Foto: iStock
O najnovijim dešavanjima u pregovorima Beograda i Prištine i uticaju objave Specijalizovanog tužilaštva razgovarali smo sa Markom Savkovićem, izvršnim direktorom Beogradskog fonda za političku izuzetnost, i Markom Milosavljevićem, programskim koordinatorom u Inicijativi mladih za ljudska prava.
Nakon burne javne diskusije i nagađanja o potencijalnom ishodu sastanka predstavnika Beograda i Prištine zakazanog za 27. jun u Beloj kući, usledilo je neočekivano razrešenje.
Specijalizovano tužilaštvo objavilo je 24. juna da je podnelo Specijalizovanim većima Kosova optužnicu sa deset tačaka, kojima se Hašim Tači, predsednik Kosova i Kadri Veselji, kosovski političar i još nekoliko bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), terete za niz zločina protiv čovečnosti i skoro 100 ubistava. Ne samo da je Specijalizovano tužilaštvo objavilo podnošenje optužnice, već su u saopštenju javno istakli da su Tači i Veselji podrivali i ometali rad suda. Podsećamo, Specijalni sud za ratne zločine formiran je kako bi se rasvetlili zločini počinjeni tokom sukoba na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. godine. U pitanju su zločini počinjeni nad civilima, što uključuje srpske, albanske i žrtve iz drugih manjinskih zajednica. Zanimljivo je da je ovaj sud deo kosovskog pravosudnog sistema, ali da će se suđenja odvijati u Hagu, gradu u Holandiji.
Hašim Tači je nakon ove objave otkazao prisustvo na dogovorenom sastanku u Beloj kući, što je potom uradio i kosovski premijer Avdulah Hoti. Ubrzo se oglasio i Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine, koji je naveo na svom Tviter profilu da će uskoro biti zakazan novi termin sastanka. Iz Tačijevog kabineta su poručili da će predsednik Kosova imati javno obraćanje povodom iznetih optužbi u nedelju uveče. Podsećamo, najavljena tema ovog sastanka bila je razvoj ekonomske saradnje Beograda i Prištine, dok se spekulisalo i o potencijalnom stvaranju specijalne ekonomske zone na Kosovu.
Savković: Utisak je da pozicija Kosova u dijalogu slabi
Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, u izjavi za Talas ističe da objava Specijalizovanog tužilaštva ima značajne implikacije za dijalog Beograda i Prištine.
“Vrlo je moguće da vidimo nove pregovarače sa prištinske strane, u nekom trenutku u budućnosti. Utisak je i da pozicija Kosova u dijalogu, usled tolike nestabilnosti, slabi, ali i ta slabost može biti kratkoročna. Mnogi priželjkuju povratak Kurtija, sam Kurti bi voleo da ima većinu kakvu ima Vučić. Kako bilo, sada smo još dalje od dogovora, ali nemam utisak da bilo ko misli da je to naročita šteta”, ističe Savković. On dodaje da sve strane uključene u dijalog veruju da će protokom vremena stvari postati bolje po njih. “Voleo bih da imam tu moć predviđanja. Da EU ne pati od tolike krize kredibiliteta na Kosovu, rekao bih da je sada u idealnoj prilici da potpuno preuzme inicijativu”, smatra Savković.
Ričard Grenel je izazvao veliku polemiku u javnosti, ali i konfuziju, nakon izjave u kojoj je pomenuo stvaranje „mini Šenžen zone“ između Srbije i Kosova. Na ovaj način bi se fokus pregovora sa političkih pitanja u odnosu Beograda i Prištine pomerio na pitanja ekonomskog razvoja. “Sve inicijative koje imaju za cilj ekonomsko povezivanje treba pozdraviti, i u različitim formatima (komorska saradnja, npr) one se nastavljaju, ali one ne mogu nadomestiti činjenicu da mi imamo jedan par excellence politički problem. Imate uostalom primer ponude Telekoma Srbije date za provajdera mobilne telefonije IPKO, koju će sada u Prištini gledati da odbace jer “priznanje” – kako kaže Špend Ahmeti”, poručuje Savković.
On kaže da bi lično voleo da na Kosovu počne proces suočavanja sa zločinima koje su pripadnici OVK počinili nad nealbanskim zajednicama. “Međutim, čitajući statuse svojih kolega, čini mi se da tu ima mnogo “ali”, poput “može, ali da se ne zaboravi ko je bio agresor, a ko žrtva”. Jasno vam je da to nije put ka “katarzi”, kao što bi, uostalom, trebalo biti jasno i nama kada se govori o zločinima koje su počinile srpske snage. Žrtve su žrtve”, zaključuje Savković.
Milosavljević: Odlaganje sastanka ne znači kraj za ekonomsku saradnju
Jedna od najvećih nedoumica u vezi sa nedavnom objavom Specijalizovanog tužilaštva jeste upravo pitanje tajminga – objava se dogodila samo 3 dana pre zakazanog sastanka predstavnika Beograda i Prištine. Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), u razgovoru za Talas kao osnovni razlog za objavljivanje predloga optužnice izdvaja dugogodišnje ometanje rada Specijalizovanog tužilaštva i sudskih veća, što je i navedeno u saopštenju.
“Iako se najčešće postavljalo pitanje tajminga objavljivanja koje je došlo pred sastanak u Vašingtonu, važno je istaći prošlogodišnje pismo Tačija državnom sekretaru SAD-a, Majku Pompeu, gde se SAD-u kao donatoru Specijalizovanih sudskih veća (SVK) sugeriše da rad sudskih veća “nije investicija koja će koristiti građanima Kosova”. Ovo pismo je samo jedan od primera kontinuiranog ometanja suda jer je od 2015. do 2017. godine Skupština Kosova odugovlačila sa formiranjem suda, a od izveštaja Dika Martija, koji je sadržinski ključan za mandat suda, prošlo je više od 8 godina”, ističe Milosavljević.
On ipak dodaje da ne vidi odlaganje sastanka u Vašingtonu kao kraj ekonomske saradnje Beograda i Prištine. “Upravo zbog delegitimizacije kosovskog vođstva usled vesti o predlogu optužnice za Tačija, Veseljija i druge, ekonomske teme će verovatno biti prve na agendi, ali videćemo da li će one biti starter-pack za druga pitanja, poput izvršenja već postojećih sporazuma, ili će biti tu samo da simuliraju zamrli dijalog”, smatra on.
Komentarišući ulogu Specijalnog suda, Milosavljević pojašnjava da su Specijalizovana sudska veća Kosova zapravo sudska veća koja čine inostrane sudije (nije u pitanju ad hoc tribunal) i ona rade u okviru kosovskog sistema pravosuđa. Ova veća kao predmet svog rada imaju isključivo zločine počinjene od 1998. do kraja 2000. godine. “Glavni razlog za osnivanje je ispitivanje navoda iz Martijevog izveštaja, koji je imenovao upravo Tačija i vrh OVK kao odgovorne za ubistva, mučenja, progon, otmice i nestanke srpskog, romskog, ali i albanskog stanovništva koje je percipirano kao politički nepodobno i neprijateljsko kako u periodu rata, tako i u poratnom periodu. Zbog toga je izabran period od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. kako bi se procesuirali i odgovorni za zločine protiv čovečnosti koji su počinjeni u mirnodopskom periodu, što je slučaj sa velikim brojem ratnih komandanata OVK”, navodi Milosavljević.
Tokom godina proteklih od osnivanja Specijalnog suda, rad suda je bio predmet polemike u kosovskoj javnosti, a organizacije Integra i Centar za mir i toleranciju su 2017. godine objavili istraživanje javnog mnjenja o radu specijalizovanih veća. “U tom istraživanju se, pored ostalog, navodi dominantna predrasuda da se veća bave pitanjem da li je OVK terortistička organizacija sa čime je saglasno oko trećine (33,9%) etničkih Srba i petine (17,8%) etničkih Albanaca. Takođe, prema istom istraživanju, skoro polovina etničkih Albanaca (49,6%) i etničkih Srba (44,6%) veruje da mandat Kosovskog specijalnog suda obuhvata sve one koji su počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u periodu 1998-2000. Iako je to teoretski moguće, većina optuženih će najverovatnije biti iz redova OVK jer se tužilaštvo i sudsko veće vode navodima iz Martijevog izveštaja”, naglašava Milosavljević.
S obzirom na to da je možda i dalje rano govoriti o rezultatima rada ove institucije, Milosavljević se nada da će sudski procesi pred većima doneti minimum pravde za porodice žrtava koje čekaju 20 godina, kao i da će doći do individualizacije krivice. “Sudski procesi bi trebalo da albanskoj i srpskoj zajednici pomognu kako bi izašli iz narativa kolektivnih žrtava nacija, putem individualizacije krivice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Poput domino efekta, ovaj proces će verovatno stvoriti i drugačiju političku scenu Kosova koja nema direktne veze sa ratom i ratnim zločinima. U kontekstu suočavanja sa prošlošću, rad sudskih veća, uz već postojeće nasleđe Haškog tribunala (MKSJ), trebalo bi da pomogne građanima Srbije i Kosova da razumeju ceo mozaik ciklusa nasilja rata na Kosovu, koji se nažalost, i pored zločina velikih razmera Vojske Jugoslavije i MUP-a, nije završio njihovim odlaskom sa Kosova”, poručuje Milosavljević.
Autorka