Lester Grinspun (1928-2020) – odlazak velikog borca za dekriminalizaciju
Milan M. Ćirković

Naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Pre nekoliko dana, 25. juna 2020. u Bostonu je u svojoj 92. godini preminuo prof. Lester Grinspun, jedan od najzanimljivijih intelektulaca druge polovine 20. veka, lekar, neuropsihijatar, libertarijanac i nesumnjivi akademski lider pokreta za dekriminalizaciju marihuane i psihodeličnih supstanci. Autor knjige koja je i pola veka kasnije alfa i omega razmatranja ove teme, „Ponovo o marihuani“ (1971), čovek koji je svedočio u korist Džona Lenona i čiji je bliski prijatelj, najveći popularizator nauke prošlog veka, Karl Segan bio krsni kum njegove dece, imao je zanimljiv život i rad koji zaslužuje pažnju svakog ljubitelja slobode.

Rođen 1928. u Njutonu, Masačusets, Grinspunova karijera bila je najvećim delom vezana za ovu američku saveznu državu. Studirao je psihijatriju na Taftsu i Harvardu, a radio je kao profesor na medicinskoj školi Harvarda i rukovodio je Centrom za mentalno zdravlje Masačusetsa. U svojoj istraživačkoj i kliničkoj karijeri bavio se shizofrenijom, psihologijom rizika, ali i organizacijom mreža za pružanje usluga u domenu mentalnog zdravlja. Uprkos zapaženim naučnim rezultatima, na Harvardu mu je više puta uskraćivan izbor u redovnog profesora. Razlog tome, kao što nije teško pretpostaviti, bio je njegov društveni, politički i kulturni aktivizam u kojem se žestoko suprotstavljao konzervativnom „ratu protiv droga“.

Grinspun je svoj rad na proučavanju marihuane otpočeo 1967. godine kao – obratiti pažnju – protivnik bilo kakve vrste (i medicinske i rekreativne) upotrebe ove supstance i smatrao je da može da dokaže njene negativne posledice po mentalno zdravlje. Međutim, rezultati istraživanja su pokazali da za to nema argumenata; kao ozbiljan naučnik, Grinspun je suočen sa tim, promenio svoj stav. Mnoge od njih diskutovao je sa svojim velikim prijateljem, Karlom Seganom, koji je pod pseudonimom „X“ bio autor čuvenog uvodnika Njujork Tajmsa u kojem se zagovara dekriminalizacija. (Takođe, pred kraj života, Segan je priznao da je najveći deo rada na legendarnoj seriji „Kosmos“, najznačajnijem naučnom programu u istoriji televizije, obavio uživajući rekreativnu marihuanu.)

Sam ili sa svojim dugogodišnjim saradnikom Džejmsom Bekelerom, od početka 1970-ih godina napisao je desetak knjiga u kojima vrlo detaljno izlaže pozitivne, kao i negativne strane različitih droga. „Ponovo o marihuani“ je postala svojevrstan bestseler i manifest pokreta za dekriminalizaciju marihuane, iako se radi o kompleksnoj raspravi koja se najvećim delom bavi sumiranjem primarne istraživačke literature i, nasuprot konzervativnim karikaturama, u njoj nema nikakvog hipi blebetanja o „uvidu u višu stvarnost“, „stapanju sa kosmičkom svešću“ i sl. Ova knjiga je doživela na desetine izdanja i prevedena je na većinu svetskih jezika. Grinspun nikada nije odustao od borbe – 1993. godine je, sa Bekelerom, napisao „Zabranjeni lek“ koji sumira argumente protiv kriminalizacije i državnog „rata protiv trave“. U međuvremenu je radikalizovao svoj stav i proširio ga na još mnogo sporniju libertarijansku temu: predlog za dekriminalizaciju psihodeličnih supstanci.

Ovaj akademski i popularno-naučni rad pratio je značajan aktivizam u drugim sferama. Grinspun je bio neumorni predavač i promotor svojih ideja u medijima, ali i učesnik u brojnim sudskim sporovima koji su imali veze sa mentalnim zdravljem i regulisanim supstancama. Verovatno najpoznatiji njegov javni nastup bilo je svedočenje u korist Džona Lenona 1973. godine, kada je Niksonova administracija i njen zloglasni javni tužilac Džon Mičel (jedan od najodgovornijih u aferi Votergejt), pokušavala da Lenona protera iz SAD zbog posedovanja kanabisa. Grinspunovo svedočenje je po svim izveštajima svedoka bilo briljantno, uprkos činjenici da je u to vreme bio lično veoma rastrojen zbog otkrića terminalne leukemije svog najstarijeg sina (preminuo dve godine kasnije u svojoj 15. godini). Uprkos tome, prvostepena presuda bila je negativna; pet godina kasnije apelacioni sud je poništio originalnu presudu i time ispravio nepravdu protiv Lenona. Ironično i tragično, da je proterivanje ostalo na snazi, Lenon izvesno ne bi bio ubijen 8. decembra 1980. ispred ulaza u zgradi na Menhetnu u kojoj je stanovao.

U retrospektivi možemo videti da je u svom aktivizmu na polju kanabisa Grinspun bio najvećim delom u pravu. „Rat protiv droga“ je do danas ostao najskuplji i najbesmisleniji projekat državne kontrole ikada; samo u SAD, njegova cena se procenjuje na preko 10 miliona dolara dnevno. Još mnogo veća cena plaća se u upropašćenim ljudskim životima, s obzirom na to da je skoro 4/5 zatvorske populacije tamo zbog krivičnih dela vezanih za drogu, od toga većina zbog nečega tako malo štetnog kao što je marihuana. Naravno, ako je neko nepravedno utamničen zbog trave, daleko je verovatnije da će iz zatvora da izađe kao kriminalac. (Još jednom da stavimo stvari u kontekst: ništa na svetu nije potpuno bezopasno, ali elementi savremenog života kao što su hlorisanje vode, liftovi, termoelektrane, zihernadle, putnički avioni, bicikli ili gumene bombone svi dovode do daleko veće opasnosti po život i zdravlje građana od rekreativne marihuane.)

Grinspunove ideji o travi su, kako današnja istraživanja pokazuju, nakon mnogodecenijske borbe prihvaćena od strane većine građana u SAD i drugim razvijenim industrijskim zemljama sveta. Kada je pisao prvu knjigu na ovu temu, prema Galupovom istraživanju, kriminalizaciju marihuane podržavalo je čak 88% američkih građana; 2019. godine ovaj broj je pao na ispod 30%. Danas je veliki deo čak i konzervativnih sredina prihvatio medicinske primene marihuane, a iskustva u državama i oblastima u svetu gde je dekriminalizovana i rekreativna marihuana, od Češke do Kostarike, za sada su vrlo pozitivna. Da li će i njegove radikalnije ideje o psihodelicima biti, u krajnjoj analizi, slično prihvaćene, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, u sredinama kao što je Srbija, borba za slobodu pojedinca i telesnu autonomiju koja uključuje bilo kakvo korišćenje supstanci koje ne ugrožava nikog drugog – tek je na početku.

*Lično „odricanje od odgovornosti“: autor ovog teksta je ponosan na činjenicu da je ne samo kolega, već i prijatelj i saradnik Grinspunovog najmlađeg sina, Dejvida, astronoma i astrobiologa, dugogodišnjeg kustosa prirodnjačkog muzeja u Denveru, Kolorado, i saradnika Nasinog Instituta za planetarne nauke.

 

Pročitajte i:

*Stavovi izraženi u kolumnama na Slobodnom uglu predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *