Foto: iStock
Dragi poreski obveznici, srećan nam Dan poreske slobode Srbije! Ove godine obeležavamo ga 15. juna.
Ako pogledamo odnos između svega što kao društvo stvorimo i onoga što država potroši, možemo da izračunamo da smo od 1. januara do 15. juna radili za državu, a tek od 15. juna radimo za sebe.
Na platformi MOJ POREZ na Talasu možete da izračunate koliko vi poreza plaćate godišnje i kako država troši taj novac. Pored toga, možete da pogledate koje sve vrste poreza postoje u Srbiji i kako izgleda struktura javne potrošnje.
Tradicija obeležavanja ovog „praznika“ je duga i prisutna u brojnim zemljama širom sveta.
Dan poreske slobode – praznik poreskih obveznika širom sveta
Dan poreske slobode obeležava se širom sveta – kako u Evropi, tako i u SAD-u, Kanadi, Novom Zelandu, Izraelu i brojnim drugim zemljama. Tradicija postoji već decenijama, a postoje navodi da je sam termin Dan poreske slobode (Tax Freedom Day) prvi put upotrebio američki biznismen Dalas Hostetler krajem 1940-ih.
Različite liberalne organizacije svake godine izračunavaju sopstveni Dan poreske slobode koji se razlikuje – kako u odnosu na druge zemlje, tako i u jednoj zemlji iz godine u godinu, budući da se struktura prihoda i rashoda države često menja.
Pored Dana poreske slobode Srbije, koji izračunavamo na osnovu udela javne potrošnje (koliko država troši) u BDP-u (bruto domaćem proizvodu – koliko kao društvo stvaramo), na platformi MOJ POREZ možete da izračunate kada je vaš lični Dan poreske slobode. Taj datum se razlikuje za svakoga od nas, u zavisnosti od potrošačkih navika – ukoliko vozite, plaćate akcize na gorivo, ukoliko ste pušač – na cigarete i slično.
Dan poreske slobode obeležava se, između ostalog, i u susednim Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Organizacija Centar za politike i upravljanje obeležila je 10. juna Dan poreske slobode BiH i tim povodom je lansiran poreski kalkulator na kojem građani BiH mogu da izračunaju koliko poreza plaćaju na godišnjem nivou. „Građani BiH trebaju biti svjesni da kroz poreze i doprinose plaćaju javne usluge (penzije, zdravstvo, obrazovanje, infrastukturu, administraciju, odbranu, javni red i sigurnost, socijalnu zaštitu…) i informisani o iznosu novca koji na mjesečnom i godišnjem nivou izdvajaju u te svrhe“, navodi se u saopštenju CPU.
Dan poreske slobode u Hrvatskoj obeležava udruženje poreskih obveznika Lipa – prema njihovoj računici, ove godine to će biti krajem juna.
„Hrvatska je porezno preopterećena zemlja, sa najvišim udjelom poreznih prihoda i doprinosa (za zdravstvo i mirovinski fond) u BDP-u od svih zemalja Nove Europe, dakle bivših istočnoeuropskih zemalja koje su pristupile Uniji 2004 godine. Taj prevelik porezni zagriz jedan je od uzroka relativnog zaostajanja Hrvatske za zemljama od kojih smo prije 30 ili 20 godina bili prilično bogatiji“, kaže u izjavi za Talas Davor Huić iz Lipe. Huić dodaje i da Hrvatska raste sporije od svih drugih uporedivih zemalja, te da će je uskoro po BDP-u po glavi stanovnika prestići Bugarska, čime će Hrvatska, kako kaže, i zvanično postati najsiromašnija zemlja EU. Udruženje Lipa takođe svake godine objavljuje poreski kalkulator pomoću kojeg građani Hrvatske mogu da izračunaju koliko poreza plaćaju i kada je njihov lični Dan poreske slobode.
U Kanadi, poznata liberalna organizacija Institut Frejzer (Fraser Institute) obeležila je Dan poreske slobode 19. maja ove godine – znatno ranije nego prethodnih godina usled, kako navode, ekonomskih posledica pandemije Covid-19.
Institut Adam Smit u Ujedinjenom Kraljevstvu obeležio je ovaj dan 30. maja, dok u SAD-u Dan poreske slobode tradicionalno prati organizacija Tax Foundation.
Zašto ne znamo koliko poreza plaćamo?
Postoje različiti poreski oblici – na platformi MOJ POREZ možete da se upoznate sa najvažnijim porezima koje svako od nas plaća. Oni se, međutim, razlikuju, pa često nismo ni svesni toga da plaćamo neki porez. Dobar primer toga su akcize: kada kupimo cigarete ili neko alkoholno piće, na fiskalnom računu možemo da vidimo koliko smo platili PDV (porez na dodatnu vrednost), ali ne i koliko smo platili akcizu. To je slučaj i sa brojnim drugim porezima.
Ovakvo stanje naziva se fiskalna iluzija – reč je o načinu na koji funkcioniše poreski sistem. U Srbiji, najzastupljeniji prihodi dolaze od indirektnih poreza, poput akciza, PDV-a, carina i slično, kod kojih se poreski platilac i poreski destinator razlikuju. Na primer, formalno NIS uplaćuje akcizu na gorivo u budžet, ali to radi tako što uračunava akcizu u cenu svojih proizvoda. Ko zapravo plaća akcizu? Svako od nas ko sipa gorivo na pumpi, budući da je akciza uračunata u cenu koju plaćamo po litru goriva.
S druge strane, kod direktnih poreza, kao što je npr. porez na imovinu, poreski platilac i destinator su ista osoba – tako možemo da vidimo koliko plaćamo ovaj porez jer ga direktno uplaćujemo.
Upravo zbog činjenice da su mnogi porezi nevidiljivi građanima Srbije koji ga plaćaju, ideja platforme MOJ POREZ jeste da svako može bolje da se upozna sa poreskim sistemom u Srbiji – koliko poreza plaća na godišnjem nivou i kako država troši taj novac. Kada bi fiskalna politika bila transparentnija, možda bismo više razmišljali o tome šta dobijamo za novac koji uplaćujemo u državne budžete.
Platforma MOJ POREZ razvijena je od strane Libertarijanskog kluba Libek u saradnji sa Litvanskim institutom za slobodno tržište LFMI, Udruženjem građana Zašto ne i Centra za politike i upravljanje iz BiH, a uz podršku Center for International Private Enterprise iz SAD-a. Originalni koncept ovakvog Poreskog kalkulatora razvijen je od strane Litvanskog instituta za slobodno tržište.
