Foto: iStock
Ispitni rokovi na fakultetima i dalje traju, a neizvesno je šta se tačno događa sa studentima koji su zaraženi ili se nalaze u samoizolaciji i usled toga ne mogu da polažu ispite.
Trenutno je preko 240 studenata u Beogradu zaraženo korona virusom, a Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike u Beogradu, nedavno je izjavio da je sve više mladih sa teškom krvnom slikom usled korona virusa. Ipak, ispitni rokovi na fakultetima i dalje traju, a neizvesno je šta se tačno događa sa studentima koji su zaraženi ili se nalaze u samoizolaciji i usled toga ne mogu da polažu ispite. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je najavio zatvaranje studentskih domova u Beogradu, ali se ubrzo odustalo od ove ideje nakon burnog protesta studenata. Ministar prosvete Mladen Šarčević nakon toga je najavio i organizovanje još jednog ispitnog roka u avgustu, a studenti su protestovali i danas ispred Filozofskog fakulteta.
“Nalazim se u situaciji da mi je sestra sa kojom živim najverovatnije zaražena. Ovo saznajemo nedelju dana pred početak julskog ispitnog roka i kako sam krenula da se raspitujem oko mogućnosti polaganja koje postoje za studente koji se nalaze u mojoj situaciji, ili u situaciji u kojoj se nalazi moja sestra, postalo mi je jasno da fakulteti trenutno nista ne preduzimaju povodom činjenice da je sve veći broj studenata koji neće biti u mogućnosti da fizički dođu na fakultet kako bi polagali ispite”, u razgovoru za Talas navodi Sanja Kuzmanovski, studentkinja antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Ona ističe da do sada nije pronašla nijedno zvanično obaveštenje na sajtu fakulteta, niti se bilo ko obratio studentima sa rešenjem. “Neki prijatelji me savetuju da izađem na ispite svejedno, i iako mislim da je to neodgovorno i ne planiram to da učinim, zaista sam u dilemi zato što se niko ne trudi da nas uveri da nećemo morati da se brinemo oko budžeta ukoliko ne budemo bili u mogućnosti da izađemo na ispite, niti nude neko trenutno rešenje za ovu situaciju”, dodaje Kuzmanovski.
Na sličan problem su naišli i budući studenti koji su oboleli od korona virusa ili se nalaze u samoizolaciji, usled čega nisu mogli da polažu prijemne ispite na fakultetima. Iako postoji septembarski upisni rok na fakultetima u Srbiji, jako su male šanse da će u tom roku brucoši uspeti da pronađu budžetsko mesto, pa je jedina preostala opcija studiranje na samofinansiranju i plaćanje školarine.
Ovim povodom nastala je peticija pod nazivom “Zaštitimo studente” sa zahtevom da se studentima i srednjoškolcima koji su zaraženi korona virusom ili se nalaze u samoizolaciji omogući polaganje ispita (prijemnog ispita u slučaju srednjoškolaca) u dodatnom roku. Nikola Arsić, student Pravnog fakulteta i jedan od inicijatora peticije, navodi da je motivacija bila upravo solidarnost i da je ovo ideja koja treba da okupi studente, njihove roditelje i prijatelje u borbi za priliku da se oboleli od COVID-19 bore za svoju akademsku budućnost. Peticiju je do sada potpisalo preko 4.680 građana.
“Mi ne tražimo poklon studentima u vidu dodatnog roka, mi tražimo priliku da zaražene kolege imaju jednaku šansu kao i oni studenti koji nisu zaraženi, da se bore za svoje stipendije, budžetska mesta, uslove za naredne godine. Materijalna situacija mnogih nije dobra i kako stručnjaci očekuju biće sve gora”, ističe Arsić i dodaje da u takvom okruženju mnogi studenti neće biti u mogućnosti da nastave svoje školovanje.
“Pozvao bih još jednom sve ljude, stanite rame uz rame sa studentima, solidarnost nam je potrebnija nego ikada”, poručuje Arsić. On takođe naglašava da na većini fakulteta postoje osnovne mere zaštite, ali da ne postoji pomoć studentima koji nisu u mogućnosti da izađu na ispite. “Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. Petar Bulat tvrdi da studenti imaju dovoljno rokova i da je na fakultetima da odluče o dodatnim rokovima”, ističe Arsić.
Kako izgledaju ispiti tokom pandemije?
Nakon iskustva sa onlajn nastavom u semestru iza nas, pred fakultete u Srbiji postavljen je zadatak organizovanja ispita u junskom i julskom ispitnom roku tokom i dalje aktuelne pandemije. Ispiti često podrazumevaju veliki broj studenata u prostorijama fakulteta koji tu provode i po nekoliko sati, što povećava šanse za prenos virusa. Rizik su i čitaonice fakulteta, gde studenti tokom ispitnog roka takođe provode dosta vremena. Danilo Ristić, student prve godine studija na Elektrotehničkom fakultetu (ETF) u Beogradu, u razgovoru za Talas ističe da se samo polaganje ispita skoro ne razlikuje od onog pre početka pandemije.
