Ekonomski rat protiv korone – nedeljni pregled
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

U ovom trenutku je nesumnjivo da će ekonomske posledice pandemije korona virusa biti ogromne – za pojedinačne industrije, države, ali i na globalnom nivou. Upravo zbog toga ulažu se značajni napori da se ublaže posledice pandemije na privredu, te vlade širom sveta izlaze sa različitim paketama mera. Istovremeno, dolaze podaci o ekonomskoj aktivnosti tokom proteklih meseci, pa se lakše mogu sagledati obim i ozbiljnost ekonomskih posledica pandemije.

Šta se u protekloj nedelji dešavalo na ovom polju?

 

Nemačka i Francuska predložile EU obveznice

Kancelarka Nemačke Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron predložili su stvaranje posebnog fonda EU koji će svojim sredstvima pomagati zemlje koje su najteže pogođene krizom. Ovaj predlog dolazi nakon odbijanja plana Italije da se kreiraju zajedničke korona evroobveznice koje bi emitovale sve zemlje EU ili evrozone zajednički (pa bi i odgovornost za njihovu isplatu bila zajednička), i to pre svega usled odbijanja Holandije da pristane na takav korak.

Novost u planu Nemačke i Francuske predviđa to da bi ovaj fond, vrednosti oko 500 milijardi evra, bio finansiran direktnim zaduživanjem Evropske unije, što liči na odbijeni plan Italije. Novi plan predviđa da se Evropska komisija zaduži u ime EU i da se ovaj zajam vraća sredstvima EU, a ne sredstvima država članica. Takođe, sredstva fonda neće biti davana u vidu kredita, već bespovratne pomoći, ali pod uslovima da se zemlje primaoci pridržavaju zdrave ekonomske politike. Drugim rečima, da sprovode strukturne reforme koje će ubrzati ekonomski rast i vratiti javne finansije na zdrave noge.

Istovremeno, Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva države članice da Evropskoj uniji povere nove prihode iz kojih bi se ova zaduživanja kasnije vraćala. Posebno se ističu predlozi za uvođenje poreza na finansijske transakcije, poreza na plastiku, prelevmana na uvoz robe u EU iz zemalja koje imaju niže standarde emisije CO2 nego EU i slično. 

 

Stanje u SAD: privreda se polako otvara

Ekonomsko stanje u Sjedinjenim Američkim Državama polako se normalizuje, ali je za to potrebno još dosta vremena. Preduzeća, pre svega iz sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) i ona koja se bave uslugama ili trgovinom na malo, polako se otvaraju i počinju da im rastu prometi. Ovo je i dalje veoma daleko od normalnog stanja, ali se barem nazire neki početak normalnog privrednog života. 

Istovremeno, nezaposlenost u SAD i dalje raste, ali sada znatno sporijim tempom nego u prethodnim nedeljama. Za naknadu u slučaju nezaposlenosti prijavilo se 249.000 ljudi manje nego u prethodnoj nedelji, a tadašnji broj je revidiran i smanjen za 294.000, usled problema u prijavama u Konektikatu. Broj novoprijavljenih nezaposlenih smanjuje se već sedmu nedelju zaredom, sa 6,9 miliona krajem marta na sadašnjih 2,7 miliona. Ali stanje i dalje ne ukazuje na oporavak, budući da je ukupan broj ljudi koji su se prijavili za ove naknade preko 38 miliona, što je nezapamćeno.

Međutim, mnogo važniji je broj onih koji su nastavili da primaju naknade za nezaposlenost, što znači da u međuvremenu nisu uspeli da pronađu novi posao. Njih je pre dve nedelje bilo 25 miliona, a novi presek stanja pokazaće da li dolazi do postepenog povratka u normalne privredne tokove. 

Cena nafte polako raste nakon velikog pada u prethodnim nedeljama kada su, usled velikog pada tražnje, u SAD-u bile zabeležene i negativne cene za fjučurse u maju. Cena nafte tipa brent porasla je za oko 3% na 35,75 američkih dolara, delimično usled povećanja potrošnje, ali i smanjenja proizvodnje – kako u SAD, tako i u zemljama OPEC-a koje su se dogovorile da smanje dnevnu proizvodnju za oko 10 miliona barela.

 

Nemačka vlada postigla dogovor oko plana pomoći Lufthansi

Nemačka Vlada je krajem marta usvojila veliki plan pomoći privredi usled problema nastalih zbog pandemije virusa. Veliki deo tog plana odnosi se na davanje povoljnih kredita preko državne razvojne banke KfW ili garancija za kredite kod privatnih banaka.

Čitav sektor aviosaobraćaja teško je pogođen jer su brojni letovi od marta otkazani, a avioni čekaju u hangarima. Kako je ovo bio jedan od prvih pogođenih sektora, brojne države su već pripremile ili pripremaju posebne programe pomoći za njih. Aviokompanijama nije pomogla ni izuzetno loša regulativa vezana za njihovo poslovanje, pa su brojne kompanije morale da organizuju prazne letove bez putnika. Naime, samo tako bi tako mogle da zadrže postojeće slotove na važnim međunarodnim aerodromima jer bi, u slučaju potpunog otkazivanja letova, aerodromi mogli da ih ponude drugim kompanijama u zakup.

U pitanju je paket pomoći od 9 milijardi evra, koliko je nemačka aviokompanija Lufthansa zatražila. Koalicija CDU-SDP koja je sastavila vladu se sada dogovorila kakav paket pomoći da ponudi kompaniji – detalji ukazuju na 3 milijarde evra kredita od držvane razvojne banke, ali i 6 milijardi evra direktne državne pomoći. Zauzvrat, država će preuzeti 20% akcija kompanije, uz konvertibilnu obveznicu koja se može zameniti za 5% akcija + jednu akciju, te dva mesta u nadzornom odboru. Ovaj predlog će u narednim danima biti predložen Lufthansi, koja može da ga prihvati ili odbije.

 

Spajanje grupa PSA i FCA sigurno, ali ima problema

Krajem oktobra prošle godine, najavljeno je spajanje PSA i FCA grupe – PSA je drugi najveći evropski proizvođač automobila, u čijem sastavu su brendovi Peugot, Citroen, Opel i drugi, dok je FCA grupa nastala spajanjem Fijata i Krajslera 2016, a danas obuhvata brendove Fiat, Dodge, Jeep, Alfa Romeo, Chrysler, Lancia i druge. Ovo spajanje će se nastaviti po planu, bez obzira na probleme koji su pogodili automobilsku industriju usled pandemije virusa. Prema ovom dogovoru, u novoj kompaniji će obe grupacije imati po 50% vlasničkog udela.

Međutim, tu nastaju komplikacije za FCA grupu. Naime, deo dogovora predstavlja jednokratnu isplatu dividendi vlasnicima akcija FCA grupe u vrednosti od 5,5 milijardi evra, verovatno da bi procenjeni nivo kapitala oba partnera pri unošenju u novu kompaniju bio istovetan. Jedna od najvažnijih stavki dogovora podrazumeva podjednak vlasnički udeo, a bez ove isplate bi vlasnici FCA grupe pretrpeli finansijski gubitak u tom iznosu.

Problem leži u tome što je FCA trenutno u pregovorima sa italijanskom državom i Intesa San Paolo bankom o novom zajmu u vrednosti od 6,3 milijarde evra. Država bi trebalo da izda garancije za otplatu ovog zajma, čime će i postignuta kamata biti niža, kao deo državnog programa pomoći italijanskoj automobilskoj industriji usled problema koji su dosta ozbljno pogodili italijansku privredu (procene predviđaju pad ekonomskih aktivnosti u ovoj godini od čak 10% u odnosu na prethodnu godinu).

Sada se postavlja ozbiljno pitanje da li država treba da pomaže kompaniju garancijama na kredit, a da potom kompanija ta sredstva ne koristi za poslovanje, nego ih isplaćuje kao dividende vlasnicima. Najave iz italijanskog Ministarstva finansija idu ka tome da se može uvesti moratorijum na isplatu dividendi u trajanju od godinu dana za ona preduzeća koja budu koristila državne programe pomoći, što može da ima posledice po ovaj dogovor PSA i FCA.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *