Foto: Greg Rubenstein
“Ako nešto ubije preko 10 miliona ljudi u narednih nekoliko decenija, verovatnije je da će to biti izuzetno zarazan virus nego rat. Ne rakete, nego mikrobi”, rekao je 2015. godine na Ted Talk konferenciji Bil Gejts, jedan od osnivača kompanije Microsoft, ali i najvećih svetskih filantropa. U trenutku kada je od pandemije korona virusa širom sveta preminulo preko 200.000 ljudi, Gejtsova predviđanja deluju relevantnija nego ikada.
S obzirom na to da Bil Gejts godinama unazad upozorava na nespremnost zdravstvenih sistema širom sveta da se izbore sa potencijalnom epidemijom, on je postao jedna od značajnih javnih figura i autoriteta tokom trenutne krize. Fondacija Bill & Melinda Gates je jedan od najvećih donatora Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a humanitarni rad ove organizacije fokusiran je, pored javnog zdravlja, i na poboljšanje obrazovanja širom sveta. Pandemija korona virusa je privukla ogromnu pažnju na rad ove fondacije, ali i na značaj i ogroman uticaj bogatih pojedinaca poput Gejtsa.
Gejtsov uticaj u SZO
Od početka pandemije COVID-19, funkcioneri Svetske zdravstvene organizacije našli su se na meti kritika – od korupcije, velikog uticaja Kine na rad organizacije, pa sve do nedovoljnog finansiranja odseka koji treba da reaguje na hitne zdravstvene probleme, poput epidemije COVID-19. Američki predsednik Donald Tramp, nakon uzastopnih kritika upućenih na račun SZO, objavio je da obustavlja finansiranje rada ovog međunarodnog tela, što je naišlo na oštru kritiku Gejtsa. On je naglasio da je opasno uskraćivati finansije tokom borbe protiv pandemije i da nijedna druga organizacija ne može da zameni SZO.
Manje je poznato da je Gejts, posle SAD, drugi najveći donator Svetske zdravstvene organizacije. Fondacija Bill & Melinda Gates donira blizu 10% ukupnog budžeta ove agencije. Iako mnogi ističu njegov doprinos poboljšanju javnog zdravlja širom sveta, pojedini kritičari navode i da je problematično to što jedan pojedinac ima disproporcionalno mnogo uticaja na rad jednog međunarodnog tela kao što je SZO.
Politico je intervjuisao nekoliko zaposlenih u različitim organizacijama nevladinog sektora u oblasti javnog zdravlja koji su izrazili svoju zabrinutost zbog suptilnih načina na koje Gejts utiče na agendu Svetske zdravstvene organizacije. Novac koji Gejts daje često je namenjen za određene projekte i SZO ne može slobodno da odluči u koje svrhe će ih iskoristiti. Najbolje finansiran program Svetske zdravstvene organizacije posvećen je iskorenjivanju dečje paralize, što nije iznenađenje ako se uzme u obzir to da je 60% Gejtsovih donacija namenjeno upravo ovom programu, navodi Politico. Arata Koči, koji se nalazio na čelu programa SZO za malariju 2008. godine, takođe je upozorio na potencijalno negativne strane Gejtsovog uticaja. Fondacija Bill & Melinda Gates je u tom periodu donirala značajna sredstva za istraživanje malarije, a Koči je u dopisu generalnom direktoru SZO naveo da se na ovaj način potencijalno smanjuje raznolikost zaključaka i objektivnost ovih istraživanja. Bil Gejts je održao govor na Generalnoj skupštini Svetske zdravstvene organizacije, koju čine države članice, čime je postao prvi “građanin” koji je imao tu čast.
Za sada nema iscrpnih analiza i dokaza da je Gejtsov uticaj u SZO imao šire negativne posledice, ali je izvesno je da će uticaj njegove fondacije biti još veći ukoliko predsednik Tramp ukine u potpunosti finansiranje. SZO se godinama suočava sa tim da države članice nisu voljne da povećaju obavezna davanja, što znači da se SZO sve više oslanja na pojedince poput Gejtsa.
Iako je legitimno preispitivati Gejtsov uticaj na rad jednog izrazito važnog međunarodnog tela, “alternativni izvori informacija”, kao i pojedini mejnstrim mediji, otišli su mnogo dalje u traženju povezanosti između Gejtsove fondacije i pandemije korona virusa. List Večernje novosti u tekstu „Putovaće samo vakcinisani“ navodi da je Bil Gejts „primenio svoj uspešni model iz virtuelnog na stvarni svet – kreiraj virus, pa antivirus, i obogati se“. Ovo je samo jedna od brojnih teorija zavere o Bilu Gejtsu i njegovoj navodnoj umešanosti u nastanak pandemije, iako za to ne postoje nikakvi dokazi.
S obzirom na to koliko pažnje je Gejts zadobio tokom pandemije korona virusa, nije iznenađujuće i to što je nedavno njegova fondacija, zajedno sa američkim Nacionalnim institutom za zdravlje i Svetskom zdravstvenom organizacijom, navodno bila meta hakerskog napada. Nepoznati aktivista je podelio javno preko 25.000 mejl adresa i lozinki zaposlenih u ovim organizacijama, navodi organizacija SITE Intelligence Group.
Da li je Gejtsova fondacija uvek uspešna?
Fondacija koju su 2000. godine osnovali Bil Gejts i njegova supruga Melinda postala je najveća privatna filantropska organizacija na svetu. Samo 2018. godine, Gejtsovi su donirali preko 2,6 milijardi dolara koji su iskorišćeni za lečenje i prevenciju malarije i HIV-a, dostavljanje vakcina, iskorenjivanje dečje paralize i razvoj poljoprivrede.
Iako je teško sporiti pozitivne aspekte njihovog angažmana u zemljama u razvoju, Linzi Mekgoi, profesorka sociologije na britanskom Univerzitetu u Eseksu, u knjizi No Such Thing as a Free Gift (“Ne postoji besplatan poklon”) ukazuje na jednu oblast u kojoj fondacija nije uspela da ostvari željene ciljeve – reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama.
Fondacija Gejtsovih je u periodu od 2000. do 2008. godine potrošila više od 2 milijarde dolara za osnivanje 2.602 škole širom SAD-a, čime je obuhvaćeno preko 800.000 učenika, navodi portal Intercept. Program ipak nije uspeo značajno da popravi rezultate učenika, a uspeh nije postignut ni sa incijativama za standardizovano praćenje rada profesora i uspostavljanje nacionalnih standarda u oblasti matematike i čitanja. Nakon razočaravajućih rezultata, Gejtsovi su obustavili finansiranje za brojne programe u oblasti obrazovanja.
Kritičari Gejtsovih metoda ističu da je ovo samo još jedan primer neuspešne filantropije, ali na ovaj način ignorišu to da je Gejts otvoreno govorio o neuspehu reforme obrazovnog sistema koju je njegova fondacija pokušala. On je kao najveće probleme izdvojio nedostatak konsenzusa oko toga šta zapravo radi u školovanju i na koje sve načine je moguće poboljšati uspeh učenika koji dolaze iz porodica sa niskim prihodima. Gejts je istakao i da je u obrazovanju, koje često traje preko 10 godina, efekat određenih politika kumulativan, pa je teško izdvojiti faktore (ne)uspeha. Ulaganje novca u neku oblast nikako nije garancija za uspeh, a Gejtsovi poduhvati u reformi obrazovanja su dobar primer toga.
Da li je dobro da jedan pojedinac ima toliko moći u društvu?
Čak i oni koji priznaju da je Gejtsov uticaj kroz doniranje i filantropiju pozitivan, često ističu da je demokratija narušena ukoliko jedan pojedinac može toliko da utiče na razvoj i inovacije u zdravstvu, obrazovanju i poljoprivedi. Iako njegovi motivi mogu biti dobronamerni, kritičari navode da je u pitanju strukturni problem sistema u kojem pojedinci suštinski nisu jednaki i slobodni u istoj meri.
Ipak, pogrešno bi bilo misliti da je veliki uticaj filantropskih poduhvata Gejtsa sam po sebi problematičan. Tokom krize nastale usled korona virusa, više nego ikada je očigledno koliko birokratija i državne institucije širom sveta često nisu sposobne da adekvatno odgovore na izazove pred kojima se nalazimo. Kada pandemija prođe, i dalje će postojati veliki problemi poput neadekvatnog obrazovanja, loše opremljenih zdravstvenih sistema i siromaštva, gde državni organi koji su zaduženi za njihovo rešavanje jednostavno nemaju ekspertizu, kreativnost ili neophodna sredstva, a upravo tu je prostor za ljude poput Bila Gejtsa. Ovo nisu filantropi koji samo doniraju sredstva tamo gde je potrebno, već pokušavaju da implementiraju sistematske promene (pristup koji Gejts često naziva catalytic philanthropy) i uvide šta je zapravo efikasno. Čak i onda kada ne uspeju, kao što smo videli na primeru reformi u obrazovnom sistemu, javnost, stručnjaci i nadležni dobijaju značajne uvide za buduće politike i promene.
Države širom sveta, često u strahu od potencijalnih političkih posledica, nemaju dovoljno motiva i podsticaja da se oprobaju u reformisanju određenih sektora, naročito ukoliko su u pitanju najsiromašniji, grupa koja je uglavnom isključena iz političkog sistema. Uticaj ljudi kao što je Gejts, koji imaju privilegiju i moć da kritikuju postupke lidera najmoćnijih zemalja na svetu i preuzimaju inicijativu, neophodan je kao kontrateža. Dobro je uvek biti kritički nastrojen, ali ukoliko njihov angažman i ogroman uticaj posmatramo kao isključivo negativan, propuštamo da vidimo koliko su privatni napori pojedinaca ponekad nužan i jedinstven način za pobošljanje sveta u kojem živimo.
Autorka