“Obavezno je nošenje maski, mada u zgradi ETF-a niko ne pazi na to, obično ti kažu da moraš da ih imaš, pa ih ti staviš kad uđeš na ispit i skineš čim počneš da radiš”, navodi Ristić. On dodaje da je procedura ipak drugačija ukoliko se ispiti polažu u prostorijama Mašinskog fakulteta, gde pri ulasku u zgradu fakulteta studentima mere temperaturu, a oni moraju da nose maske. “Svako sedi zasebno i ima jedno metar do dva metra razdaljine između studenata, ali je tako bilo i pre korone zbog prepisivanja”, podseća Ristić.
Uprkos opštim smernicama Kriznog štaba, postoje velike razlike u pristupu i merama koje su uprave pojedinih fakulteta preduzele kako bi se smanjila mogućnost prenosa virusa među studentima i zaposlenima na fakultetima. “Ulaz na Ekonomski fakultet dozvoljen je samo studentima koji polažu ispit. Na ulazu obezbeđenje pazi da niko ne uđe bez maske, uz sve ostale mere. Ponosni smo što od te politike nismo odustajali ni u jednom momentu, čak ni kada je delovalo da je epidemija iza nas”, navodi Mladen Stamenković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On naglašava da su konsultacije sa studentima održavane onlajn, kao i da su čitaonice na Ekonomskom fakultetu bile zatvorene i nakon što je vanredno stanje ukinuto.
“Kada je reč o ispitima, smanjili smo broj studenata po amfiteatru. Poštujemo minimalno rastojanje od najmanje dva metra između studenata. Primera radi, u amfiteatrima sa 400 mesta sada na ispitu imate 50 do 60 studenata. Svi su sa maskama i mislim da svi možemo da budemo zadovoljni kako se stvari za sada odvijaju, s obzirom na okolnosti”, ističe Stamenković. On dodaje da trenutno nije bilo zvaničnih zahteva studenata koji su zaraženi ili moraju da budu u samoizolaciji. “Zahtevi ovog tipa, kao i pitanje šta ćemo sa maturantima koji nisu mogli da polažu ispit (daleko važnije pitanje) ipak prevazilaze nivo fakulteta, čak i univerziteta i odluke o tome moraće da se donose na najvišem nivou”, smatra Stamenković.
Miloš Hrnjaz, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u razgovoru za Talas navodi da su na predmetima za koje je on zadužen ispiti u junskom i julskom roku organizovani tako da budu pisani, što je u skladu sa preporukama koje su dobili od uprave Fakulteta u vezi sa održavanjem ispita. “Broj studenata u slušaonicama je bio takav da zadovolji propise o distanci i u prostoriji su bila i sredstva za dezinfekciju. Iako je mogućnost prenošenja virusa na ovaj način smanjena, ona, naravno, nije bila nemoguća”, naglašava on.
Komentarišući situaciju u kojoj se nalaze studenti koji su oboleli ili moraju da budu u samoizolaciji, Hrnjaz kaže da su ga kontaktirale dve strane studentkinje koje zbog karantina nisu mogle da izađu na ispite u predviđenom roku. “Rekao sam im da mi se jave kad izađu iz karantina kako bi se dogovorili o naknadnom polaganju ispita”, navodi on. Hrnjaz dodaje da nema ništa protiv naknadnog roka u ovoj specifičnoj situaciji, kao i da misli da bi on u svakom slučaju bar morao da bude pravo onih koji su direktno bili ugroženi postojećom situacijom.
Da li treba odložiti ispitni rok?
Uprkos tome što ispitni rokovi uveliko traju na fakultetima u Srbiji, otvoreno je pitanje da li usled dramatičnog povećanja broja zaraženih, naročito među mladima, postoji osnov za odlaganje ispitnih rokova. Nevena Buđevac, psiholog i vanredni profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, ističe da je situacija loša i da ispitni rok za studente i profesore nužno podrazumeva kontakt sa velikim brojem ljudi.
“Pošto imaju ispite, studenti koji nisu iz Beograda moraju biti ili u studentskom domu ili u drugim smeštajima u kojima najčešće žive sa cimerima, na ispite dolaze gradskim prevozom, ispit neretko polaže po 100 i više studenata istovremeno, itd. Istovremeno, rast broja umrlih i zaraženih je veliki, posebno u Beogradu. Mnogi su zabrinuti za svoje i zdravlje bliskih osoba, situacija je nepredvidljiva i u tim okolnostima je, prema mom mišljenju, zaista neopravdano, čak i neodgovorno, insistirati na ispitnom roku”, naglašava Buđevac.
