Kako radikalne ideje postaje prihvaćene u društvu - Black Lives Matter i protesti u SAD
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: iStock

“Tako sam vaspitan! Znam da sam prilično nov u ovoj zemlji, ali sam video i naučio mnogo da razumem razliku između dobra i zla! Uvek ću biti za dobro”, podelio je na svom Instagram profilu srpski košarkaš Bogdan Bogdanović, koji igra u američkom klubu Sacramento Kings. Bogdanović je podelio svoju frustraciju povodom ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda od strane policije, usled čega su nastali protesti širom Sjedinjenih Američkih Država. Na protestnoj šetnji koja je ovim povodom održana u Sakramentu učestvovala je delegacija Bogdanovićevog tima, uključujući i generalnog menadžera Vlada Divca i njegovog saradnika Predraga Stojakovića.

Činjenica da je srpski košarkaš podržao proteste govori o besu koji je Flojdova smrt izazvala, ali i o sve većoj podršci za pokret koji se nalazi iza protesta. Na društvenim mrežama je ponovo postao popularan hešteg #BlackLivesMatter (Crnački životi su važni), a protesti su u centar pažnje javnosti stavili pokret Black Lives Matter, koji je nastao 2013. godine. Iako je dugo imao imidž radikalnog pokreta, Black Lives Matter (BLM) trenutno ima široku podršku američke javnosti, a istorija pokreta ukazuje na sve širu prihvaćenost i uticaj na donosioce odluka u SAD.

 

Kako je nastao BLM pokret?

Rasizam i nejednak tretman Afroamerikanaca od strane američka policije nisu novost američkoj javnosti, a 2013. godina bila je okidač za osnivanje BLM pokreta. Kap koja je prelila čašu bila je oslobađajuća presuda Džordžu Zimermanu, koji je godinu dana ranije ubio Trejvona Martina, nenaoružanog 17-ogodišnjaka. Martin je bio u poseti verenici svog oca, a Zimerman ga je upucao dok je patrolirao svojim komšilukom (tzv. neighborhood watch).

Ovo je izazvalo ogroman bes javnosti koja je zahtevala strožu kaznu za Zimermana, a usled toga su tri Afroamerikanke skovale termin “Crnački životi su važni”. Patris Kolors, Opal Tometi i Alisija Garza pokrenule su 2013. godine upotrebu ovog heštega i zatim osnovale čitav pokret. Slogan je zadobio veliku pažnju javnosti 2014. godine, kada je policajac ubio Majkla Brauna u američkom gradu Ferguson. Na demonstracijama koje su usledile nakon Braunovog ubistva najprisutniji su bili transparenti sa BLM porukom, a policija je reagovala burno, koristeći suzavac i druge metode za razbijanje protesta. Samo četiri meseca nakon ubistva Majkl Brauna, BLM pokret je ponovo bio tema u američkim medijima. Policijac koji je 2014. godine usmrtio Erika Garnera, nenaoružanog Afroamerikanca, dobio je oslobađajuću presudu, što je pokrenulo novi talas protesta širom SAD, na kojima su demonstranti sebe nazivali delom pokreta BLM. Pokret je trenutno aktivan i u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi, a organizacija je mahom decentralizovana.

Hešteg “Crnački životi su važni” privukao je i kritičare koji su uglavnom isticali da slogan implicitno ističe da životi belaca “nisu važni”, pa se ubrzo pojavio i hešteg #AllLivesMatter (“Svi životi su važni”), kao i #BlueLivesMatter u znak podrške policajcima. Podržavaoci pokreta više puta su isticali da sam naziv ne znači da životi belačke populacije nisu važni, već da trenutno postoji sistem u kojem su na različite načine životi Afroamerikanaca više ugroženi i manje vrednovani. Rasizam sprečava da postoji sistem u kojem će se životi svih u Americi tretirati na istovetan način, zbog čega je nephodno da slogan glasi “Crnački životi su važni”, navode iz pokreta.

 

 

Šta zahteva BLM?

Iako nije u pitanju pokret koji ima centralizovano vođstvo, brojni zahtevi su se pojavili u javnosti od nastanka pokreta. Protesti zbog smrti Trejvona Martina, Majkla Brauna i Erika Garnera prvobitno su bili izraz besa i nezadovoljstva, a demonstranti su od nadležnih zahtevali da pojedinci odgovorni za njihova ubistva snose zakonske posledice. Kao posledica protesta, u brojnim policijskim stanicama u Americi policajci su morali da prođu kroz različite treninge o “implicitnim predrasudama”, koje mogu da utiču na to kako percipiraju Afroamerikance.

Deo aktivista BLM pokreta je 2015. godine izašao sa konkretnim predlogom za reformu rada policije pod nazivom Campaign Zero. Cilj reformi je da se nasilje od strane policije spusti na nulu. Plan uključuje 10 različitih predloga, od većeg nadzora policije, ograničavanja upotrebe sile, obaveznog nošenja kamera, pa sve do demilitarizacije policije i manjeg uticaja policijskih sindikata. Policijski sindikati su deo problema zato što upravo oni otežavaju otpuštanje policajaca i često sprečavaju istrage o neprimerenom ponašanju i preteranoj upotrebi sile. Predlaže se i izdavanje upozorenja pre nego što policajac puca i stavljanje većeg akcenta na rešavanje konflikata mirnim putem tokom policijske obuke.

Većina ovih zahteva i dalje je prisutna tokom protesta koje se trenutno dešavaju u Americi. Ipak, sve je snažnija struja u BLM pokretu koja smatra da su ovo sve kozmetičke promene koje neće zaista popraviti odnos policije prema Afroamerikancima. Umesto reformi, demonstranti zahtevaju drastično smanjenje budžetskih sredstava koja se izdvajaju za policijske stanice. Ušteđena sredstva bi bila usmerena na programe za rehabilitaciju zavisnika od narkotika, pružanje adekvatne psihoterapije i druge vidove socijalnih usluga, kao što je lakši pristup zdravstvu i stanovanju. Na ovaj način, kroz ulaganje u zajednice koje su pogođenje rasizmom i siromaštvom, bilo bi moguće smanjiti korene kriminala. Za još radikalniju grupu, drastično smanjenje budžeta policije je samo prvi korak ka krajnjem cilju – potpunom ukidanju policije kao institucije koja treba da rešava socijalne probleme.

Iako ideja o drastičnom smanjenju budžeta policije može zvučati radikalno, ona je naišla na podršku dela javnosti i zakonodavaca. Mineapolis će, po svemu sudeći, postati prvi američki grad koji će u potpunosti raspustiti policijske stanice i stvoriti novi sistem za osiguranje bezbednosti građana. Mineapolis je pre ove odluke na godišnjem nivou trošio 45 miliona dolara na policiju. Erik Garseti, gradonačelnik Los Anđelesa, izjavio je da planira da smanji budžet policije u ovom gradu. Sličnu odluku je doneo i Bil de Blazio, gradonačelnik Njujorka, iako i dalje ostaje da se vidi koliko sredstava će zaista biti usmereno na druge usluge – budžet njujorške policije iznosi čak 6 milijardi dolara, pa bi i sa potencijalnim smanjenjem njihov budžet i dalje bio veliki.

 

Kako je američka javnost promenila stav prema BLM pokretu?

“Crnački životi su važni”, nedavno je podelio na svom Tviter profilu Mit Romni, republikanski senator i bivši predsednički kandidat, zajedno sa fotografijom tokom protestne šetnje. Činjenica da je jedan predstavnik Republikanske stranke učestvovao u protestnoj šetnji govori koliko se percepcija BLM pokreta promenila tokom godina. Od aktivističkog pokreta koji je u medijima često predstavljan kao primer radikalizma, BLM je danas postao deo mejnstrima američkog društva.

Ovo nije samo zaključak koji se može izvući iz američkih medija, već to potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja. Rezultati istraživanja koje je sproveo Washington Post ukazuju na to da 69% ispitanika smatra da smrt Džordža Flojda nije izlovan incident, već da je u pitanju širi problem odnosa policije prema crnačkoj populaciji. Ovo dolazi kao drastična promena u odnosu na 2014. godinu, kada je 51% Amerikanaca ubistvo Majkla Brauna posmatralo kao izolovan incident. Preko 70% Amerikanaca podržava proteste, uključujući i 53% republikanaca, što je interesantno jer isto istraživanje ukazuje i na to da republikanci ocenjuju proteste kao više nasilne u odnosu na demokrate i ljude koji ne podržavaju nijednu partiju. Uprkos tome što su se protesti u nekim gradovima pretvorili u nerede, ovo nije drastično uticalo na smanjenje podrške protestima – preko 66% ispitanika navodi da za nerede nisu odgovorni demonstranti, već “drugi ljudi koji se ponašaju neodgovorno”. Preko 80% Amerikanaca smatra da policija mora da promeni način rada kako bi obezbedila jednak tretman Afroamerikanaca i belaca, što ukazuje na to da će ovo pitanje postati važno i tokom predsedničkih izbora u novembru ove godine.

Brojna su objašnjenja za promenu stava Amerikanaca i veću podršku za BLM pokret. Američki predsednik Donald Tramp na jedinstven način je uspeo da polarizuje zemlju, a u medijima je često kritikovan njegov odnos prema manjinama. Usled toga, američka javnost je verovatno trenutno osetljivija na pitanja rasne nepravde. Takođe, sa sve većim uticajem društvenih mreža, aktivisti su mogli da dopru do velikog broja ljudi, a značajna je i viralnost videa na kojima se vidi odnos policije prema Džordžu Flojdu i drugim Afroamerikancima.

Još jedno potencijalno objašnjenje jeste i takozvana teorija “Overtonovog prozora”, o kojoj je pisao Jozef Overton 1990-ih. Overton je želeo da ukaže na to da u svakom trenutku u javnosti i među političarima postoji određen spektar politika i stavova koji su prihvaćeni i koji imaju šanse da budu primenjeni. S druge strane, politike i stavovi koji su previše ekstremni se nalaze izvan sfere prihvatljivog, ali se vremenom menja šta sve spada u taj opseg.

Trenutno je ideja o ukidanju policije previše radikalna za prosečnog Amerikanca, ali mu je zato mnogo bliža ideja o rasizmu u ophođenju policije. Spektar onoga što smatramo prihvatljivim stavom o rasnim problemima u Americi se postepeno promenio, usled čega sve veći broj ljudi oseća da nisu u pitanju izolovani incidenti zloupotrebe položaja od strane policajaca, već postoji sistemski problem koji je mnogo dublji od toga. BLM pokret više nije viđen kao grupica radikalnih aktivista, već kao pokret koji se bori protiv ogromnog problema koji zaslužuje pažnju javnosti. Ostaje da se vidi koliko će ovi protesti uspeti da dovedu do zakonodavnih i drugih promena u američkom društvu, ali je sigurno da podrška za BLM pokret neće prestati u skorije vreme. Takođe, na predsedničkim izborima u novembru ove godine birači će gotovo izvesno gledati i koji predsednički kandidat može da smanji podele koje trenutno postoje i pruži bolji život Afroamerikancima, što pruža novi prostor za uticaj podrške BLM pokreta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *