Foto: iStock
Parlamentarni izbori u Južnoj Koreji održani su sredinom aprila uz primenu posebnih mera, dok se još uvek razmatra organizacija predsedničkih izbora u Poljskoj i lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini
U jeku pandemije korona virusa, u Južnoj Koreji održani su parlamentarni izbori – 15. aprila, Demokratska partija korejskog predsednika Mun Dže Ina osvojila je, u koaliciji sa manjom „satelit“ strankom, 180 od ukupno 300 poslaničkih mesta ili 60% mandata. Prema nekim ocenama, veliki broj glasova koji je vladajućoj Demokratskoj partiji obezbedio apsolutnu većinu u parlamentu posledica je načina na koji se vlada nosila sa krizom izazvanom pandemijom. Iako se pre početka krize govorilo o skandalima u vezi sa korupcijom i ekonomskom situacijom u zemlji, da bi u februaru preko milion građana potpisalo peticiju za opoziv predsednika, ophođenje vlade u borbi protiv korona virusa dovelo je Južnu Koreju u poziciju uspešnog primera na koji se brojne zemlje ugledaju.
Dok su parlamentarni izbori u Južnoj Koreji održani uz primenu posebnih mera kako bi izborne procedure bile moguće u svetlu pandemije Covid-19, u toku su rasprave o predstojećim izborima u više evropskih zemalja, uključujući Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, kao i Srbiju.
Poljska – glasanje poštom ili odlaganje predsedničkih izbora?
Redovni predsednički izbori u Poljskoj zakazani su za 10. maj, ali je tok pandemije postavio brojne izazove za njihovo održavanje. Jedno od ograničenja odnosi se na nemogućnost vođenja kampanje – dok je aktuelni predsednik Andžej Duda, koga podržava vladajuća stranka Pravo i pravda, prisutan u medijima kao nosilac borbe protiv korona virusa, to nije slučaj sa opozicionim kandidatima. Kao i u Južnoj Koreji, publicitet i uloga nosioca vlasti pozitivno je uticala na njegov rejting, te deluje izvesno da bi Duda odneo pobedu možda i u prvom krugu predsedničkih izbora.
„Neposredno pre Uskrsa, donji dom poljskog parlamenta (Sejm) odobrio je predlog da predsednički izbori budu održani uz glasanje putem pošte. Predlog se trenutno nalazi u gornjem domu (Senatu) i očekuje se da o tome glasa početkom maja. Senat može u potpunosti da prihvati nacrt Sejma i uputi ga predsedniku na potpisivanje, može da predloži amandmane i uputi ih donjem domu ili da u potpunosti odbije predlog i vrati ga u Sejm“, objašnjava u razgovoru za Talas Bogdan Zavadevič, doktorand istraživač na Univerzitetu Ludvig-Maksimilijan u Minhenu, i dodaje da je zakonski rok za glasanje u Senatu 7. maj.
Zavadevič podseća da je poljski ministar zdravlja, Lukaš Šumovski, izjavio da je najraniji termin za bezbedno održavanje izbora u tradicionalnom obliku tek za dve godine, ali je istovremeno podržao ideju glasanja poštom i održavanje izbora ove godine. U međuvremenu, opoziciona Građanska koalicija predložila je odlaganje izbora za sledeću godinu i njihovo održavanje u maju 2021. Pored glasanja poštom i odlaganja izbora, u Poljskoj se mogu čuti i predlozi za produžavanje predsedničkog mandata sa trenutnih pet na sedam godina. „Predsednik manje vladajuće koalicione stranke Sporazum i bivši potpredsednik Vlade Jaroslav Govin izjavio je da će njegova partija tražiti podršku drugih stranaka za plan da se mandat predsednika produži na sedam godina, što bi zadržalo Andžeja Dudu na poziciji do 2022. Kao ustavna promena, to bi zahtevalo podršku opozicije za dvotrećinsku većinu“, objašnjava Zavadevič. Jaroslav Govin je, inače, podneo ostavku na mesto vicepremijera početkom aprila kada nije usvojen predlog njegove partije za odlaganje predsedničkih izbora.
Kako još uvek nije izvesno kada će izbori u Poljskoj biti održani, naš sagovornik procenjuje da će oni biti odloženi – ili do jeseni ove godine, što ne bi zahtevalo promenu Ustava već uvođenje vanrednog stanja, ili do 2021. što bi podrazumevalo dogovor vlasti i opozicije i promenu Ustava. U prvom slučaju, uvođenje vanrednog stanja odložilo bi izbore za 90 dana, ali i dovelo do brojnih ograničenja prava i sloboda, čemu svedočimo u borjnim zemljama širom sveta. Kao najveći izazov u aktuelnoj situaciji, Zavadevič navodi nemogućnost da svi kandidati imaju iste uslove u vođenju kampanje za predsedničke izbore, dok bi ishod izbora, dodaje, u velikoj meri zavisio od ekonomske situacije u zemlji.
Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini – raspisivanje i odlaganje?
„Izbori u Bosni i Hercegovini se održavaju vrlo striktno svake četiri godine prve nedelje u oktobru. Lokalni i parlamentarni izbori se održavaju u razmaku od dvije godine, tako da su za ovu godinu planirani lokalni izbori“, objašnjava za Talas politikolog Adnan Huskić i ističe da su pandemija i usvojene mere još pre par nedelja otvorile diskusiju o tome da li izbori u BiH uopšte mogu da budu održani ove godine. Huskić dodaje da zakon nalaže da izbori moraju da budu raspisani šest meseci pre održavanja, to jest 4. maja ove godine, te da je pretpostavka da će vladajuća većina odmah nakon toga doneti odluku o odlaganju izbora. „Pored toga, već duže se vode diskusije oko toga da se izborni ciklusi ujednače, tačnije da se u istoj godini održavaju i lokalni i parlamentarni izbori“, objašnjava Huskić uz ocenu da će pobornici ovog modela videti odlaganje izbora kao korak do tog cilja.
S druge strane, izvršni direktor Centra za politike i upravljanje Adis Muhović smatra da će lokalni izbori biti raspisani u skladu sa zakonskim rokovima, ali i da neće biti odloženi. „Za pretpostaviti je da će uslovi za izlazak na izbore biti ublaženi, s obzirom da će redovni biti nedostižni, naročito za manje stranke, u vanrednim okolnostima socijalne distance i ograničenog kretanja stanovništva“, dodaje Muhović.
Govoreći o logističkom aspektu održavanja izbora u svetlu pandemije, Adnan Huskić ocenjuje da se od prestanka aktivnog angažmana međunarodnih aktera u BiH odvija proces demokratske regresije u brojnim segmentima, pa tako i u pogledu izbornog procesa, iako je, kako kaže, BiH imala izborno zakonodavstvo koje je u brojnim elementima bilo ispred regiona. „Nesporno je da bi se, barem što se samog procesa glasanja tiče, tehničke pretpostavke mogle ispuniti, a koje bi omogućile da se izbori održe. Problem je, kao i uvijek, u tome što bilo kakvo tehničko ili praktično unaprijeđenje procesa podrazumjeva i gubitak kontrole nad istim od strane vladajućih stranaka. U situaciji u kojoj oni manipulišu neaužuriranim izbornim listama, asistencijom prilikom glasanja i mobilnim timovina, imenovanjima loknih izbornih komisija, procesom prebrojavanja glasova, maksimum koji se može doseći u smislu unaprijeđenje procesa plastično je postao jasan prije izbora 2018. godine, kada su Ambasada SAD-a i OSCE misija u BiH slavodobitno građanima predstavili “providnu kutiju”. I to je to“, zaključuje Huskić.
Političke posledice održavanja i odlaganja izbora u BiH
Imajući u vidu iskustvo Južne Koreje i Poljske, visok rejting aktuelnih predstavnika vlasti i otežane uslove u vođenju kampanje za opoziciju, postavlja se pitanje političkih implikacija održavanja izbora u toku pandemije Covid-19. U tom smislu, Adnan Huskić poručuje da je odlaganje izbora, to jest „makar privremena suspenzija ionako ništavne političke participacije u BiH“, san svih vladajućih stranaka. „Većini stranaka koje čine većinu odlaganje načelno odgovara. Socioekonomska katastrofa ne pogoduje Dodiku i vladajućoj koaliciji u RS, dok vlastima u Federaciji BiH ne odgovara katastrofalno upravljanje krizom. Covid-19 je na površinu u BiH izbacio sav talog korupcije, nepotizma i nesposobnosti koji se nakupljao decenijama i samo je svjesnost građana i strah od sopstvenog zdravstvenog sistema omogućila djelimičnu kontrolu nad širenjem bolesti“, ocenjuje naš sagovornik. Pored toga, on smatra da ova situacija bez presedana predstavlja najkonkretniju moguću manifestaciju izreke „korupcija ubija“ i nada se da će to makar delom uticati na svest prosečnog birača. „Ipak, ovo je samo nada“, dodaje Huskić.
Kada je reč o posledicama po rejting političara, Adis Muhović skreće pažnju na značaj povećane javne potrošnje. „Ja ću svoj odgovor ograničiti na pregled prilika i prijetnji koje stranke mogu imati, a koje opet zavise od reakcije vlada, odnosno političkih stranaka koje upravljaju krizom. Sve su prilike i možemo očekivati da će se javna potrošnja značajno povećati u ovoj godini. Javni transferi prema privredi i pojedincima/domaćinstvima ostavljaju značajan prostor da oni koji raspolažu novcem sebi poboljšaju rejting kod dobrog dijela biračkog tijela i tako zdravstvenu i ekonomsku krizu pretvore u političku šansu“, ističe Muhović. Kako kaže, to izaziva bojazan da će se restriktivne mere primenjivati i duže, iz dva razloga: „Prvi je kako bi se ostavio dojam da vlasti imaju snažan odgovor na zdravstvenu krizu, a drugi je da biračko tijelo vladajućih stranaka vjerovatno ima veću naklonost prema represivnim mjerama države. Pri tom je period do izbora prekratak da bi se vidjeli svi negativni efekti takvih politika na ekonomiju, kao i efekti utroška javnih sredstava“, dodaje naš sagovornik.
Sa druge strane, Muhović smatra da će opozicione stranke, a posebno manje, imati problem da komuniciraju svoje poruke u „korona buci“ – usled toga će, ocenjuje, neke opozicione partije možda posezati za populističkim predlozima i podilaziti teorijama zavere koje se rapidno šire, dok bi se konstruktivna kritika drugih mogla izgubiti u ogromnoj količini informacija koje dolaze iz službenih kanala. „Uz sve jače pritiske javnosti da se smanji finansiranje političkih stranaka iz budžeta, opozicija bi mogla dodatno izgubiti kapacitet da dopre do glasača. Dodatna otežavajuća okolnost za veći broj opozicionih stranaka koje nemaju klijentelističko biračko tijelo može predstavljati i strah od izlaska na izbore“, zaključuje Muhović.
Kako je Južna Koreja uspela da održi izbore?
Parlamentarni izbori u Južnoj Koreji održani su uz primenu posebnih mera kako bi građanima bilo omogućeno glasanje u toku pandemije korona virusa. Time je ova zemlja postala ne samo model u borbi protiv pandemije, već i primer organizacije izbornog procesa.
Da bi oko 44 miliona birača moglo da glasa, bile su neophodne brojne procedure – posebno za građane zaražene korona virusom. Za preko 3.000 građana obolelih od Covid-19, zvaničnici u zaštitnim odelima postavili su glasačke kutije u osam karantinskih centrara, piše Vašington Post u detaljnoj analizi izbornog procesa u Južnoj Koreji. Kako se dalje navodi, građani koji se nalaze u kućnoj izolaciji, njih oko 60.000, na glasanje su otišli nakon zvaničnog zatvaranja biračkih mesta u 18 sati kako se ne bi susreli sa „regularnim“ biračima.
Pre toga, dok je glasanje bilo u toku, građanima je prilikom ulaska na biračko mesto merena temperatura, pa su oni sa povišenom temperaturom preusmeravani u odvojen prostor, dok su svi birači dobijali rukavice pre glasanja i na biračko mesto odlazili sa zaštitinim maskama. „Masku sam skinula samo da bi nadležni uporedili moje lice sa ličnim dokumentom, što je obavezno na izborima u Južnoj Koreji, a čitav proces je trajao oko deset sekundi“, piše Ketrin Kim, građanka Južne Koreje koja je detaljno opisala proces glasanja koji je, uz sve mere, trajao nekih deset minuta. Kim je, međutim, istakla i da nisu ispunjene sve najavljene sanitarne mere, pa je naredni birač iza nje ušao u kabinu za glasanje bez prethodne dezinfekcije.
Uprkos brojnim ograničenjima, izlaznost na parlamentarnim izborima bila je izuzetno visoka – čak 66,2%, to jest najviša od 1992. godine. Ovo, međutim, ne bi bilo moguće bez dobro organizovane i intenzivne borbe protiv korona virusa koja je omogućila upošljavanje državnih kapaciteta u organizaciju čitavog izbornog procesa.
Da li će nešto slično biti moguće u Srbiji – ostaje da vidimo, budući da za sada nije izvesno kada će tačno biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori koji su inicijalno zakazani za 26. april. Usled uvođenja vanrednog stanja, Republička izborna komisija donela je 16. marta rešenje o prekidu svih izbornih radnji, a Dejan Đurđević, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, izjavio je da će datum glasanja, kao i svi drugi rokovi, biti pomereni „za onoliko koliko je trajalo vanredno stanje“. U međuvremenu, iskustvo Južne Koreje, kao i tok aktuelnih rasprava u Poljskoj i Bosni i Hercegovini, daju korisne uvide u sve izazove i potencijalna rešenja za održavanje izbora u toku pandemije.
Autorka