Ekonomski rat protiv korone – nedeljni pregled
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

U ovom trenutku je nesumnjivo da će ekonomske posledice pandemije korona virusa biti ogromne – za pojedinačne industrije, države, ali i na globalnom nivou. Upravo zbog toga ulažu se značajni napori da se ublaže posledice pandemije na privredu, te vlade širom sveta izlaze sa različitim paketama mera. Istovremeno, polako dolaze podaci o ekonomskoj aktivnosti tokom marta i aprila, pa se lakše mogu sagledati obim i ozbiljnost ekonomskih posledica pandemije.

Šta se u protekloj nedelji dešavalo na ovom polju? Polako izlaze prvi podaci o uticaju pandemije na srpsku privredu, a Bečki institut za međunarodnu ekonomiju predstavio je svoje ekonomske prognoze za region.

 

Nove projekcije za privredu u regionu

Nove projekcije o ekonomskim kretanjima tokom ove nedelje predstavili su Evropska komisija i Bečki institut za međunarodnu ekonomiju. Kada se pogledaju njihove prognoze i uporede sa onim koje je ranije predstavio MMF, vidi se da nema puno razlika. Drugim rečima, ovo je još jedna potvrda da nas u celom regionu čeka duboka recesija. 

Prognoze ekonomskih kretanja u regionu. Izvor: Bečki institut, MMF

Navodi se da će Srbija biti manje pogođena od drugih zemalja regiona usled manjeg učešća turizma i sa njim povezanih privrednih grana, te većeg udela poljoprivrede i usluga u izvozu. Međutim, dodaje se i da srpska privreda značajno zavisi od priliva kapitala iz inostranstva, što u vidu visokih stranih direktnih investicija, što doznaka radnika u inostranstvu. To može da predstavlja ozbiljne probleme za oporavak jer će predstojeća kriza značajno poremetiti ove kanale.

 

Uticaj na privredu Srbije u martu

Kako polako pristižu podaci o ekonomskim kretanjima tokom marta meseca, počinju da se naziru razmere uticaja pandemije na našu privredu. Podaci o maloprodaji, industrijskoj proizvodnji i turizmu nisu nimalo ohrabrujući. Kada posmatramo podatke iz marta, važno je imati u vidu da je glavni udar po privredu nastao uvođenjem vanrednog stanja, nakon čega je promet velikog broja grana značajno smanjen, a neka preduzeća su i potpuno prestala sa radom. Prema tome, možemo očekivati da je najveći deo ovih loših ekonomskih kretanja posledica te poslednje dve nedelje marta, a samim tim i da će stanje u aprilu biti mnogo gore budući da je ceo mesec bio obuhvaćen merama usled kojih je privreda otežano (ako uopšte) poslovala.

Turizam je pretrpeo veliku štetu. Ukupan broj dolazaka turista tokom prva tri meseca ove godine bio je na nivou od 91,7% u odnosu na prethodnu godinu, što deluje ohrabrujuće. Ali prava slika se dobija poređenjem broja dolazaka u martu u odnosu na isti mesec prethodne godine, što iznosi tek 44%. Broj noćenja bio je oko polovine očekivanog, 54% u odnosu na 2019. Najveći pad prometa zabeležen je, logično, kod stranih turista, čiji je broj noćenja iznosio manje od 42% vrednosti zabeležene u prethodnoj godini. Zanimljivo je da su planine i banje bile u proseku manje pogođene od velikih gradova, Beograda i Novog Sada, mada i među njima postoje velike razlike (na primer, ogroman pad prometa na Zlatiboru, veoma mali na Kopaoniku). Ukupan broj noćenja turista pao je na samo 107.000 u martu u odnosu na 236.000 iz februara ili 257.000 iz marta prošle godine.

Izvoz je značajno smanjen, dok je uvoz neznatno povećan. U martu ove godine ukupan izvoz iznosio je 1.387 miliona evra, dok je tokom meseca prethodne godine iznosio 1.557 miliona, što je pad od preko 10%. Uvoz je istovremeno povećan za 50-ak miliona evra. Kada se posmatra ceo kvartal, izvoz je porastao u odnosu na prethodnu godinu za 130 miliona evra (sa 4,1 na 4,23 milijarde evra), što znači da je dobar rezultat rasta izvoza zaustavljen u martu. Najveći pad zabeleželi su proizvodi od kože, gvožđe, čelik i obojeni metali. Kada je reč o izvozu iz Srbije u pojedinačne države, najveći pad zabeležen je kod Italije, Slovenije i Austrije (po 55, 30 i 20 miliona evra, respektivno).

Promet robe u maloprodaji tokom marta zabeležio je rast od 4,4% u tekućim cenama u odnosu na isti mesec prethodne godine. Promet hrane, pića i duvana povećan je za 15%, što najviše može da se pripiše pravljenju zaliha neposredno pre i tokom vanrednog stanja, pa možemo da očekujemo značajan pad prometa u aprilu dok se ove zalihe budu trošile. Kod neprehrambenih proizvoda, promet je bio isti kao i prethodne godine, a kod goriva je zapravo smanjen za 10%, što upućuje na smanjenje transporta robe i kretanja ljudi tokom vanrednog stanja.

 

Pročitajte i:

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *