NEK MASKE PADNU – Talas ekonomski upitnik, izbori 2020.
Vreme čitanja: 4 minuta

Ujedinjena demokratska Srbija (UDS) odgovara na pitanja Talasa u vezi sa ekonomskim politikama 

 

U okviru praćenja kampanje za parlamentarne izbore 2020, pozvali smo predstavnike proglašenih izbornih lista da odgovore na ekonomski upitnik. U danima do izbora objavljivaćemo njihove odgovore na pet pitanja u vezi sa ekonomskim politikama koje zastupaju.

U nastavku pročitajte odgovore izborne liste UJEDINjENA DEMOKRATSKA SRBIJA (Vojvođanski front, Srbija 21, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, DSHV, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Rumuna Srbije, Vojvođanska partija, Crnogorska partija)

 

1. Koja su dva najveća ekonomska problema u Srbiji, i šta program vaše koalicije/izborne liste nudi kao njihovo rešenje?

Ujedinjena demokratska Srbija smatra da se gotovo svi ogromni ekonomski problemi koje Srbija ima mogu svesti na samo jedan ključni problem:

Loše organizovana i nereformisana država koja kvari investicionu klimu, sapliće preduzetništvo i investicije i generiše neizvesnu ekonomsku budućnost svim generacijama.

Ovaj osnovni, strukturni problem, koji ne nastaje u sferi ekonomije, nego ima isključivo izvor u domenu politike, dalje stvara: nizak privredni rast, sistemsku korupciju, uglavnom neefikasne subvencije, niskokvalifikovana i slabo plaćena radna mesta, izostanak novih i bolje plaćenih radnih mesta za obrazovane, masovni odlazak iz zemlje najpreduzimljivijih i ogromne disbalanse u čitavoj ekonomiji.

Državni upliv i politički uticaj u javnom sektoru je preveliki i deformiše uslove za poslovanje, investiranje, kao i za funkcionisanje svakog oblika tržišta i njegovog razvoja. Privatno poslovanje je jedini mogući impuls i pravac razvoja svake uspešne ekonomije i glavna uloga države u ekonomiji treba da bude obezbeđenje institucionalnih uslova za njegov razvoj.

Pravna sigurnost, minimalna i efikasna birokratija i pravično sudstvo su ključni stubovi institucionalnog okvira potrebnog za uspešnu tržišnu ekonomiju. Sloboda zaključivanja ugovora, zaštita imovinskih i ugovornih prava, sloboda poslovanja – to su za UDS uslovi i jedini način za podsticanje kreiranja dinamične privrede koja će moći da se razvija i u budućnosti, naročito u izrazito turbulentnim godinama koje su pred nama.

Zbog toga je politika UDS usmerena na otklanjanje prepreka u tim segmentima države i javnog sektora.

Da bi državna uprava pružila odgovarajuće usluge privrednicima i građanima, ona mora da bude modernizovana i profesionalizovana. U gotovo svim delovima javne uprave potrebno je uvođenje savremenih poslovnih i informacionih sistema. Potrebna je i drugačija struktura zaposlenih u javnom sektoru, a to znači manje zaposlenih na različitim neproduktivnim mestima, a više zaposlenih u delovima državnog aparata koji kreiraju i sprovode savremene javne politike i programe. Profesionalizacija i kontinuirana edukacija zaposlenih u državnoj upravi je jednako važan uslov da javni sektor postane partner i servis privrede i građana.

Politika zarada u javnom sektoru treba da bude prilagođena uslovima savremenog društva, a to znači da se, umesto ujednačavanja zarada, pristupi odgovornom i objektivnom nagrađivanju kvalifikovanih, potrebnih i produktivnih poslova. U odnosu na sadašnji sistem, zarade u javnim sektoru moraju više da odgovaraju potrebama države i odnosima koji se formiraju u privatnom sektoru. To znači da se u raspoloživim budžetskim okvirima u budućnosti više izdvaja za zdravstvo, prosvetu i različite stručne službe, a da se ograniči porast plata manje kvalifikovanih poslova.

 

2. Da li smatrate da je potrebno uvesti dodatne mere za prevazilaženje ekonomske krize izazvane pandemijom – i koje?

Obaveza države u osetljivom i u velikoj meri “neizvesnom” postpandemijskom periodu je da kreira i sprovede finije targetirane mere za prevazilaženje krize izazvane pandemijom. Te mere treba da budu sektorski usmerene i definisane po nekom relevatnom kriterijumu pogođenosti krizom (npr. pad prihoda u odnosu na uporedivi period pre krize ili odgovarajući sličan model).

 

3. Kako ocenjujete poreski sistem u Srbiji? Šta bi trebalo promeniti u ovom pogledu?

Poreski sistem u Srbiji je u bitnim segmentima nefer, i kreiran tako da održava neefikasnu i nereformisanu državu. Ograničavanje nepotrebnih i neproduktivnih javnih rashoda preduslov je za smanjenje poreskih i neporeskih nameta koje plaćaju privreda i građani. Optimalan nivo javnih prihoda i javnih rashoda za Srbiju treba da se kreće u rasponu od 35 do 40 odsto bruto domaćeg proizvoda (tj. da se umanji za nekoliko procentnih poena u odnosu na sadašnji nivo).

U meri u kojoj se ograniči javna potrošnja postojaće prostor da se nepotrebna opterećenja eliminišu i da se umanje poreske stope. Izgradnja savremenog i odgovornog društva, s jednakim pravilima za sve privrednike i građane, nalaže da se umanje opterećenja koja se plaćaju za zaposlene (porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje). Treba izbegavati sektorska rasterećenja, umanjenje poreza na potrošnju i druge poreske olakšice jer su oni ekonomski i socijalno lošije rešenje u odnosu na smanjenje nameta na rad koje podstiče zapošljavanje i investiranje.

 

4. Da li je visina javnog duga važna tema? Da li mislite da je njegovo smanjenje važan cilj?

Stabilne javne finansije i niski javni dug preduslov su za stvaranje budžetskog prostora za snažniju državnu intervenciju u periodima privredne recesije i prirodnih i zdravstvenih nepogoda. U tim kriznim periodima, kao što je trenutna situacija – ne samo u Srbiji nego u čitavoj Evropi, zbog izrazito negativnih posledica pandemije Covid-19 – kada javni prihodi opadaju i javni rashodi rastu, opravdano je da se formira privremeni veći budžetski deficit i javni dug.

Međutim, ukoliko se u regularnim uslovima za poslovanje i život ne vodi politika uravnoteženih javnih finansija, onda neće biti moguće da se iz budžeta interveniše kada je to stvarno opravdano. Nivo javnog duga (u odnosu na BDP) bi trebalo održavati u evropskom standardu. Postkrizno zaduživanje, kada je ono potrebno, treba vršiti u periodu kada je takav novac “najjeftiniji”, i to, uvek kada je moguće, u sistemima zaduživanja kod institucije poput EU i drugih koje omogućavaju i niže kamatne stope i, što je posebno važno, bolju kontrolu trošenja.

 

5. Kako vidite državno vlasništvo u privredi – da li država i dalje treba da bude vlasnik preduzeća izvan mrežnih industrija (železnička infrastruktura, distribucija struje i gasa, lokalna komunalna preduzeća)?

Država treba da bude vlasnik samo koliko je potrebno braniti javni interes u posebnim delatnostima, a bez da remeti tržište. Za Srbiju je, međutim, u ovom trenutku mnogo važniji problem upravljanja u javnom sektoru uopšte, a privredi u državnom vlasništvu posebno.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *