Foto: iStock
U susret Danu poreske slobode 2020, koji ove godine obeležavamo 15. juna, objavljivaćemo serijal tekstova u vezi sa porezima, javnom potrošnjom i budžetom Srbije. Ako pogledamo odnos između svega što kao društvo stvorimo i onoga što država potroši, možemo da izračunamo da od 1. januara do 15. juna 2020. radimo za državu, a tek od 15. juna za sebe. Na Dan poreske slobode, lansiraćemo platformu Moj porez za tekuću godinu na kojoj možete da izračunate koliko poreza plaćate godišnje, kako se taj novac troši, kao i da vidite koji sve porezi u Srbiji postoje i kako funkcionišu.
Porez na dodatu vrednost (PDV) je vrsta poreza na promet kojim se oporezuje potrošnja. On je u Srbiji uveden 2004, kao jedan od napora da se modernizuje poreski sistem, imajući u vidu da sve druge evropske zemlje takođe imaju sistem oporezivanja koji se bazira na PDV-u.
PDV se smatra indirektnim poreskim oblikom, jer trošak ovog poreza preduzeća prebacuju na svoje kupce tako što ga uključe u konačnu cenu proizvoda.
Kako PDV funkcioniše?
PDV je kumulativni porez, što znači da se plaća prilikom svake transakcije, sve do konačnog kupca (potrošača), da bi proizvođači onda tražili povraćaj za prethodno više plaćeni porez. Shodno tome, svako u lancu proizvodnje je lično zainteresovan da nema utaje poreza, tj. da svi prethodnici u lancu plate pun iznos poreza da taj teret ne bi pao na njega. Zbog toga je, međutim, ovaj porez i komplikovan, uz puno papirologije i vremena koje se utroši za njegovo administriranje.
Na primer, ako preduzeće Mlin kupi pšenicu po ceni od 11 dinara od preduzeća Zrno, od ove sume 10 dinara ostaje Zrnu, a preostali 1 uplaćuje kao PDV. Kada Mlin pšenicu kasnije prodaje kao brašno po ceni od 16 dinara, platiće 1,5 dinar kao PDV, da bi potom tražilo povraćaj od poreske uprave u iznosu od prethodno plaćenog jednog dinara kada je kupovalo pšenicu.
Takođe, PDV se naplaćuje po principu mesta potrošnje. Shodno tome, PDV se ne naplaćuje na izvoz (jer će na ovu robu biti naplaćen PDV prilikom njene prodaje u inostranstvu), ali se naplaćuje na uvoz. Mala preduzeća, ukoliko im je promet niži od 8 miliona dinara godišnje, ne moraju da uđu sistem plaćanja PDV-a. Dok velika preduzeća PDV plaćaju na mesečnom nivou, manja preduzeća ih plaćaju kvartalno, tj. na tri meseca.
Stope PDV-a
PDV je efektivno porez na potrošnju, i stoga je regresivan – teret ovog poreza teže pogađa siromašnije od bogatijih. Razlog tome je činjenica da bogatiji ne potroše ceo svoj dohodak, već deo koji im preostane mogu da ostave kao štednju. Siromašniji, silom prilika, moraju da troše veći deo svojih ukupnih prihoda na osnovne potrebe, pa im malo šta ostane za štednju koja nije oporezovana PDV-om.
Zbog toga veliki broj zemalja uglavnom ima dve stope PDV-a: osnovnu (višu) koja se naplaćuje na većinu proizvoda, i privilegovanu (nižu) kojom se oporezuju posebni proizvodi, pre svega hrana i lekovi. U Srbiji viša stopa PDV-a trenutno iznosi 20% (do 2012. iznosila je 18%), a niža 10% (do 2014. bila je 8%).
Prihodi od PDV-a su u potpunosti namenjeni republičkom budžetu, i pojedinačno su njegov najveći deo, sa preko 550 milijardi dinara naplaćenih tokom prethodne godine. PDV je time pojedinačno najizdašniji javni prihod, budući da se njegovom naplatom sakupi najviše novca, oko četvrtine ukupnih sredstava u budžetu.
Udeo PDV-a u ukupnim javnih prihodima naplaćenim tokom 2019, u milijardama dinara. Izvor: Ministarstvo finansija
Glavni urednik Talasa