Srđan Verbić, profesor na fakultetu FEFA i nekadašnji ministar prosvete, u razgovoru za Talas kaže da je preterana mobilnost u ovim okolnostima ključan faktor za širenje zaraze. “To znači da je najveći deo problema bio povratak studenata iz porodičnog okruženja na fakultete. To više ne možemo da ispravimo. Sad kad su već ponovo sa svojim kolegama na fakultetima i u studentskim domovima, bilo bi još gore vraćati ih kućama pa da idemo još jedan krug. Kad su već na fakultetu, treba sprovesti ispite uz sve neophodne mere opreza i završiti ovaj ispitni rok što bezbednije”, smatra Verbić.
Kao alternativa trenutnom načinu organizovanja ispita pojavila se i mogućnost onlajn ispita. Verbić ipak naglašava da zakon ne prepoznaje mogućnost polaganja ispita onlajn, ali da to nije jedini problem. “Mi zaista nismo u stanju da kontrolišemo ispite na daljinu. Mogućnost zloupotrebe je ogromna. Bilo bi dobro kada bi najveći deo ispita bio realizovan kroz mini-projekte i video-komunikaciju studenata i profesora, ali to je teško kod većeg broja studenata u grupi. Bilo kako bilo, ovo pod hitno mora da se rešava i tehnički i zakonski”, ističe Verbić.
Komentarišući mogućnost organizovanja onlajn ispita, Nevena Buđevac podseća da situacija nije ista na svim fakultetima u pogledu opremljenosti i obučenosti nastavnika za onlajn ispitivanja. “Mislim da značajan broj profesora nije vešt u korišćenju različitih platformi za onlajn ispitivanja. Osim toga, odluka Univerziteta je da se ispiti sprovode uživo i mislim da tu nema prostora da fakulteti pojedinačno odlučuju drugačije”, navodi Buđevac.
Kakva je budućnost visokog obrazovanja u Srbiji?
Čak i nakon završetka letnjih ispitnih rokova, nije izvesno kako će visoko obrazovanje izgledati u budućnosti, niti da li će se studenti vratiti na predavanja u amfiteatre u oktobru. Većina sagovornika sa kojima samo razgovarali saglasna je da su onlajn predavanja od oktobra realističan scenario.
“Plašim se da idemo u scenario gde će i sledeći semestar biti onlajn. Možda će se stvari smiriti tokom avgusta i iskreno se nadam da je to slučaj. Na svima nama je da polako pripremamo materijale, pratimo dobre primere i učinimo sledeći semestar zanimljivim i neutrališemo nedostatak komunikacije uživo”, navodi Mladen Stamenković sa Ekonomskog fakulteta.
Sa njim je saglasan i profesor Srđan Verbić, koji smatra da su mnogi profesori stekli dovoljno veštine i samopouzdanja da predavanja i konsultacije sprovode onlajn. “Verujem da mogu da naprave dobar pomak u tom smeru pa da nastava od jeseni bude malo bolja nego što je bila do sad. Još bolje bi bilo da nastava bude blended, tj. malo na fakultetu, malo online. Da li će to biti izvodljivo, videćemo” zaključuje on.
Profesor Miloš Hrnjaz kaže da je utisak da su se njegove koleginice i kolege zaista potrudile da tokom vanrednih okolnosti na najbolji mogući način organizuju nastavu i vežbe na daljinu, ali i da nastava na daljinu zahteva veoma ozbiljne pripreme ukoliko želimo da bude veoma kvalitetna. “Ukoliko i sledeći jesenji semestar bude organizovan po principu nastave na daljinu, već sada bi trebalo da počnemo da se za to pripremamo. Trebalo bi, koliko god je to moguće, ujednačiti veoma različitu praksu koja je na Fakultetu postojala u vezi sa tim”, navodi on i dodaje da je važno konsultovati i sve studente. “Naročito bi bilo važno imati u vidu činjenicu da će dobar deo studenata biti pogođen epidemiološkom situacijom i to ne samo u zdravstvenom, već i finansijskom smislu”, poručuje Hrnjaz.
Nevena Buđevac sa Učiteljskog fakulteta naglašava da će u slučaju još jednog onlajn semestra i studentima i profesorima biti lakše nego sada, jer imaju iskustvo iz ovog semestra. “Teško je reći šta ko treba da primeni, jer se priroda nastave na fakultetima iz različitih naučnih oblasti značajno razlikuje, pa tako verovatno i naučene lekcije”, smatra ona i dodaje da svako mora da se potrudi da onlajn nastava što više angažuje studente. “Nije to lako postići u onlajn okruženju zaista, jer živ kontakt u učionici i te kako pomaže studentima da ostanu uključeni i zainteresovani, ali izgleda da još neko vreme nećemo imati privilegiju da sedimo zajedno na fakultetu”, zaključuje Buđevac.