Ko su libertarijanci u politici i šta oni zapravo žele?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 7 minuta

Foto: iStock

Borba protiv masovnog prisluškivanja, državne birokratije, nekontrolisane javne potrošnje i vojnog intervencionizma po svetu samo su neki od političkih zahteva libertarijanaca, grupe koja polako, ali sigurno, ima veće prisustvo u politici.

 

Džastin Amaš, američki kongresmen iz Mičigena, privukao je nedavno veliku pažnju javnosti nakon što je formirao Istražni odbor (exploratory committee), što je najčešće korak pre objave predsedničke kandidature. U izbornoj trci za predsednika Sjedinjenih Američkih Država već se nalaze Džo Bajden, kandidat Demokratske partije, i Donald Tramp, aktuelni predsednik, a Amašovo prisustvo je zainteresovalo medije zbog njegove specifične ideološke opredeljenosti.

Amaš je od 2011. godine član Kongresa, prvobitno izabran kao republikanac. On je 2019. godine napustio Republikansku partiju kako bi postao nezavisni kongresmen, a u aprilu ove godine pridružio se Libertarijanskoj partiji, čime je postao jedini predstavnik ove partije u Kongresu.

Ovo nije prvi put da političar libertarijanske orijentacije privuče veliku pažnju američke javnost, upravo zbog toga što libertarijanizam razbija grubu podelu na levicu i desnicu u politici, što je dobra vest za sve veću grupu političara i glasača koji ne mogu sebe da prepoznaju u uskim ideološkim okvirima koje im postojeće partije nude.

Uprkos velikoj zainteresovanosti medija za predsedničkog kandidata koji ne bi pripadao Demokratskoj ili Republikanskoj partiji, Amaš je na kraju odlučio da neće započeti predsedničku kampanju, ali je ovo zapravo dobar povod za raspravu libertarijanskim partijama i njhovom uticaju na politiku širom sveta.

 

Ko su libertarijanci u Sjedinjenim Američkim Državama?

Iako termini “libertarijanac” i “liberal” mogu delovati slično, postoji razlika u poimanju ovih termina u Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropi. Liberalom se u evropskom smislu označava neko ko zagovara slobodno tržište, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, a u SAD se ovaj termin odnosi na zagovaranje identitetskih politika i strože regulisanje tržišta. Pojednostavljeno, neko ko je liberal u Evropi bi u američkom kontekstu bio libertarijanac, dok bi se liberal u Americi deklarisao kao socijaldemokrata u Evropi. Takođe, u Evropi se često umesto termina libertarijanac koristi pojam “klasični liberal”, koji označava nekoga ko se zalaže za što manje uplitanje države u život građana, ali prihvata da postoji potreba za pojedinim državnim institucijama i regulacijama.

Bez obzira na raznolikost u terminologiji, zalaganje za što veću slobodu pojedinca, slobodno tržište i manje državnih regulacija su najčešće karakteristike političara i partija sa libertarijanskim tendencijama. Iako su brojni elementi ovih politika prisutni u političkim programima, nije toliko često da se čitave partije deklarišu kao libertarijanske, ali postoji nekoliko uspešnih primera u Evropi i svetu.

Libertarijanska partija u Sjedinjenim Američkim Državama poznata je po ekscentričnim partijskim konferencijama, ali i po značajnom uticaju i preklapanju u delovima programa sa Republikanskom partijom. Ovo je po broju registrovanih glasača treća najveća partija u Sjedinjenim Američkim Državama, a ideološka podloga partije kombinuje socijalni progresivizam (podrška istopolnim brakovima, legalizaciji brojnih narkotika i slično) i fiskalni konzervativizam (manje državne izdatke i smanjenje javnog duga). U zavisnosti od definicije, od 7% do 22% Amerikanaca se izjašnjavaju kao libertarijanci, što nije zanemarljiv broj glasača. Libertarijanska partija je takođe bila veliki kritičar vojnih intervencija u koje su Sjedinjene Američke Države bile uključene, a libertarijanci se protive i sve većem nadzoru građana od strane Nacionalne bezbednosne agencije (National Security Agency – NSA).

Džastin Amaš, američki kongresmen iz Mičigena, jedini je predstavnik ove partije u Kongresu, ali je bilo čestih slučajeva gde su u ovu partiju prelazili republikanci, koji su u pojedinim oblastima ideološki bliski Libertarijanskoj partiji. Uprkos sličnostima, ne treba posmatrati američke republikance kao “razvodnjenu” verziju libertarijanaca – Republikanska partija često podržava veća ograničenja migracija, strože kazne za posedovanje narkotika, veća ulaganja u vojno-bezbednosni kompleks, dok se istovremenno većinski protive legalizaciji istopolnih brakova, što nikako nije u skladu sa principima Libertarijanske partije. Ipak, zbog činjenice da Republikanska partija obuhvata više različitih ideoloških struja, postoji određeno preklapanje i bliskost u stavovima sa Libertarijanskom partijom, što možemo videti i kroz postojanje kokusa Sloboda u Kongresu, koji čini nekolicina republikanskih članova Kongresa.

Tokom američkih predsedničkih izbora 2016. godine glasači su imali izbor između Hilari Klinton i Donalda Trampa, kandidata koji su prema istraživanjima javnog mnjenja imali istorijski niske nivoe podrške. Stoga se pojavila velika zainteresovanost za kandidate drugih partija, poput libertarijanskog kandidata Gerija Džonsona i kandidata za njegovog potpredsednika Bilija Velda. Džonson je osvojio preko 4,5 miliona glasova, što je najbolji rezultat nekog libertarijanskog kandidata na predsedničkim izborima. On nije uspeo da ostvari značajniji rezultat, a deo razloga za to se može pronaći i u nekoliko njegovih javnih gafova, uključujući televizijsko gostovanje u kom je rekao da ne zna šta je Alepo (grad u Siriji, koji je u tom trenutku bio epicentar vojnih akcija sirijskog režima).

Geri Džonson je od 1994. do 2003. godine bio guverner savezne države Novi Meksiko. Tokom njegova dva guvernerska mandata možemo videti kako libertarijanizam izgleda u praksi – Džonson je smanjio različite poreze, javni dug i birokratiju, stavio veto na ogroman broj zakonodavnih rešenja, pokrenuo program vaučera za školovanje, borio se za legalizaciju marihuane i nakon odlaska sa guvernerske funkcije ostavio javne finansije Novog Meksika u dobrom stanju.

Libertarijanske ideje su takođe dobile na popularnosti i nakon formiranja političkog pokreta Tea Party (“Pokret čajanka”) 2009. godine , koji je, između ostalog, zahtevao niže stope oporezivanja i smanjenje obima državnog uplitanja u život građana. U pitanju je decentralizovan pokret, koji je imao snažan uticaj na Republikansku partiju, a pokret je podržalo i nekoliko poznatih republikanaca.

 

Libertarijanska porodica

Gotovo je nemoguće govoriti o libertarijanizmu u Americi bez pominjanja Rona i Renda Pola. Američki senator Rend Pol je član Republikanske partije, ali njegovi brojni stavovi predstavljaju principe za koje se zalažu libertarijanci širom sveta. On se protivi većim državnim izdacima, državnim programima nadzora, vojnim intervencijama u inostranstvu, ali se zalaže i za reformu američkog kaznenog sistema i legalizaciju marihuane. Pol se 2016. godine kandidovao na predsedničkim izborima, ali je odustao nakon što je na prvim unutarstranačkim izborima Republikanske partije u Ajovi završio na petom mestu. Više puta je kritikovao predsednika Trampa, naročito na polju američke podrške i partnerstva sa Saudijskom Arabijom, koja je aktivno uključena u vojna dešavanja u Jemenu. Pol je ipak uspeo da pronađe zajednički jezik sa Trampom o brojnim pitanjima, što govori i o pojedinim libertarijanskim tendencijama američkog predsednika.

Specifično se izdvaja njegova podrška reformi kriminalnog sistema, što nije česta tema u američkom Senatu – Pol insistira na obustavljanju politike “rata protiv droge” (War on drugs), manjem naoružavanju policajaca i većem ograničenju diskrecionih moći policije.

Rend Pol ipak nije jedini republikanac sa brojnim libertarijnskim uverenjima. Njegov otac je Ron Pol, nekadašnji američki kongresmen, koji je više puta puta bio kandidat na predsedničkim izborima. Ron Pol je veliki kritičar povećavanja poreza, državnog trošenja budžetskih sredstava, a zalaže se za ideje austrijske škole ekonomista. On se 1987. godine kandidovao na predsedničkim izborima kao kandidat Libertarijanske partije, naglašavajući da mu cilj nije pobeda na izborima, već promocija libertarijanskih ideja, naročito među mladima. On je kasnije izabran kao kongresmen Republikanske partije, a u okviru ove partije je kasnije pokušao da osvoji predsedničku kandidaturu. Kao i njegov sin, Ron Pol se nije ustručavao da više puta glasa suprotno od ostatka Republikanske partije, a često je kritikovao Demokratsku i Republikansku partiju, navodeći da je ponekad teško napraviti razliku između dve partije jer se bore za očuvanje trenutnog stanja i protive se promeni. Iako se povukao iz političkog života, Ron Pol je i dalje aktivan na društvenim mrežama, a njegov Jutjub kanal prati preko 200.000 ljudi.

Ron i Rend Pol su među najistaknutijim američkim političarima koji su privukli ogromnu pažnju javnosti na libertarijanizam kao alternativu potpuno liberalnim ili konzervativnim uverenjima. Oni su takođe, u saradnji sa malim brojem istomišljenika u partiji, delimično promenili strukturu Republikanske partije koja je dobila libertarijansko krilo, često kritički nastrojeno prema ostatku partije. Ovde vidimo da za uspeh pojedinih libertarijanskih ideja nije nužno isključivo neophodna libertarijanska partija, već se uticaj može ostvariti i kroz već postojeće političke partije.

 

Uspešan evropski primer – libertarijanci u Danskoj

Iako su libertarijanske ideje najviše pažnje dobile u Sjedinjenim Američkim državama, postoje i uspešni primeri evropskih libertarijanskih partija. Liberalna alijansa je politička partije iz Danske koja bi se mogla označiti kao libertarijanska. Program ove partije uključuje smanjenje poreza i državnih davanja za socijalne programe, reformu penzionog sistema, otvorene granice, legalizaciju hašiša i istopolnih brakova.

Partija je osnovana 2007. godine, ali je tek nakon dolaska Andersa Samuelsena na čelo partije njen program dobio libertarijanske prizvuke. Najznačajniji uspeh Liberalna alijansa ostvarila je tokom parlamentarnih izbora 2015. godine kada su dobili 7,5% glasova i 13 mesta u danskom paralamentu. Nakon izbora, partija je podržavala manjinsku vladu premijera Larsa Rasmusena, da bi 2016. godine Liberalna alijansa postala deo vladajuće koalicije. Anders Samuelsen, lider partije, postao je ministar spoljnih poslova, a funkcioneri ove partije bili su na čelu još 5 ministarstava (obrazovanje, kultura, transport, penziona pitanja). Na parlamentarnim izborima 2019. godina, Alijansa je dobila samo 2,3% glasova, izgubivši čak 9 mesta u parlamentu. Samuelsen nije reizabran, usled čega je podneo ostavku, a od juna prošle godine na čelu partije nalazi se Aleks Vanopšlag, koji je pre toga vodio omladinsko krilo partije.

 

Sloboda i kapitalizam – drugi primeri iz Evrope

Iako u gotovo svakoj evropskoj zemlji postoji libertarijanski pokret ili partija, retko koja partija je uspela da ostvari uspeh Liberalne alijanse.  Međunarodna alijansa libertarijanskih partija okuplja deo evropskih libertarijanskih partija, a ovoj organizaciji se do sada priključila 21 partija.

Poljska partija Sloboda (na poljskom Wolność) do 2016. godine bila je poznata pod akronimom KORWiN. Ova partija se zalaže za kapitalizam i slobodno tržiše, izlazak iz Evropske Unije i definiše se kao paleolibertarijanska. Nakon koalicije sa partijom Nacionalni pokret, Sloboda je dobila 5 predstavnika u donjem domu poljskog parlamenta (Sejm) na izborima 2019. godine. Ova koalicija će imati i predsedničkog kandidata na predstojećim izborima u Poljskoj, za koje i dalje nije izvesno kada će biti održani.

U Češkoj je određenu pažnju privukla partija Svobodní, koja se zalaže za principe klasičnog liberalizma, desnog libertarijanizma i evroskepticizma. Stranku je osnovao Petr Mah, profesor ekonomije, 2009. godine, koji je bio njen lider sve do 2017. godine. Oni za sada ipak nisu imali većih izbornih uspeha – na lokalnim izborima 2014. godine uspeli su da osvoje oko 30 mesta u lokalnim predstavništvima, dok su na izborima za Evropski parlament 2014. godine osvojili jedan mandat.

Svojim neortodoksnim stavovima pažnju je privukla i Partija nezavisnosti Švajcarske, koja je nastala 2014. godine i bila jedan od osnivača Međunarodne alijanske libertarijanskih partija. Partija je zadobila pažnju javnosti zbog oštrog protivljenja tokom javne debate o federalnim porezima u kojoj su 2018. godine učestvovali Simon Šerer i Silvan Amberg, osnivači partije. Principi ove partije su minimalno uplitanje države u život pojedinca, kao i to da država treba jedino da osigurava zaštitu prava, sloboda i privatnog vlasništva građana. Partija nezavisnosti Švajcarske se protivi različitim vrstama poreza (poput onih na pivo), državnim subvencijama za kulturu i podržava legalizaciju svih narkotika.

Iako Rusija trenutno nije zemlja poznata po visokom stepenu demokratije, čak i ovde možemo videti prisustvo libertarijanskih partija. Vera Kičanova je 2012. godine postala prva libertarijanka koja je izabrana za lokalnog predstavnika jednog okruga u Moskvi. Ona je članica Libertarijanske partije Rusije koja počiva na principima lične autonomije i neagresije. Pored političkog angažmana, partija je posvećena objavljivanju publikacija i organizovanju različitih konferencija, ali nije uspela da zabeleži značajan izborni uspeh.

 

Kakva je budućnost libertarijanskih partija?

Uprkos političkom prisustvu u brojnim zemljama, libertarijanske partije nisu uspele da u značajnijoj meri postanu mejnstrim i zadobiju pažnju šire javnosti. Bez obzira na to što možda libertarijanske partije nisu postale mejnstrim, ovo nikako ne znači da libertarijanski principi neće postati popularniji. Kroz učešće u vladajućoj koaliciji (kao što smo videli u slučaju Danske), ili kroz uticaj na već postojeće partije, kao što je američka Republikanska partija, moguće je širiti libertarijanske ideje bez ogromnog političkog prisustva.

Debata o libertarijanskim idejama postala je još značajnija nakon pandemije COVID-19. Brojne države su na pandemiju odgovorile ograničavanjem prava i većim nadozora građana, a ovo je izazvalo nepoverenje i bojazan u delu javnosti usled realne mogućnosti da neke od ovih mera postanu svakodnevica i nakon što pandemija prođe. Uprkos neophodnosti da država reaguje u situacijama kao što je pandemija COVID-19, postaje očigledno koliko države širom sveta imaju moći nad svojim građanima, koja će često biti zloupotrebljena radi političkih ciljeva. Upravo ovo je odlična prilika za brojne libertarijanske partije koje mogu da ukažu da loša reakcija državnih organa nije samo ograničena na vanredno stanje – narušavanja privatnosti, prava i sloboda građana, kao i nekompetentnost državne birokratije su česta pojava, a libertarijanske ideje upravo ciljaju na reševanje ovih problema.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *