(Van)redno stanje kampanje
Ivana Jeremić

Istraživačka novinarka / Urednica na portalu Balkan Insight

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: N1

Do izbora je ostalo nešto više od mesec dana, i dok se stranke još uvek dogovaraju da li će i na koji način izaći na izbore, kampanja je uveliko počela.

Iako pandemija i dalje traje, od prekida vanrednog stanja COVID-19 više nije u fokusu. O našem zdravlju i dalje se brine “struka” koja nam se sada, umesto na redovnim konferencijama za medije, obraća kroz različite emisije. Oni su tu da održe dozu tenzije jer pandemija još uvek traje, ali i da nas uvere da je sve u redu i da život može da se nastavi tamo gde je stao sredinom marta.

S druge strane, političari se, sem ponekog izleta da se napadne suparnik ili pokaže sa kojim uspehom se Srbija izborila sa korona virusom, praktično time i ne bave.

Još tokom trajanja vanrednog stanja i zabrane kretanja, jasno nam je stavljeno do znanja da pravila jednostavno ne važe za sve

Još tokom trajanja vanrednog stanja i zabrane kretanja, jasno nam je stavljeno do znanja da su političke borbe bitnije od zaštite zdravlja, a da pravila jednostavno ne važe za sve. Tako smo već u prvoj nedelji “slobode”, nakon što smo dobili i datum za održavanje izbora, imali štrajk glađu predstavnika vlasti i opozicije, a zatim i “spontana” okupljanja podržavalaca dve strane.

U samo nekoliko dana usledili su upad u migrantski kamp, sukob poslanika ispred skupštine, kontraprotest i protest podrške, međustranački sukobi, odluke o izlasku na izbore, odluke o bojkotu istih i još niz naizgled manje bitnih događaja. Na prvi pogled, san svakog novinara reportera – vesti se praktično same pišu. Za one koji su krizu izazvanu pandemijom proveli u danonoćnom praćenju situacije, izveštavanju sa terena, istražujući i nadzirući rad nadležnih, pauze nije ni bilo.

Ono što sigurno možemo da očekujemo jeste nastavak intenzivne kampanje u kojoj ćemo imati mnogo nesuglasica i stranačkih sukobljavanja. 

Iako su neki mediji već u startu pokušali da od nadležnih dobiju odgovor na pitanja kako je moguće da, samo nekoliko nedelja od takozvanog vrhunca epidemije u državi, imamo okupljanje stotine ljudi uprkos zabrani – odgovor nismo dobili. Ovo bi mogao biti znak da nas u narednim mesecima očekuje još sličnih situacija, u kojima se pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima stvari odvijaju, a odgovori izostaju.

I sad bi se neko mogao upitati šta je tu novo, nama je kampanja svakog dana, a ignorisanje novinara je već postalo očekivano. Ono što ipak govori da bi ova kampanja mogla biti posebna, pored specifične atmosfere u kojoj se izbori održavaju, jeste jako mnogo polja na kojima bi se politička borba mogla voditi, kao i sam intenzitet. 

Dok smo sedeli kod kuće, naizgled u pauzi izborne kampanje, došlo je do ekspanzije onlajn platformi, a analize pokazuju da su tehnološke kompanije poput, Fejsbuka, Tvitera, Zuma i Vajbera imale značajan skok u ostvarenom saobraćaju na našem prostoru. 

Iako su mere prevencije olakšane, teško je zamisliti da ćemo imati klasičnu “putujuću” kampanju zasnovanu na direktnom oči-u-oči kontaktu sa građanima, već bi upravo taj trend političke opcije mogle iskoristiti za promociju svojih ideja. Kako oni koji se odluče na izlazak na izbore, tako i oni koji agituju za bojkot.

Svega nekoliko dana po prestanku policijskog časa, čuje se tek poneki usamljeni aplauz ili pištaljka

U nedostatku publike kroz događaje, političari ovog puta moraju da nađu nove mehanizme da privuku ljude na svoju stranu. Ad hoc akcije za sada rade posao, stvaraju odeđeni “buzz”, ali su kratkog jeka. To je pokazala kampanja podrške lekarima u osam uveče, kao i lupanje u šerpe protiv diktature  5 minuta kasnije. Svega nekoliko dana po prestanku policijskog časa, čuje se tek poneki usamljeni aplauz ili pištaljka.

Za vladajuću strukturu sa tradicionalno značajnom podrškom provladinih medija, prostor u medijima nije problem. Međutim, ono što se poslednjih godina pokazalo je da im je i onlajn prostor jednako važan. Troškovi onlajn kampanja su i dalje niži, a njihova transparentnost je i dalje u sivoj zoni – vrlo povoljna situacija za sve političke partije.

Iako su im kapaciteti naizigled ugroženi uklanjanjem više od 8,5 hiljada naloga sumnjivog (botovskog) ponašanja, koji su kritikovali opoziciju i nezavisne medije, pritom dobijajući prostor u provladinim medijima, očekuje se razvijanje nove strategije. 

Njihova onlajn strategija zadobila je još jedan udarac kada je grupa tehnoloških entuzijasta u okviru slučaja curenja informacija, koji je spontano dobio naziv “castle leaks”, objavila podatke o ljudima koji stoje iza botovskih naloga, funkcionisanju mreže i odnosu sa nekim od provladinih portala. S obzirom na činjenicu da su ove stvari dospele u javnost, i da su aktivnosti botova direktno povezane sa vladajućom strankom, tokom ove kampanje možemo očekivati opreznije ponašanje, ali i bolju organizaciju. 

S druge strane, opozicija koja prostor dobija pre svega u nezavisnim medijima, svoje aktivnosti već je značajno fokusirala na društvene mreže. Svaki događaj se snima, a stream je postao nezaobilazni deo njihovih aktivnosti na mrežama. 

Još jedan bitan faktor u korist onlajn platformi je što sami biraju sadržaj i poruke koje plasiraju, dok se u gostovanjima i pisanjima medija može naći i “negativan kliping.” Kada na sve to dodamo i “publiku” u vidu komentara i lajkova, koja može biti deo centralizovanog sistema sa ciljem da određene poruke dodatno promoviše, onlajn kampanje su odličan mehanizam za pridobijanje glasača.

U kampanji u kojoj su kapaciteti ograničeni, vremena ima malo, a želja za dokazivanjem je nepresušna, možemo očekivati jako mnogo sadržaja koji će biti teško ispratiti. U žarištu toga nalaze se građani kao recipijenti ovih poruka, ali i mediji koji bi poruke trebalo da prenesu, odnosno stave na ispit. 

U igri na oflajn i onlajn polju, i između dve vatre, mediji će imati težak zadatak

Pred medijima se nalazi ozbiljan izazov jer to što epidemija jenjava ne znači da treba zaboraviti na teme koje su ostale nedorečene tokom vanrednog stanja, kao i na priče koje treba istražiti. Istovremeno treba ispratiti aktuelna dešavanja, koliko god ona haotična bila.

Pitanje je da li su kapaciteti naših medija dovoljni da isprate sadržaj u realnom vremenu, istovremeno ne zapostavljajući dnevna dešavanja. U narednih mesec dana mediji će morati ne samo da se izbore sa lažnim vestima i propagandom još intenzivnije, već i da brzo reaguju na dešavanja u neograničenom polju interneta koja se dešavaju mnogo brže i sa manje izvesnim ishodom.

Ono što je neretko povezano sa onlajn dešavanjima je nedostatak konteksta, streamovi i snimci različitih događaja, naročito ako se radi o sukobima. Lako se dogodi da, dok vi nešto proveravate, to već postane viralno na tviteru.

Za razliku od, recimo, medija u Americi koji mogu da priušte desetine fekt-čekera koji će proveravati svaku reč, ili ljude koji će nadzirati sajber prostor, kod nas to radi svega nekoliko medija i organizacija. Razlika u kapacitetima ogleda se i u tome da se češće bavimo nečim što se već desilo na mrežama, nakon protoka vremena i kada neke stvari više nisu ni aktuelne. Paradoksalno, upravo je to prostor u kojem bi mediji mogli da se razvijaju, ulažu vreme i novac na istraživanja koja se tiču digitalnog prostora.

Možda je za ovu kampanju to previše ambiciozno, ali svakako ostavlja prostor za razmišljanje.

Trenutno, kampanja nije fokusirana na teme već ad hominem napade, sa svakodnevnim ispadima koji odvlače pažnju medija od drugih tema. U igri na oflajn i onlajn polju, i između dve vatre, mediji će imati težak zadatak da izbalansiraju i u moru informacija istraže teme koje su zaista bitne.

 

Pročitajte i:

Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju stavove Balkanske istraživačke mreže (BIRN)

Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *