Da li postoji siguran posao u 21. veku?
Jovana Tomić

Konsultantkinja za komunikacije i marketing

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Pojam “sigurnog posla” koji su poznavali naši roditelji danas više ne postoji. Za njih je jedna firma bila za ceo život, a za nas danas nije sigurna čak ni jedna profesija, promenićemo ih nekoliko tokom radnog veka. Sa kakvim poslovnim svetom se suočavaju roditelji pripadnika generacije X i/ili milenijalaca i da li se generacijski jaz još više produbljuje zbog stalnih promena poslovnog okruženja?

Pre nego što je industrija informacionih tehnologija postala popularna za prekvalifikovanje radne snage, mešali smo reči “preduzimač” i “preduzetnik”. Da bude sam svoj gazda je mogao onaj ko je imao početni kapital, ostali su “valjali” robu koja je pala sa kamiona ili se snalazili na drugačije načine. Oni koji nisu mogli da dođu do državnog posla, radili su kod ozloglašenih privatnika i bili živi primeri prekarnog rada, dok još prekarijat nije bio moderna reč.

“Posao u državnoj firmi je siguran posao” je mantra koju vezujem za poslednju deceniju 20. veka. Sve ostalo nije samo nesigurno, nego i nepromišljeno. Ko još bira neizvesnost umesto bezbrižnosti? 

 

Frilensing znači više fleksibilnosti, a manje sigurnosti?  

Brzo premotavanje filma koji prikazuje poslednje dve decenije. Danas je Srbija u svetskom vrhu prema broju frilensera koji rade preko digitalnih platformi, pokazuje izveštaj koji potpisuje Centar za razvoj javnih politika. Većina frilensera su visoko obrazovani, mladi profesionalci sa završenim osnovnim studijama iz arhitekture, dizajna, marketinga, softverskog inženjerstva i ekonomije. Iznenađujuće, najveći broj radnika koji svoj posao obavlja preko interneta ne dolazi iz sfere informacionih tehnologija. IT stručnjaci su deficitaran kadar u celom regionu, te nemaju problem da nađu zaposlenje u “oflajnu”. 

Frilenseri žongliraju sa više projekata u isto vreme i u stalnoj su potrazi za novom gažom. Ranije se ekonomija u kojoj operišu ovi kadrovi zvala sharing i collaborative ekonomijom, dok je danas uvreženiji naziv ekonomija platformi (platform economy) ili gig ekonomija. Postojanje različitih naziva može da svedoči evoluciji gig ekonomije, ali i njenim različitim tumačenjima. Prvobitno posmatrana kao dodatni izvor zarade, za neke je postala i način života. Primer digitalnih nomada je ilustrativan: oni su profesionalci koji rade onlajn sa globalnim klijentima, najčešće iz stranih zemalja i karakteristični su po tome što često menjaju svoju lokaciju. 

Fleksibilnost radnog vremena i lokacije su dva glavna benefita koje navode frilenseri. Bejbi bum roditelji bi sada pitali, a gde je tu ugovor o radu, fiksna plata, godišnji odmor? Neosporno je da su disciplina i organizacija presudne za dobro obavljanje posla u ovakvom režimu rada, ali u novije vreme se sve više čuju mišljenja da je fleksibilnost mit kada se radi o poslu radnika u gig ekonomiji. To se posebno očitava na primerima kurira i vozača gde vas sistem korisničkog ocenjivanja tera da radite više, jer vam u suprotnom rejting opada.

Ovde je na delu menadžment uz pomoć algoritama (algorithmic management) koji podrazumeva set tehnoloških alata koji se koriste za upravljanje radnom snagom, a oslanja se na prikupljanje podataka i nadzor radnika sa krajnjim ciljem da omoguće automatizovano ili poluautomatizovano donošenje odluka. Dakle, ako kurir prima manje porudžbina, a klijenti nisu previše zadovoljni uslugom, platforma će mu davati manje posla i favorizovaće druge kurire koji ostvaruju bolje rezultate. 

 

Mit sigurnog posla

Šta je za vas siguran posao i da li ste ga nekada imali? Na ovo pitanje biste od različitih generacija, u različitim političkim sistemima, dobili drugačiji odgovor. Posmatrajmo region! 

Pripadnici bejbi bum generacije: “Siguran posao je posao u državnoj firmi.” 

Pripadnici generacije X: “Siguran posao je posao u državnoj firmi.”

Milenijalci: “Šta je to siguran posao?”

Istini za volju, oni koji su rođeni kasnih 70-ih i početkom 80-ih pripadaju generaciji X, ali se pridružuju milenijalcima u promišljanju šta predstavlja koncept sigurnog posla. Sve što je danas ostalo od ovog koncepta je klauzula ugovora o radu koja definiše da je isti sklopljen na neodređeno vreme. 

 

Građenje uspešne karijere podrazumeva učestale promene

Digitalna revolucija je iz korena promenila način na koji radimo, naš odnos prema poslu, produbila generacijski jaz i okrenula naglavačke svet naših roditelja koji su bili radno aktivni u periodu jugokomunizma. 

Setimo se Heraklitovih reči: “Jedina konstanta u životu je promena.” U digitalno doba, ta promena je postala još brža i neizbežnija kada govorimo o biznis sferi. Kompanije se danas takmiče da ponude bolje uslove kako bi imale što bolji kadar, a izdvajaju velika sredstva na zadržavanje zaposlenih (employee retention)

Oni koji grade decenijsku karijeru unutar jedne kompanije se izlažu opasnosti sputavanja sopstvene krive učenja, i samim tim postaju manje konkurentni na tržištu rada. Nikada ne treba da prestanete da učite. 

Naši stari bi rekli da živimo u sveopštoj nesigurnosti. Pored nerazumevanja onoga čime se bavimo, najteže im je da shvate razloge za promenu posla: “ne slažem se sa svojim menadžerom”, “ne prija mi radno okruženje”, “benefiti su bolji na nekom drugom mestu”. Brzo će priznati da ne razumeju ni nas ni poslovni svet u kome plivamo. 

 

Šta je vaša sledeća profesija?  

Danas ste novinar, sutra ćete raditi na osmišljavanju slogana (copywriting), prekosutra ćete se okušati u dizajnu… Promena profesije nam je “zapisana” i to više od par puta tokom poslovne karijere. Može se posmatrati kao nesigurno, ali u isto vreme omogućava i veliki manevarski prostor za kreativnost. 

Ako je potrebno napraviti izbor između nesigurnog frilensinga i “sigurnog” posla u 21. veku, neki će koketirati sa obe opcije, neki će izaći iz svoje zone komfora, dok će se oni treći čvrsto držati odgovornosti poslodavca. 

Živimo novu poslovnu realnost koja se stalno menja, te stoga ne treba da nas čudi što se dovodi u pitanje fleksibilnost frilensing posla i koncept sigurnosti u tradicionalnim vidovima zaposlenja. Nećemo naći kompromis ako ga tražimo na liniji fleksibilnost-sigurnost, birajući bilo koju od ove dve opcije.

Na kraju, pitanje je duha da li ćemo “novu poslovnu realnost koja se stalno menja” posmatrati kao neizvesnost ili kao priliku za promenu.

 

Pročitajte i:

Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *