesene odluke, usled čega nema efikasnog mehanizma rešavanja trgovinskih problema.

To se želi prevazići ovim predlogom zakona, pošto bi on omogućio Evropskoj komisiji, koja je zadužena za sprovođenje zajedničke trgovinske politike EU, da uvede trgovinske mere protiv zemalja koje bi uvele trgovinska ograničenja (carine ili zabrane uvoza), a potom sprečile rešavanje trgovinskog spora putem nekog od postojećih arbitražnih mehanizama. U slučaju da ovaj zakon bude usvojen u sadašnjem obliku, EU bi mogla da uvede trgovinske zaštitne mere protiv takve zemlje, bez čekanja na inicijalnu presudu STO.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *