Vreme je da se strateški pomogne ugostiteljstvu – pet predloga
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Restorani, kafići, barovi i noćni klubovi poslednjih godina su bili jedna od grana sa najbržim rastom. Kriza zbog korona virusa izrazito je pogodila ovu privrednu granu, a sa njom i prihode za mnoge naše sugrađane. Ipak, postoji nekoliko mera koje bi značajno mogle da nadomeste gubitke i pomognu da ugostitelji sami odgovore na rizike, sačuvaju radna mesta i nastave razvoj ovog dela privrede.

Odlučnom akcijom mogu biti obezbeđene desetine miliona evra za nove investicije i zapošljavanja, bez troška za poreske obveznike.

 

Predložene mere Vlade nisu dovoljne

Mere koje je Vlada Srbije predložila za pomoć privredi će verovatno pomoći mnogima da premoste period i nadoknade deo troškova. Ali zbog očekivanog pada privrede i pada poseta Srbiji od strane turista, ponovni uspon ove privredne oblasti zahtevaće više napora.

 

Potrebno je misliti strateški – skloniti barijere

Ugostiteljski objekti oduvek su u Srbiji imali veliki značaj. To nisu mesta gde se ljudi isključivo hrane. To su mesta gde se druže, razmenjuju ideje, sklapaju dogovore i nova poznanstva. Mesta gde se dobijaju ideje.

Ugostiteljstvo stvara veliki broj radnih mesta i to velikim delom za mlađe ljude bez mnogo radnog iskustva. Poslednjih godina, na talasu globalnog privrednog buma i određenog ekonomskog rasta u Srbiji, broj ugostiteljskih objekata se povećao. A povećao se i broj radnih mesta u ugostiteljstvu.

Rast se dogodio uprkos brojnim preprekama, zahvaljujući upornosti ugostitelja. Pored visokih fiksnih nameta, sa kojima se suočava većina privrede u Srbiji, ugostitelji moraju da plate i dobiju veliki broj dozvola da bi mogli da rade.

Ove dozvole dolaze od strane više inspekcija: građevinske, ekološke, sanitarne, turističke i ostalih. Pravila koja ove inspekcije koriste često su kontradiktorna, pa ono što odobri jedna inspekcija, druga može da obori ili čak da ugostitelja kazni. Pravila nije moguće naći na jednom mestu, a mnoga od pravila su sasvim nelogična, nepotrebna, ili toliko nejasna da ostavljaju širok prostor za diskrecionu odluku određenog ispektora. Ugostitelji znaju koliko je ovo veliki problem i koliko ugrožava poslovanje. A takva pravila daju i prostor za korupciju. Zbog haotičnih pravila trpe svi – i vlasnici, i zaposleni, i korisnici, i država.

Kada ugostitelj jednom završi sa ne-finansijskim inspekcijama (a mnogi će reći da nikad nisi bezbedan kad su inspekcije u pitanju), dolazimo na pitanje poreske inspekcije. Odluke poreske inspekcije su često naročito skandalozne – zbog nekoliko stotina dinara viška u kasi, inspekcija može da zatvori lokal na više nedelja, praveći štetu od više stotina ili više hiljada evra ugostitelju, ostavljajući bez prihoda i zaposlene, a dalje čak smanjuje poreski prihod za državu.

Na sve ovo dolaze i specijalne regulacije koje neki gradovi donose da bi rešili problem buke. Ove regulacije su dosta stroge tamo gde postoje, a nisu pravilno rešile probleme koje građani imaju sa bukom.

Da bi ugostiteljstvo u Srbiji ponovo uzletelo, pa i nadmašilo prethodne uspehe što brže, potrebno je strateški rešiti ovde navedena pitanja kroz dijalog ugostitelja i nadležnih vlasti na lokalnom i republičkom nivou.

Kako bi država trebalo da se postavi?

Država mora da odluči da želi da oslobodi potencijal domaćih ugostitelja nepotrebnih stega i da razume da će tako dovesti do više radnih mesta, većeg bogatstva društva, standarda i većeg budžetskog prihoda. Izbor je jednostavan – na drugoj strani su spor razvoj, stagnacija, manji rast BDP-a, manje radnih mesta.

Ovaj tekst nije dovoljno veliki da sve razmotrimo detaljno, ali ovde su mere koje bi trebalo preduzeti.

1. Spustiti PDV na hranu u ugostiteljskim objektima

Ova mera bi smanjila troškove ugostitelja i oslobodila novac za investiranje i zapošljavanje.

2. Omogućiti poreske olakšice u ključnoj prvoj godini pokretanja biznisa

Preduzetnike u oblasti ugostiteljstva bi trebalo osloboditi jednog dela fiksnih troškova dok ne krenu da kreiraju profit.

Zajedno sa prvom merom, ova mera bi oslobodila značajan kapital za ulaganje u dalji razvoj poslovanja.

3. Napraviti jedinstven registar svih regulacija i inspekcija

U saradnji sa ugostiteljima svaka opština bi trebalo da ima jedinstven registar svih regulacija koje propisuju sve inspekcije. U svakoj oblasti bi kroz dijalog sa ugostiteljima trebalo ukinuti pravila koja nepotrebno sputavaju poslovanje, i fokusirati se na ona zaista bitna – garanciju osnovne bezbednosti i higijene za korisnike i zaposlene.

4. Dati drugačije instrukcije poreskoj inspekciji

U razvijenim zemljama cilj države je da naplati što više poreza, a cilj građana da plate što manje i da ono što plate bude na efikasan način potrošeno na stvari koje građani smatraju prioritetima.

Poreska uprava se ne ponaša kao inkvizicija, već kao neko ko istovremeno savetuje i proverava. Uz manja poreska opterećenja i blaže regulacije, kao i drugačiji stav poreske inspekcije, možemo stići do situacije gde je naplata poreza u stvari i bolja, a gde je šteta učinjena privredi manja.

Mora se praviti i razlika između veličina prestupa. Kazne bi trebalo uskladiti sa veličinom prestupa. Kazne koje se primenjuju ne bi trebalo da obeshrabruju preduzetništvo.

Ove mere bi uštedele mnogo vremena ugostiteljima i omogućile im da svoje vreme i novac još bolje usmere prema razvoju posla a ne prema birokratiji.

5. Promeniti regulacije radnog vremena i buke

Grad Beograd je u više navrata donosio regulacije koje bi, na papiru, trebalo da smanje buku koju trpe stanari u okolini pojedinih centara noćnog života. Ove regulacije trenutno ograničavaju radno vreme mnogih lokala radnim danom do ponoći (muzika se gasi u 23), i vikendom do 1 ujutru (muzika do ponoći). Ove regulacije nisu sasvim odgovorile na zahteve građana za smanjenom bukom, ne ulaze u suštinu problema, a ugostitelje koštaju više sati profitabilnog rada vikendima. Kao posledica, oni zarađuju manje, zapošljavaju manje (posle donošenja regulacija, neki lokali su morali da otpuste zaposlene), a i građani ostaju uskraćeni za odmor i zabavu.

Umesto regulacija radnog vremena, potrebno je ograničiti buku. Libertarijanski klub – Libek je pre dve godine izašao sa predlogom kako ovo uraditi a da i građani i ugostitelji dobiju ono što žele. Ugostitelje treba obavezati da ograniče buku dobrom izolacijom i pobrinu se da gosti ne prave preveliku buku. Oni koji to uspeju, mogu sami sebi da odrede radno vreme. Oni koji to ne urade, mogu da rade sa ograničenjima koje postavi grad. Uz to, grad bi bilo moguće podeliti u zone, gde bi na određenim rizičnim područjima policija mogla češće da proverava nivo buke koji prave ljudi izvan lokala na ulici.

Slične regulacije postoje u mnogim evropskim zemljama. Ako su problem rešili Nemačka, Danska, Španija i Portugal, sigurno može i Srbija.

Ovo je svega nekoliko mera o kojima se može misliti. Neke zahtevaju više vremena i saradnju biznisa, grada, države i građanskih organizacija. Ali ovo je trud koji je isplativ – u pitanju su bar desetine miliona evra prihoda, milioni evra poreza i plate za hiljade naših sugrađana od kojih mnogi tek ulaze u tržište rada.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *