Zoran Živković, predsednik Nove stranke (izborna lista “Nek maske padnu – Zelena stranka – Nova stranka”) odgovara na pitanja Talasa u vezi sa ekonomskim politikama
U okviru praćenja kampanje za parlamentarne izbore 2020, pozvali smo predstavnike proglašenih izbornih lista da odgovore na ekonomski upitnik. U danima do izbora objavljivaćemo njihove odgovore na pet pitanja u vezi sa ekonomskim politikama koje zastupaju.
U nastavku pročitajte odgovore izborne liste “NEK MASKE PADNU – Zelena stranka – Nova stranka”. Na pitanja je odgovarao Zoran Živković, predsednik Nove stranke i kandidat na izbornoj listi.
1. Koja su dva najveća ekonomska problema u Srbiji, i šta vaša izborna lista nudi kao njihovo rešenje?
Prvi problem je visoko izražena korupcija i kriminal koji je zahvatio sve segmente društva i samim tim i privredu, a drugi problem je što ne postoji plan prioriteta u razvoju srpske privrede, nego se mahom daju subvencije za zastarele tehnologije nepoznatih stranih investitora. Rešenje je jačanje borbe protiv kriminala, i kroz novu akciju Sablja i kroz profesionalni rad policije, tužilaštva i sudova, i sa druge strane jasna državna definicija onoga gde će kroz subvencije prioritetno biti finansirane neke grane privrede koje mogu dugoročno da donesu pozitivne efekte.
Tu, pre svega, mislimo na proizvodnju finalnih prehrambenih proizvoda, gde imamo mnoge komparativne prednosti u odnosu na konkurenciju, a to znači i zemljište i klimu i stručnu radnu snagu i blizinu najbogatijeg tržišta na svetu – tržišta EU. Energetika je takođe oblast koja nije dovoljno razvijena kod nas, ni za domaće potrebe, a ta oblast ima i veliki izvozni potencijal, naravno uz poštovanje svih ekoloških standarda. I treća stvar je IT biznis, koji dobro napreduje, samo ga treba rasteretiti smetnji koje mu pravi aktuelna vlast.
2. Da li smatrate da je potrebno uvesti dodatne mere za prevazilaženje ekonomske krize izazvane pandemijom – i koje?
Naravno da postoje dodatni problemi uzrokovani epidemijom koronavirusa. Prvo treba videti koliko para je Vučić potrošio na mere zaštite i nabavku respiratora, maski i drugih materijala. Priča o potrošenih 370 miliona €, o respiratorima koji su koštali 300.000€ apsolutna je laž i kriminal i to mora hitno da bude rešeno.
Takođe, treba videti šta je sa onima koji su izgubili posao u vreme pandemije, a ni do danas nisu našli alternativu, niti su nastavili taj posao. Socijalni program mora biti i dalje aktivan, i to ne linearno kao besmislica sa 100 evra svakome, nego onima kojima je to najneophodnije. Biće još mnogo teškoća koje će biti posledica smanjivanja ekonomske aktivnosti u celom svetu i biće još ekonomskih žrtava pandemije i kod nas. Za sve njih treba naći način kako da im država pomogne da prežive.
3. Kako ocenjujete poreski sistem u Srbiji? Šta bi trebalo promeniti u ovom pogledu?
Najveće promene treba izvršiti u onom delu koji se tiče poreza i doprinosa na rad, na zaposlene. Ti iznosi su preveliki i oni ometaju i početak biznisa i dalji njegov razvoj u mnogim oblastima. Treba stvoriti dodatne stimulativne mere kojima će se pomoći onima koji počinju biznis i koji posluju u nisko akumulativnim delovima privrede, kroz poreske olakšice i subvencije za one grane koje garantuju dugoročno uspešno poslovanje. Te dve mere su temelj dugoročne ekonomske stabilnosti Srbije.
4. Da li je visina javnog duga važna tema? Da li mislite da je njegovo smanjenje važan cilj?
Javni dug je prevelik za Srbiju, bez obzira na statističke manipulacije kojima se služi režim. 25 milijardi evra je ogromna cifra, posebno ako smo svesni da je povećanje duga najmanje posledica ulaganja u infrastrukturu, nego je više usmereno ka kupovini prividne stabilnosti i prividnog socijalnog mira. Sigurno treba naći način da se taj dug smanji.
Poslednjih nekoliko nedelja imali smo, blago rečeno, neobičnu odluku vlasti da se zaduži po kamati od skoro 4 posto iako smo kao država imali ponudu od ispod 2 posto. Prevelik je rast, i nominalni i procentualni. 2004. godine, kad sam ja odlazio sa mesta premijera, dug je bio ispod 10 milijardi, a danas je preko 25 milijardi. Za to nema nikakvog opravdanja.
5. Kako vidite državno vlasništvo u privredi – da li država i dalje treba da bude vlasnik preduzeća izvan mrežnih industrija (železnička infrastruktura, distribucija struje i gasa, lokalna komunalna preduzeća)?
Samo tamo gde je neophodno prisustvo države, to je železnica, prenos električne energije i vodovodi kao komunalna preduzeća, sve drugo može kroz transparentan proces privatizacije, na zakonu utemeljen, da dobije privatno vlasništvo kroz partnerstvo sa državom i da se time poveća efikasnost tih preduzeća. Državna preduzeća su svuda u svetu, pa i kod nas, glavni izvor nepotizma, korupcije i neefikasnosti i država ostaje vlasnik samo tamo gde je viši interes razlog za to ili tamo gde niko neće da ih kupi, kao što je Pošta. Kontrola rada tih preduzeća moguća je i bez 100 odsto vlasništva, kroz dobre zakone i efikasan inspekcijski nadzor.