Korona, bojkot, kiša – od čega sve zavisi izlaznost na izborima?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

Epidemija korona virusa, bojkot, izvesnost ishoda, stranačka identifikacija i loši vremenski uslovi – sve to otežava prognoziranje izlaznosti na predstojećim izborima

 

Licitiranje brojkama neziostavan je deo izborne kampanje – što je bliže izborni dan, to sve više govorimo o procenama izlaznosti, rejtinzima i broju lista koje prelaze cenzus. Dok u nekoj meri postoji konsenzus oko izvesnosti dela ishoda parlamentarnih izbora – u smislu neupitne pobede vladajuće SNS, sama izlaznost ostaje neizvesna.

Brojni su faktori koji mogu da utiču na broj građana koji će 21. juna izaći na birališta i ne postoji potpuno pouzdan način da ih unapred odredimo. Zbog toga je nezahvalno govoriti o tačnim procentima, posebno imajući u vidu vanredne okolnosti u kojima se ovi izbori odvijaju.

 

O kojim brojkama pričamo?

Nakon perioda u kojem su se neformalne procene izlaznosti na parlamentarnim izborima kretale negde oko ili preko 50%, nedavno su Vukadinović (NSPM) i Pejić (Faktor plus) izneli prognoze prema kojima će na izbore izađi oko 45, odnosno 46% birača. Oni su ocenili i da će na nižu izlaznost u odnosu na prethodne izborne cikluse više uticati atmosfera oko pandemije korona virusa nego kampanja bojkota dela opozicije.

Dok je egzaktnost ovih procena ograničena, brojni istraživači saglasni su da možemo da očekujemo nižu izlaznost nego u prethodnim izbornim ciklusima. Izlaznost je u Srbiji tradicionalno visoka, a najniža do sada zabeležena je na parlamentarnim izborima 2014. kada je na birališta izašlo oko 53% građana upisanih u Jedinstveni birački spisak. U ovom trenutku, još uvek se očekuju finalne procene istraživačkih agencija, ali do sada sprovedena istraživanja ukazuju na nižu izlaznost.

Međutim, treba imati u vidu da je u međuvremenu došlo do sređivanja biračkog spiska i da procentualna izlaznost neće imati istu vrednost kao u prethodnim izbornim ciklusima. Prema najnovijim podacima Republičke izborne komisije (RIK), ukupan broj birača iznosi nešto preko 6,5 miliona (6.583.655), što je za oko 140.000 manje u odnosu na predsedničke izbore 2017. godine.

„Ukupan broj birača je smanjen za oko 2%. Iako na prvi pogled izgleda kao mala razlika, ako se uporedi sa prethodnim izborima, to je drastično smanjenje“, kaže u razgovoru za Talas Vujo Ilić, politikolog i član tima CRTE. On podseća da je zvanično objašnjenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) za ovoliko smanjenje broja birača to da je Jedinstveni birački spisak redovno ažuriran, te da je, na osnovu digitalizacije matičnih knjiga, konačno bilo moguće ukloniti deo preminulih lica sa spiska. Pored toga, deo objašnjenja leži u generalnom trendu smanjivanja stanovništva Srbije. Podaci o broju birača po opštinama do kojih je CRTA došla pokazuju i da je smanjivanje u periodu 2019-2020. ravnomerno raspoređeno po celoj zemlji. „Nema prevelikih odstupanja, ali je broj birača značajan zbog izlaznosti koja je važno političko pitanje. Vanredno smanjenje broja birača se veoma poklapa sa ciljevima vladajuće stranke – ne možemo da kažemo da je to glavni razlog, ali je simptomatično da se dešava baš sada, pred izbore na kojima je izlaznost kontroverzno pitanje, iako je godinama unazad postojalo dosta inicijativa za reviziju biračkog spiska“, dodaje Ilić.

 

Bojkot, korona, kiša?

U svakom izbornom ciklusu, izlaznost zavisi od brojnih faktora – političke ponude, percepcije birača o neizvesnosti ishoda, perioda godine u kojem se izbori održavaju, pa čak i od vremenskih prilika. Ove godine, međutim, postoje još dva značajna faktora koja određuju spremnost birača da glasaju: još uvek aktuelna pandemija korona virusa, kao i odluka dela opozicije da bojkotuje izbore i pozove svoje birače da 21. juna ostanu kod kuće.

„Nisam siguran da objektivno može da se izmeri koliko će ovi faktori uticati na izlaznost. Veći potencijal za smanjivanje izlaznosti ima korona virus, budući da targetira čitavu populaciju i da je strah od virusa problem svih birača. Bojkot izbora može da utiče na određen deo opozicionih birača“, objašnjava u razgovoru za Talas Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a. Pored toga, dodaje, postoji i faktor o kojem se manje priča – ljudi koji inače ne bi izašli na izbore jer nisu zadovoljni političkom ponudom, nezavisno od epidemije ili bojkota. Uz to, naravno, treba dodati i vremenski faktor. Ipak, poručuje Klačar, konkretne motive za (ne)izlazak moći ćemo da utvrdimo tek nakon izbora i sprovedenih istraživanja o načinu i trenutku donošenja odluka o izlasku na izbore.

Da će izlaznost biti niža nego u prethodnim izbornim ciklusima ocenjuje i Vujo Ilić. Kako kaže, od tri glavna faktora koja će uticati na izlaznost, pored bojkota i epidemije, pod najmanjom ljudskom kontrolom jesu vremenske prilike i najavljena kiša za 21. jun. „Kod nas ne postoje precizna istraživanja o tome, ali možemo da kažemo da će vremenske prilike više uticati na one birače koji su manje odlučni da izađu na izbore“, dodaje Ilić i podseća da su građani, kada je reč o korona virusu, tek pre dva dana obavešteni o pravilima ponašanja na biračkom mestu. Kako je RIK tek nedavno usvojila zaključak Kriznog štaba Vlade Srbije, do sada su i posebne mere zaštite na biračkom mestu bile nepoznanica za birače. Ilić napominje i da nije isključeno da se situacija u vezi sa epidemijom izmeni u narednih par dana, što bi dodatno moglo da utiče na izlaznost.

Postoji još jedna razlika u pogledu procena – kako objašnava Klačar, nemaju sve političke partije jednaku stranačku identifikaciju. U slučaju vladajuće SNS, birači koji su odlučili da izađu na izbore će teže promeniti tu odluku od onih koji planiraju da glasaju za neku od opozicionih lista koje se, prema trenutnim procenama, kreću oko cenzusa. Zbog toga je, dodaje, veoma nezahvalno prognozirati izborne rezultate u ovom trenutku.

 

Koliku izlaznost želi SNS?

Još jedno pitanje u vezi sa izlaznošću jeste i ambivalentna pozicija u kojoj se nalazi SNS. S jedne strane, jasno je da vladajućoj partiji odgovara visoka izlaznost koja potvrđuje legitimitet izbora – to je posebno važno u situaciji u kojoj deo opozicije bojkotuje izbore. U isto vreme, visoka izlaznost podiže cenzus, pa se otvara pitanje koliko opozicionih lista će biti predstavljeno u budućem parlamentu, tj. koliko će novi saziv Skupštine biti reprezentativan.

Kada je reč o samom terminu izbora i prekidanju vanrednog stanja, Vujo Ilić ističe da je postojala dilema između tajminga i izlaznosti – s jedne strane, u periodima krize postoji trend okupljanja oko lidera i režima, zbog čega je vladajućoj stranci odgovaralo što ranije održavanje izbora. S druge strane, epidemija je još uvek prisutna, a s tim i strah birača od izlaska na biračka mesta. „U tom smislu, ukoliko želite brze izbore, moguće je da će izlaznost biti niža. Urađeno je nekoliko stvari, jedna će  biti glasanje od kuće, tj. formalno glasanje van biračkog mesta – očekujemo da će ove godine značajno veći broj građana iskoristiti to pravo“, ocenjuje Ilić.

Govoreći o očekivanoj izlaznosti iz perspektive SNS, on ističe da veći broj izašlih birača znači i veći legitimitet izbora – to, dodaje, nije jedini kriterijum, ali u široj slici jeste važan. S druge strane, nameće se pitanje višeg cenzusa, a Ilić ocenjuje da postoje opravdani razlozi zbog kojih je u interesu SNS da u parlamentu bude predstavljen veći broj političkih opcija. U tom svetlu, zaključuje, treba posmatrati i odluke donete u prethodnom periodu poput snižavanja izbornog cenzusa sa 5 na 3% ili ukidanja vanrednog stanja.

Na poslednjim parlamentarnim izborima 2016, koalicija okupljena oko SNS osvojila je oko 1,8 miliona glasova – isto toliko Aleksandar Vučić priželjkuje ove godine samo za SNS. U zavisnosti od izlaznosti, pitanje je koliki procenat glasova i koliku većinu u parlamentu bi ovaj broj glasova doneo, dok još veća neizvenost postoji u pogledu opozicionih kandidata na izborima. Motivi birača da podrže opozicione liste nesumnjivo će zavisiti i od procene za prelazak cenzusa svake od izbornih lista.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *