Ekonomski rat protiv korone – nedeljni pregled
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

U ovom trenutku je nesumnjivo da će ekonomske posledice pandemije korona virusa biti ogromne – za pojedinačne industrije, države, ali i na globalnom nivou. Upravo zbog toga ulažu se značajni napori da se ublaže posledice pandemije na privredu, te vlade širom sveta izlaze sa različitim paketama mera. Istovremeno, polako dolaze podaci o ekonomskoj aktivnosti tokom proteklih meseci, pa se lakše mogu sagledati obim i ozbiljnost ekonomskih posledica pandemije.

Šta se u protekloj nedelji dešavalo na ovom polju?

 

Srbija se nepovoljno zadužuje

Da bi sakupila neophodna sredstva za popunjavanje velike budžetske rupe koja će nastati ove godine, što usled smanjenjih poreskih prihoda, što usled velikog paketa pomoći privredi, Srbija se nedavno zadužila na međunarodnom finansijskom tržištu za 2 milijarde evra. Ovo zaduživanje pomoću izdavanja sedmogodišnjih hartija od vrednosti, denominovanih u evrima sa kamatnom stopom od 3,375%, prikazano je od strane vlasti kao veliki uspeh. Naime, vladalo je veće interesovanje investitora koji su pod ovom kamatom bili spremni da pozajme više novca.

Međutim, Vlada izbegava da pomene da je ovo veliko interesovanje investitora posledica visoke kamatne stope – uz nižu kamatnu stopu, malo ko bi nam pozajmio novac. Ovo se vidi po tome što je naša kamata bila mnogo veća nego kamata po kojoj se trenutno zadužuju druge zemlje u okruženju. U slučaju Crne Gore, ta kamata iznosi 2,5%, u Hrvatskoj 1,32%, a u Rumuniji 2,04% – po istoj ili čak dužoj ročnosti od Srbije. Prema finansijskoj teoriji, što je duži period otplate kredita, zahteva se i viša kamatna stopa.

Ova kamatna stopa od 3,375% nepovoljna je i kada se uporedi sa emisijom krajem marta kada su dvanaestogodišnje evro obveznice emitovane sa kamatnom stopom od tek 1,89%. Šta se u međuvremenu desilo da dođe do ovolikih promena? Kriza izazvana pandemijom virusa. Izgleda da međunarodni investitori ipak ne prate domaće medije koji prikazuju kako je ekonomsko stanje u Srbiji izuzetno dobro.

 

Poreski prihodi u prvom kvartalu stabilni

Prema podacima Ministarstva finansija, poreski prihodi u Srbiji su tokom prvog kvartala bili stabilni. Nije došlo do pada poreskih prihoda usled pandemije: kako ni uplaćenih poreza na zarade, tako ni PDV-a, što se moglo očekivati usled smanjenja privrednih aktivnosti u drugoj polovini marta. Prihodi od dela poreza na dohodak građana u nominalnom iznosu su na istom nivou kao oni naplaćeni u prvom kvartalu prethodne godine. Prihodi od poreza na dodatu vrednost čak su i nominalno viši za 4%, što je više od međugodišnje stope inflacije.

To nam pokazuje da je privredna aktivnost zaista bila snažna tokom prvih meseci godine. Međutim, za podatke o naplati poreza u aprilu, mesecu kada je privreda skoro zaustavljena, i koji će zapravo pokazati dubinu problema, moraćemo da sačekamo još 3 nedelje. Prema postojećem kalendaru Ministarstva finansija, ti podaci će biti objavljeni početkom juna. 

 

SeConS-ova studija: 200.000 ljudi u Srbiji izgubilo posao

SeConS grupa za razvojnu inicijativu predstavila je nalaze svog istraživanja prema kome je, usled pandemije, oko 200.000 ljudi u Srbiji do sada izgubilo posao. Istraživanje je sprovedeno na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 1.600 ispitanika. Ovaj broj novih nezaposlenih mnogo je viši od zvaničnog broja Nacionalne službe za zapošljavanje od oko 9.000. Autori istraživanja pretpostavljaju da se razlika javlja usled toga što se veliki broj radnika koji su izgubili posao nije prijavio na biro, pre svega jer su dominantno u pitanju ljudi koji su radili na crno. Pored toga, tu su i radnici koji su bili privremeno zaposleni, pa im nakon isteka ovog roka nije produžen ugovor.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u poslednjem kvartalu prošle godine u našoj privredi bilo je gotovo 520.000 neformalno zaposlenih, skoro 400.000 zaposlenih na određeni period i još 68.000 aktivnih na privremenim i povremenim poslovima. Ovo liči na podatke iz krize 2009. godine kada su preduzeća, suočena sa smanjenim prometom, najpre smanjivala troškove radne snage tako što su otpuštala zaposlene na određeno vreme. 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *