Foto: iStock
Ispostavlja se da su razlozi usled kojih udarac krize u Srbiji neće biti toliko jak kao što se predviđa u drugim zemljama – upravo oni zbog kojih smo siromašni
MMF je nedavno objavio ekonomske projekcije za ovu i naredne dve godine u svojoj tradicionalnoj publikaciji World Economic Outlook. Iako postoji prilična i poznata istorija grešaka u projektovanju ekonomskih parametara kao što je ekonomski rast, ove projekcije se ipak smatraju kredibilnima.
MMF je za Srbiju procenio pad ekonomskih aktivnosti u ovoj godini od -3%, što je značajno niže nego u drugim zemljama Evrope. Zašto će pad kod nas biti manji nego u drugim zemljama?
Ekonomska kretanja u 2020, projekcija MMF-a. Izvor: MMF, WEO
1. Nizak udeo turizma u BDP-u
Turizam nije toliko dominantna grana u Srbiji kao u nekim drugim zemljama, što je i razumljivo jer nemamo izlaz na more. Hrvatska i Crna Gora, pa i Grčka, čiji značajan deo ekonomske aktivnosti zavisi od turizma, proći će mnogo lošije: na primer, pad prihoda od turizma za četvrtinu značio bi smanjenje ukupnog izvoza iz Hrvatske za gotovo 10%.
Ekonomski značaj turizma u 2018, odabrane zemlje. Izvor: Svetska banka
2. Nizak nivo ekonomske otvorenosti
Ekonomska otvorenost je merilo toga koliko je privreda neke države povezana sa svetom. Najrasprostranjenija mera za nivo ekonomske otvorenosti jeste ukupan nivo spoljne trgovine, kao zbir uvoza i izvoza u odnosu na BDP. Dok bi neka autarkična privreda imala malu otvorenost (jer bi pokušavala da sama proizvede sve što joj treba), dotle bi neka otvorena privreda trebalo da ima visok nivo otvorenosti.
Otvorenost zavisi i od veličine privrede – što je neka privreda veća, to je veća šansa da će na takvom tržištu moći da se organizuje racionalna proizvodnja velikog broja proizvoda, dok to nije slučaj sa malim privredama. One umesto toga moraju da se specijalizuju za proizvodnju manjeg broja proizvoda koje mogu da izvoze, da bi prihodima od izvoza mogle da finansiraju uvoz. Zato bi Srbija, kao mala otvorena privreda, trebalo da ima visok nivo ekonomske otvorenosti, kao što je to slučaj sa Mađarskom ili Češkom. Umesto toga, vidimo da je taj nivo dosta niži od proseka.
Nivo ekonomske otvorenosti (vrednost spoljne trgovine u BDP-u) u 2018, odabrane zemlje. Izvor: Svetska banka
Slaba povezanost srpske privrede sa svetom vidi se još bolje kada uporedimo nivo izvoza. Srbija po ovom merilu još više zaostaje za drugim bivšim zemaljama u tranziciji. U slučaju prekida međunarodnih lanaca proizvodnje i trgovinske razmene koja iz njih sledi, doći će do velikog pada izvoza što bi imalo negativan uticaj na nivo ekonomskih aktivnosti. Ali ako je struktura neke privrede takva da postoji niži nivo izvoza, ovakav scenario će tu privredu manje pogoditi.
Vrednost izvoza kao % BDP-a u 2018, odabrane zemlje. Izvor: Svetska banka.
3. Visok udeo poljoprivrede u kreiranju BDP-a
Za razliku od ostalih zemalja, poljoprivreda je u Srbiji veoma važna privredna aktivnost, skoro duplo veća od proseka zemalja centralne i istočne Evrope. To, nažalost, ne znači da je poljoprivreda u Srbiji mnogo produktivnija nego u tim zemljama. Kada uporedimo ukupnu poljoprivrednu proizvodnju ili prinose po hektaru poljoprivrednih kultura, vidi se da za njima i dalje kaskamo. Objašnjenje leži u činjenici da su u tim zemljama industrija i usluge značajno više razvijene nego u Srbiji, pa im je shodno tome i ekonomski značaj poljoprivrede manji.
Poljoprivreda naravno nije izolovano ostrvo, već ona daje proizvode za direktan izvoz, ali i sirovine za dalju preradu u prehrambenoj industriji, koja kod nas ima značajniji udeo u ekonomskim aktivnostima nego u ovim zemljama.
Ekonomska važnost poljoprivrede u odabranim zemljama. Izvor: Svetska banka
Kako na ukupan nivo ekonomske aktivnosti u poljoprivredi daleko više uticaja ima meteorološka situacija (mraz, poplave, suša ili vremenske prilike koje pogoduju vegetaciji) nego ciklična kretanja privrede, ona će biti pod mnogo manjim uticajem dešavanja vezanih za pandemiju.
Naša sreća je i naša nesreća
Ispostavlja se da su oni razlozi usled kojih udarac krize u Srbiji neće biti toliko jak kao što se to predviđa u drugim zemljama upravo oni zbog kojih smo siromašni. Da je naša industrija jaka i uključena u svetske trgovinske tokove preko globalnih lanaca snabdevanja, njihova disrupcija bi imala daleko veći uticaj. Takođe, da imamo razvijen turistički sektor, jedna loša turistička sezona bi nanela mnogo više štete.
Poljoprivreda koja više zavisi od sunca i kiše nego od globalnih ekonomskih kretanja isto malo popravlja sliku. Ali sve ovo ne treba puno da nas teši – slabija ekonomska kriza posledica je karakteristika i nerazvijenosti naše privrede, a ne neke genijalne ekonomske politike ili naših dobrih sposobnosti.
Glavni urednik Talasa