Foto: iStock
Dok još uvek ne znamo kakav će biti ukupan uticaj pandemije korona virusa na privredu Srbije, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju dosadašnje posledice tokom aprila.
60.000 manje zaposlenih nego u prethodnom kvartalu
Anketa o radnoj snazi za prvi kvartal ove godine (Q1) pokazuje da je došlo do smanjenja broja zaposlenih u zemlji: zaposlenih je sada manje za 60.000 u odnosu na prethodni kvartal. Najveći broj ovog smanjenja odnosio se na rad u neformalnoj privredi (preko 50.000 radnika), a postoji i razlika u geografskoj zastupljenosti. U Istočnoj i Južnoj Srbiji posao je izgubilа 31.000 ljudi, u Vojvodini njih 28.000, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 14.000, dok je u Beogradu broj zaposlenih zapravo porastao za 12.000.
Iako je broj zaposlenih i dalje veći nego u istom periodu prethodne godine, ovo ipak upućuje na određene probleme. То je, međutim, vrh ledenog brega, pošto su posledice pandemije počele da se osećaju u Srbiji tek tokom marta meseca, pa je glavni udarac krize i dalje ostao nepokriven ovom Anketom. Drugim rečima, na pravu srazmeru otpuštanja do kojih će doći usled smanjenja prometa i zatvaranja preduzeća moraćemo i dalje da čekamo.
Spoljna trgovina: veliki pad izvoza
Spoljnotrgovinska razmena tokom aprila bila je smanjena za gotovo 30% u odnosu na april prethodne godine, i to poprilično ravnomerno. Izvoz je smanjen sa 1,4 milijarde na jedva 1 milijardu evra, a uvoz sa približno 2 milijarde na 1,4 milijarde. Najveći pad izvoza zabeležen je u sektoru proizvodnje motornih vozila, što se sigurno odnosi na Fijatovu fabriku u Kragujevcu (sa 700 na 530 miliona), što je više nego pad izvoza svih ostalih industrijskih sektora zajedno.
Međutim, bilo je i sektora koji su povećali izvor: izvoz duvana porastao je za 80%, a svežeg voća i povrća za 25%, samo što to nije bilo ni izdaleka dovoljno da preokrene ukupan negativni trend. Pad uvoza možda nekome deluje kao dobra vest, ali nije: naša privreda je uvozno zavisna jer se veliki deo inputa u proizvodnji mora nabavljati u inostranstvu, pa bez uvoza nema ni njihove dalje obrade i kasnijeg izvoza. Ostaje da čekamo podatke za maj, kako bismo videli da li se nešto promenilo tj. da li je privreda uspela da se prilagodi i polako vrati na staru putanju proizvodnje.
Trgovinski promet manji za 20%
Promet u trgovinama na malo u aprilu niži je za 20% u odnosu na promet iz aprila prethodne godine. Međutim, kada se uporedi promet u prva četiri meseca, ukupan promet je nešto veći u odnosu na isti period prošle godine, za oko 2%. Veliki rast prometa u martu delimično je odgovoran za smanjenje prometa u aprilu, barem što se tiče kupovine kučnih potrepština i hrane. Na početku uvođenja vanrednog stanja, pohrlili smo u prodavnice i pravili zalihe, pa nije bilo toliko potrebe za kupovinama u aprilu.
Promet hrane, pića i duvana u aprilu iznosio je 94% prometa iz prethodne godine. Ali ovo može da objasni samo manji pad ukupnog prometa, budući da je najveći pad prometa zabeležen u sektoru neprehrambenih proizvoda (75% prometa iz prethodne godine) i motornih goriva (60%). Objašnjenje za to leži u smanjenju ili odlaganju potrošnje, što ne iznenađuje, imajući u vidu da smo mesec april uglavnom proveli pod jakim merama karantina ili izolacije, uz policijski čas. Rastao je promet proizvoda koji su mogli da se kupe onlajn, ali to nije bilo dovoljno da se nadomesti ukupan pad prometa u drugim segmentima.
Industrijska proizvodnja manja za 20%
U aprilu je zabeležen i veliki pad industrijske proizvodnje. Pad u odnosu na isti mesec prethodne godine za celokupni sektor industrije iznosio je 16,6% – ali je najveći pad, od čak 20%, zabeležen kod najvažnijeg sektora – prerađivačke industrije. Sektor energetike zabeležio je pad od 10%, dok je samo sektor rudarstva uspeo da održi isti nivo proizvodnje kao i u prethodnoj godini.
Turizam je potpuno stao
U aprilu je zabeleženo tek 1.000 inostranih turističkih dolazaka u Srbiju, a ukupan broj ostvarenih noćenja (računajući i domaće turiste) manji je od 42.000. Ovo iznosi tek 2% dolazaka i 5% noćenja u odnosu na isti period prethodne godine. Turizam je kao privredna grana u potpunosti stao tokom aprila, a slična kretanja možemo da očekujemo i u maju.
Ostaje veliko pitanje da li će industrija turizma i ugostiteljstva moći da se oporavi, budući da nema jasnih naznaka koliko će vremena biti potrebno da se uspostave prethodni turistički tokovi. Za mnoge hotele i restorane, kao i za zaposlene u njima, to može biti prekasno.