Ekonomski rat protiv korone – nedeljni pregled
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

U ovom trenutku je nesumnjivo da će ekonomske posledice pandemije korona virusa biti ogromne – za pojedinačne industrije, države, ali i na globalnom nivou. Upravo zbog toga ulažu se značajni napori da se ublaže posledice pandemije na privredu, te vlade širom sveta izlaze sa različitim paketama mera.

Šta se u protekloj nedelji dešavalo na ovom polju?

 

Pad od 4,8% tokom prvog kvartala u SAD

Američko Ministarstvo trgovine objavilo je podatke o ekonomskoj aktivnosti u SAD za prvi kvartal (januar – mart) koji su pokazali smanjenje privrednih aktivnosti od 4,8% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Imajući u vidu da je ovo pre svega posledica situacije u poslednje dve nedelje marta, jasno je da je recesija u koju je ušla američka privreda veoma duboka.

Pored toga, izgledi su da će stanje biti mnogo gore u narednom kvartalu jer je intenzitet pandemije tokom celog aprila bio visok, a još nije sigurno kada će uvedene mere početi da se ukidaju i kada će ekonomija početi da se vraća u normalu.

 

Svetska banka objavila svoje prognoze za region

Svetska banka je takođe objavila svoje prognoze za ekonomije Zapadnog Balkana, koje se ne razlikuju značajno od prognoza MMF-a. Za Srbiju se predviđa pad ekonomskih aktivnosti od 2,5% ove godine, pod uslovom da se iz krizne situacije izađe tokom drugog kvartala, ali i da je moguć i znatno dublji pad od preko 5% u slučaju da se kriza stavi pod kontrolu tek nakon toga.

U regionalnom izveštaju se navodi da zemlje Zapadnog Balkana imaju određene karakteristike koje utiču na intenzitet ekonomske krize:

  • Tržište rada je dualno, sa velikim udelom rada u sivoj zoni, na privremenim i povremenim poslovima, kao i sa većim nivoom samozaposlenosti, što znači da će ekonomska kriza imati jači efekat po gubitak radnih mesta
  • Veći značaj turizma i ugostiteljstva, budući da ove grane u svim zemljama doprinose više od 10% BDP-u, mada je ovo posebno izraženo u Crnoj Gori i Albaniji
  • Usled visokog javnog duga za nivo razvijenosti ovih privreda – ovim zemljama ne ostaje puno fiskalnog prostora za zaduživanje da bi se na taj način izborile sa krizom
  • Monetarna politika je zagušen kanal ekonomske politike, jer su sve privrede visoko evroizirane; ovo je posebno vidljivo u slučaju Crne Gore i Kosova* koji koriste evro ili Bosne i Hercegovine koja je u valutnom odboru prema evru, ali stanje nije puno drugačije ni u zemljama koje nominalno imaju svoju valutu kao što su Albanija ili Srbija
  • Bankarski sektor u celom regionu  ima solidan nivo kapitalizacije i likvidnosti, što može da olakša finansiranje privrede tokom krize.

 

Loša politika i rast nezaposlenosti u SAD: mnogima se sada isplati da ne rade

Na Talasu smo već nekoliko puta pisali o eksploziji rasta nezaposlenosti u SAD tokom marta i aprila, sa projekcijama FED banke iz Sent Luisa o tome da će nezaposlenost tokom ove godine dostići čak i 25%. Ovo, međutim, nije samo usled ekonomskih posledica pandemije, nego i usled loše ekonomske politike kao odgovora na ovu krizu.

Veliki paket ekonomskih reformi koje je krajem marta usvojio Kongres uključio je i federalni dodatak na naknade za slučaj nezaposlenosti. Reč je o CARES Act-u koji predviđa isplatu ovog federalnog dodatka od 600 američkih dolara nedeljno u periodu od aprila do jula ove godine. Naime, ove naknade se u SAD ne isplaćuju iz federalnog budžeta, već su u nadležnosti saveznih država koje imaju različite sisteme ovog programa kao i iznose samih naknada. Ovaj federalni dodatak doveo je do toga da se velikom broju radnika, pre svega onima koji rade za niže zarade ili rade nepuni broj časova, zapravo više isplati da daju otkaz i prijave se za ove naknade, nego da nastave da rade. 

Na primer, u državi Ohajo, sistem naknada za slučaj nezaposlenosti predviđa isplatu iznosa polovine prethodne zarade, uz određena ograničenja koja se tiču maksimalnog iznosa naknade i brojnosti domaćinstva. Na primer, ako je neko imao zaradu od 760 dolara nedeljno, ta osoba bi nakon gubitka posla primala naknade u iznosu od 360 dolara. Ali sa ovim federalnim dodatkom od 600 dolara, njegova naknada iznosila bi 980 dolara, čak 220 dolara više nego da je nastavio da radi! 

Imajući u vidu da je minimalna cena rada u Ohaju 8,55 dolara po satu (nešto viša od federalne minimalne cene od 7,25 dolara), a prosečna zarada 30 dolara, na osnovu bazične računice se vidi da se zapravo svim radnicima u Ohaju koji zarađuju do prosečne zarade više isplati da daju otkaz i prijave se za naknade za nezaposlenost, nego da nastave da rade. Slična situacija je i u velikom broju drugih država, naročito onih kojih ne leže na Atlantiku ili Pacifiku gde su plate više od proseka u zemlji. Tako da je za ogroman rast nezaposlenosti u SAD kriva ne samo pandemija virusa, već i loša državna mera za njeno prevazilaženje. 

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *