Zašto nas Vučić ipak neće zaključati posle izbora
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Zatvaranje je skupo i kontraproduktivno, a lekari i Vlada Srbije to znaju 

 

Usled povećanja broja zaraženih poslednjih desetak dana, često se mogu čuti mišljenja da će Vlada odmah posle izbora uvesti restriktivne mere, ili vratiti neke stare. U ovom tekstu dajem nekoliko teza zbog kojih mislim da je strah neosnovan, te da posle izbora neće biti značajno različitih mera.

Jedan deo razloga je to što su zatvaranja skupa, drugi deo razloga je što samo pojedine mere imaju smisla, dok je treći razlog to da sistem nije ni blizu opterećen koliko je bio na početku epidemije.

 

Podsetimo se čemu mere zapravo služe

Restriktivne mere, poput onih koje smo videli za vreme vanrednog stanja, imaju jednu suštinsku svrhu: da kupe vreme zdravstvenom sistemu da proširi kapacitete, nabavi neophodnu opremu, osposobi dodatno ljudstvo; pored toga, cilj im je da širenje zaraze uspore kako se kapaciteti zdravstvenog sistema ne bi preopteretili.

Ovde su bitne dve stvari. Prva je da su kapaciteti Srbije da testira, izoluje i leči zaražene Covid-19 danas daleko veći nego na početku epidemije. Sa nekoliko desetina testova na dan, preko nekoliko stotina testova na dan, Srbija je danas u situaciji da testira i preko 6.000 ljudi na dan, što omogućava brže pronalaženje, izolaciju i praćenje zaraženih. Poređenja radi, ovo je, prilagođeno za veličinu stanovništva, dva do tri puta više testova dnevno nego što je Južna Koreja, jedan od najuspešnijih primera borbe protiv Covid-19 u svetu, radila za vreme epidemije u toj zemlji. Južna Koreja, je, podsetimo, ostala gotovo sasvim otvorena za vreme epidemije, bez zaključavanja ljudi i biznisa.

Druga važna stvar je da, prema zvaničnim podacima, zdravstveni sistem Srbije nije ni blizu preopterećenja. Od 500 do 1.000 respiratora, koliko ih Srbija prema izjavama predsednika Vučića trenutno poseduje, zauzeto je oko 17. Poređenja radi, na vrhuncu epidemije, bilo je i do 146 ljudi na respiratorima u jednom danu. I pored povećanja broja zaraženih u poslednje vreme, broj hospitalizovanih je oko 7 puta manji nego na vrhuncu epidemije. Ove dve činjenice verovatno imaju veze sa tim da je sada među zaraženima dominantna mlađa populacija, koja gotovo nikad ne zahteva hospitalizaciju ili respiratore, već virus preleži u samoizolaciji.

Sa aspekta opterećenja sistema, sve dok ne bude većeg širenja među ugroženim grupama, ne treba očekivati ponovne velike restriktivne mere. Čak je i moguće, pod uslovom da su ugrožene grupe zaštićene i da se građani ponašaju odgovorno, da država svesno pusti mlađu populaciju da se zarazi, kako bi se približila kolektivnom imunitetu.

 

Srbija nije mnogo gora od nekih evropskih država koje su se otvorile

Prvih mesec dana od otvaranja, uz sve otvorene restorane, kafiće, frizerske salone, teretane, pa i javne skupove od više hiljada ljudi, izbornu kampanju, spontana okupljanja građana, otvaranja gradskog i međugradskog prevoza i zasigurno česta kršenja pravila distanciranja ili nošenja maski, Srbija je imala oko trideset novih slučajeva na dan, što je otprilike na nivou nešto restriktivnijih zemalja poput Danske, Austrije, ili Švajcarske. Onda se krajem maja i početkom juna desilo nešto (preveliko opuštanje kod ljudi ili nešto drugo), pa je ovaj broj skočio na između 50 i 90 slučajeva na dan. Ovo nam govori dve stvari.

Prva je da za mesec dana otvaranja i relativno normalnog funkcionisanja velikog dela aktivnosti, nije dolazilo do radikalnog povećanja broja slučajeva – odgovornost građana, uz predano testiranje, je virus držala pod kontrolom. Druga je da čak i sa ovim skokom, broj novih slučajeva na dan ne odudara previše od evropskih zemalja slične veličine koje su se otvorile u slično vreme.

 

Zatvaranje je skupo, a država ima na raspolaganju pametnije mere

Srpska privreda značajno je pogođena virusom i zatvaranjem za vreme vanrednog stanja. Kao i većina svetskih privreda, Srbija ulazi u period pada ekonomije. Mere Vlade kupile su vreme, ali su takođe podrazumevale značajno zaduživanje, i verovatno buduće podizanje poreza, da bi mogle da se sprovedu. Država ne bi imala dovoljno resursa da ponovo na sličan način pomaže privredi. Dobra vest je da to najverovatnije neće morati da radi, jer prema svim podacima, ne postoje jasne korelacije između mnogih mera i sprečavanja širenja virusa. Ovo znamo na osnovu pojedinih podataka koji dolaze iz Koreje – kafići i restorani, na primer, ne figuriraju kao veliki rizik uz poštovanje osnovnih mera, kao ni otvorene površine bilo koje vrste. Sa druge strane, poslovni prostori, gradski prevoz, škole, obdaništa i teretane, kao i veliki skupovi u zatvorenom, mogu da budu rizik.

Ovo omogućava državi da koristi uže profilisane mere. Pored testiranja, izolacije i praćenja kontakata, najveća pažnja i najveći resursi mogu da se posvete tome da se ne zaraze ugrožene grupe (i time izbegne greška koju je skupo platila Švedska), a da se za ostali deo populacije poveća nadzor nad primenom mera distanciranja i higijene na javnim mestima, i poštovanjem propisa u javnom prevozu.

Kao i ranije, državne mere neće biti dovoljne bez odgovornosti građana da drže distancu, nose maske, i primenjuju mere lične higijene koje štite od virusa. Tokom leta škole neće biti rizik, ali poslovni prostori, gradski prevoz i okupljanja u zatvorenom mogu biti – i zato je posebna odgovornost na poslodavcima da što više omoguće rad na daljinu i primenjuju dokazane mere. Veliki rizik biće i studentska populacija i generalno društveni život. Odgovornost na svima biće da, pored izbegavanja rizičnih mesta i rizičnog ponašanja, izbegavaju mesta gde bi ugroženim grupama mogli da prenesu virus.

 

Zatvaranje bi bilo kontraproduktivno, i to Vlada gotovo sigurno zna

Ukoliko bi se primenile veoma restriktivne mere slične onima za vreme vanrednog stanja, ne postoje garancije koliko bi se zapravo uticalo na smanjenje širenja virusa (naspram spontano odgovornom ponašanju građana), dok bi gubitak za privredu bio veliki i na duži rok bi mogao da napravi i veću štetu. Posle više od 6 meseci od detektovanja virusa, svet je dosta pametniji, a razloga za reagovanje iz panike sve manje. Danas se mnogo bolje zna koje mere su važne, a koje nisu, dok je zdravstveni sistem Srbije, uz sve svoje nedostatke, bolje opremljen da se nosi sa virusom.

Sve ovo znaju i lekari i Vlada Srbije, i zato mislim da neće biti radikalnih mera nalik onima za vreme vanrednog stanja.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *