Urednici medija o radu tokom vanrednog stanja
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

O radu medija i uredničkim izazovima za Talas su govorili Biljana Stepanović (Nova ekonomija), Jovana Šesterikov (Nova.rs), Jovana Gligorijević (Vreme) i Dragoljub Draža Petrović (Danas)

 

Srbija je pala za tri mesta, sa 90. na 93, na svetskoj rang listi slobode medija u najnovijem izveštaju Reportera bez granica. Dok je sloboda medija bila ugrožena i pre početka vanrednog stanja, uvođenje posebnih mera u borbi protiv pandemije Covid-19 postavila je brojne nove izazove u svakodnevnom radu medija.

Slučaj privođenja novinarke Ane Lalić koja je na portalu Nova.rs objavila podatke o nedostacima zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine jedan je od najdrastičnijih primera koje smo do sada mogli da vidimo. Sporni Zaključak Vlade Srbije kojim se centralizuje informisanje o toku pandemije brzo je ukinut, ali mediji širom zemlje i dalje rade u otežanim okolnostima.

O izazovima koje vanredno stanje postavlja razgovarali smo sa urednicima dnevnog lista Danas, nedeljnika Vreme, magazin Nova ekonomija i portala Nova.rs.

 

Kako je pandemija promenila rad medija?

„U redakciji Danasa od početka vanrednog stanja radi osam urednika i četiri prelamača, dok novinari rade od kuće i najveći izazov nam je bio kad neko kaže da ga boli grlo, jer to podrazumeva da svi mi zajedno idemo u samoizolaciju ako je u pitanju korona. I onda novine više verovatno ne bi ni izlazile, a Danas je u svojoj istoriji dugoj 23 godine opstajao i pod bombama i pod Vučićevim Zakonom o informisanju“, kaže u razgovoru za Talas Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik Danasa. On podseća da je tokom bombardovanja 1999. postojala mogućnost da država zatvori medij ili da redakcija bude pogođena bombom, ali da je današnja situacija „totalno paranoična“ usled rizika da se svi zaposleni zaraze ukoliko postoji jedan zaraženi.

„Srećom, do danas, niko se nije zarazio, koliko sam čuo, korona je prodrla samo u nekoliko medija, uglavnom provladinih. Urednički izazov je svakako i u takvim uslovima napraviti novine u kojima će biti što manje grešaka, jer je rad na daljinu često haotičan“, dodaje Draža Petrović i ističe da je ovo neverovatno iskustvo koje će doprineti tome da rad medija u budućnosti bude organizovan na sasvim drugačiji način. „Što se tiče uređivanja novine, gledali smo da ne menjamo ništa ali da budemo svesni situacije koja nije bila nimalo naivna“, zaključuje naš sagovornik.

Svi ti građani koji nas zovu zapravo su preplašeni i poniženi i apsolutno imaju pravo na sve informacije u vezi sa svojim lečenjem i procedurama

Kada je reč o organizaciji rada, Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika Vreme, ističe da je u početku bilo teško navići se na onlajn kolegijume, ali da su to bro prevazišli. Najveći problem je, kako kaže, “pritisak materijala”, tj. veliki broj tema koje se pojavljuju – kako bi se prilagodili brojnim ograničenjima, na sajtu Vremena uvedene su vesti.

„Lično, i meni, a mislim, i velikom broju kolega, teško padaju pojedinačni slučajevi kojima smo zatrpani: ljudi nas zovu jer ne mogu da dođu do testa, kasni im rezultat, u bolnici su, a ne znaju da li su pozitivni ili ne, otpušteni su Sajma ali njihov gradski Dom zdravlja ne zna proceduru za slanje sanitetskog vozila koje bi ih vratilo kući… Takvih poziva ima po dvadesetak dnevno. Nešto objaviš, jer jeste vest, ali u 90 odsto slučajeva, zapravo si “kurir” između pacijenta i nadležne institucije i tek kad kažeš da si novinar, institucija uradi svoj posao. Mučno je, jer svi ti građani koji nas zovu, zapravo su preplašeni i poniženi i apsolutno imaju pravo na sve informacije u vezi sa svojim lečenjem i procedurama, bez posredovanja novinara“, objašnjava naša sagovornica. Ono što joj, ipak, najteže pada, jesu brojne informacije od pouzdanih izvora koje će morati da sačekaju kraj vanrednog stanja da bi bile proverene i objavljene. „U zdravstvenom sistemu je dolazilo do ozbiljnih grešaka koje moramo da ispitamo i pozovemo na odgovornost kad prođu i pandemija i vanredno stanje“, poručuje Gligorijević.

 

„Većina nas rešila je da i ovo pregura“

„Kad ste i urednik i direktor medija u isto vreme, neminovno u ovim uslovima postajete podvojena ličnost: kao urednik nemam nikakav problem, svi imaju vremena da daju izjave, intervjue, da pišu tekstove, pa to ide lakše nego obično“, kaže za Talas glavna urednica Nove ekonomije i direktorka medijske kuće Business Info Group, Biljana Stepanović. „Ekipa nam se jako dobro organizovala za rad od kuće, svi smo u kontaktu, čujemo se, neki kažu da se čak navikavaju na ovakav način rada, pa možda kad sve ovo prođe utvrdimo da nam je redakcija prevelika i nepotrebna“, dodaje Stepanović i ističe da je poseta portalu udvostručena budući da mnogo rade, a i ljudi provode više vremena kod kuće i na internetu. Štampano izdanje Nove ekonomije urađeno je, kako kaže, lakše nego ikada i bez ikakvog stresa.

Međutim, kada prođe „lakši“, urednički deo dana, nastupa onaj drugi – „direktorski“ – gde je sve suprotno, objašnjava naša sagovornica. „Počinje doslovno bitka da se preživi. Slobodnim i profesionalnim medijima, ovoj šačici što je još preostala, ni pre korone nisu cvetale ruže, nego su jedva preživljavali. Mi smo uspevali da postignemo neviđeni uspeh da nemamo dugova, svima platimo plate, skromne honorare i ostale obaveze. Sada je ne samo kod nas, nego kod svih medija koji nisu PR vlasti i nisu prikačeni na državno finansiranje, bukvalno bitka za opstanak. Tražimo konkurse, pišemo projekte, držimo na vezi klijente I smišljamo sve moguće načine da obezbedimo novac za isplatu plata. Ja recimo danju bdim nad Excel tabelom sa balance sheet-om, a noću tu tabelu sanjam. Ko od medija preživi doba korone, ali i postkorone koje tek nailazi, živeće večno. Ali mislim da ni vlast ne treba prerano da se raduje. Većina od nas rešila je da i ovo pregura“, poručuje Stepanović.

Ne znamo, niti postoji način da saznamo, koliko je novca građana potrošeno u borbi protiv pandemije

„Količina informacija, što proverenih, što neproverenih se, rekla bih, udvostručila otkako je počela pandemija i jedan od najvećih izazova je prioritizacija prvih i filtriranje ovih drugih“, ističe za Talas Jovana Šesterikov, urednica politike na portalu Nova.rs i dodaje je broj lažnih vesti plasiranih preko izvora veliki. „Nije uvek reč o zlonamernim spinovima, ljudi se javljaju zabrinuti, daju vam poluinformacije na čiju proveru se gubi dosta vremena, pre svega zato što je informisanje preko zvaničnih kanala gotovo u potpunosti centralizovano (iako je sporni Zaključak Vlade povučen)“, dodaje Šesterikov.

Kako kaže, veoma je teško doći do relevantnih sagovornika, izuzev članova Kriznog štaba koji su najčešće dostupni samo na konferencijama za štampu – to je najvidljivije na lokalu gde dopisnici gotovo da i ne dobijaju zvanične informacije, dok se sagovornici „kriju iza inicijala i ’izvora’ u strahu od sankcija“.

„Nadležni odgovaraju na pitanja proizvoljno, često izbegavajući ona “teža”, pa mi danas ne znamo, niti postoji način da saznamo, koliko je novca građana potrošeno u borbi protiv pandemije, da li je bilo zloupotreba vanrednog stanja…“, ukazuje Šesterikov.

 

 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *