Foto: iStock
Kada je početkom marta postalo očigledno da će uslediti period u kojem ćemo provesti veliki deo vremena u kući, gotovo automatski pojavilo se pitanje: šta čitati?
Višak slobodnog vremena je luksuz koji sasvim izvesno nije dostupan svima tokom pandemije COVID-19, ali za one koji imaju vremena na pretek, čitanje je često prirodan način da se to vreme ispuni, zbog čega su se pojavili brojni tekstovi sa preporukama knjiga. Pored svih nepročitanih klasika i nagrađivanih savremenih izdanja, ja sam ipak posegnula za knjigom jedne od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih, američkih spisateljica.
Veličanstveni izvor (The Fountainhead) je književno delo Ajn Rend, objavljeno 1943. godine. Rend se iz Sovjetskog saveza preselila u Sjedinjene Američke Države 1926. godine, gde je odlučila da se oproba u pisanju filmskih scenarija, ali je slavu stekla svojim romanima i filozofskim delima. Koristeći fikciju, ona je pokušavala da predstavi opasnost kolektivizma i državnog uplitanja u život pojedinaca, a njene ideje objedinjene su u filozofski pravac pod nazivom objektivizam. Rend je bila značajna figura u američkom libertarijanskom pokretu, ali njena pojava izaziva i brojne kontroverze. Veliki broj organizacija i dan danas šire objektivističke ideje, a njen najpoznatiji roman Pobunjeni Atlas (Atlas Shrugged) i dalje ima značajan tiraž.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da sebe pronalazi u romanima Ajn Rend, Stiv Džobs je Pobunjeni atlas navodio kao jedan od njegovih “vodiča u životu”, a njen uticaj je i danas prisutan kod brojnih biznismena, političara i intelektualaca. Ajn Rend je poznato ime i u pop kulturi – na osnovu njenih filozofskih uvida nastala je popularna video igrica Bioshock koja na kritički način prikazuje verziju sveta koji bi poštovao sve njene principe, a neki vide njen uticaj i u animiranom filmu The Incredibles (2004) čuvene kompanije Pixar.
Po čemu je Veličanstveni izvor specifičan?
Arhitekta Hauard Rork je glavni protagonista romana Veličanstveni izvor, a on je po svemu sudeći idealan čovek u svetu Ajn Rend. Rork je nezavisan u svojim delima i razmišljanjima, potpuno posvećen arhitekturi i odlučan da ne ponavlja istoriju time što će graditi zgrade koje su pod uticajem renesanse i drugih perioda. On ne pravi kompromise, ali je spreman da uči od drugih ljudi kojima se divi i koje vidi kao sebi ravne. Iako ne prihvata da je poželjno osećati sažaljenje prema drugim ljudima, Hauardove akcije često imaju dobre posledice po druge. On ipak uvek naglašava da je to posledica njegovih sebičnih postupaka, a ne primer altruizma.
Roman prati Rorkov životni put i reakcije ljudi na njegovu pojavu, koje često nisu pozitivne. Hauard Rork je stavljen u kontrast sa drugim likovima kao što su arhitekta Piter Kiting, uticajni kritičar arhitekture Elsvort Tuhi i bogataš Gejl Vinand. Svi oni su na različite načine izneverili pricipe za koje se Rork zalaže, dok je jedini upečatljiv ženski lik Dominik Frankon (jedna od najkontroverznijih scena u čitavoj knjizi jeste opis seksualnog odnosa između nje i Rorka).
Veličanstveni izvor je velika oda individualizmu, iako utisak koji će ovde biti iznet nikako ne treba posmatrati isključivo kao prikaz namera spisateljice. Tokom školovanja nas uče da je otkrivanje onoga što je autor “nameravao da poruči” jedini ispravan put ka tumačenju nekog umetničkog dela. Iako je ovo zasigurno korisno, mislim da na taj način zanemarujemo da prepoznamo na koje sve načine knjiga, muzički album ili film utiču specifično na nas kao osobe i kakva je interakcija naših pređašnjih iskustava i nekog umetničkog dela. Uvidi koje sam ja izvukla iz Veličanstvenog izvora verovatno su presek ideja Rend i mojih prethodnih stavova i mišljenja, a ne egzaktna analiza svih motiva autorke.
Da li je sebičnost zaista uvek loša?
Jedna od stvari koju većina nas nauči jako rano, i kasnije retko preispituje, jeste to da je sebičnost loša i da su altruizam i nesebično davanje drugima vrline koje treba negovati. Iako je očigledno da saosećanje prema drugima i želja da im pomognemo imaju pozitivne efekte na svet, Ajn Rend na interesantan, i često kritikovan, način pruža argumente za odbranu sebičnosti i egoizma.
Ona kroz lik Haurda Rorka šalje poruku da je altruizam kao takav nemoguć, jer je nemoguće živeti za druge – ako živimo za druge, u potpunosti smo zavisni od njih i nemamo ništa što im možemo ponuditi. U kontrastu sa tim, ona navodi ljude koji su naizgled sebi dovoljni, koji stvaraju i rade zbog svog zadovoljstva i na taj način zapravo indirektno pomažu drugima. Rend navodi da su čak i ljudi koji imaju moć i vlast nad drugima podjednako zavisni od njih kao i oni koji se u potpunosti predaju altruizmu, a da čovek koji je istinski “egoista” nema potrebu da žrtvuje druge ili da ih iskorišćava, jer on ne postoji kroz druge i ne obazire se na njih. Ovo je vid bratstva i suživota koje Rend podržava, a ljudi su, u njenom viđenju, slobodni samo u svetu gde dobrovoljno razmenjuju plodove svog rada zbog uzajamne koristi. Sebičnost u ovom kontekstu nikako ne znači opravdanje za krađu i eksploataciju drugih, zato što to pretpostavlja postojanje žrtve, a u tom slučaju osoba koja žrtvuje druge i dalje zavisi od njih, ne doprinosi svetu ni na jedan način i svoje postojanje zasniva na nečemu izvan sebe. “U stvarnosti, najbliži primer čoveka koji živi kako bi služio drugima, jeste rob”, izgovara Hauard Rork pri kraju Veličanstvenog izvora.
Pored drugačijeg viđenja egoizma, Rend navodi i provokativnu tezu da većina patnje na svetu proističe upravo iz altruizma, jer se “opšte dobro” klase, rase ili nacije često navodi kao povod za ograničavanje sloboda drugih i za tiraniju nad njima. Ukoliko neko traži žrtvu od nas, treba dobro da pogledamo ko prikuplja plodove te žrtve, poručuje Rend.
Većina kritika ovih stavova uglavnom je usmerena na to da je njeno viđenje sveta nepotpuno, da su ljudi često upravo iz sebičnih razloga činili užasne stvari, kao i da život u zajednici nužno podrazumeva određeno usklađivanje sopstvenog ponašanja i namera sa ciljevima drugih. Iako je tačno da prikaz ljudskih motivacija koji Rend oslikava donekle jeste pojednostavljen, on pruža dobar kontrapunkt onome u šta većina nas veruje. Religijski poglavari i lideri država često su koristili altruizam kao način za prikupljanje lične koristi, ali oni nisu usamljeni u tome. Na nivou pojedinca, često se susrećemo sa ljudima koji kroz ideju nesebičnosti i kritiku egoizma manipulišu drugima, i zapravo žele da tako doprinesu isključivo svom blagostanju. Iako je nekada altruizam neophodan i koristan, upravo je ispunjenje naizgled sebičnih ciljeva i želja ono što je u određenim situacijama dobro ne samo za nas lično, već i za ostatak društva. Iako bi neko mogao reći da Ajn Rend nije uspela da prikaže svu kompleksnost života čoveka u zajednici, ona je zaisgurno prepoznala da je nesebičnost opšteprihvaćena kao vrlina, iako to nije uvek slučaj. Iako altruizam na trenutke deluje kao teži put, istinski slušati svoje želje često je mnogo teže, naročito ukoliko živimo u društvu koje osuđuje egoizam i primorava nas na konformizam.
Kako da stvorimo optimalno iskustvo šta god da radimo?
Arhitektura je nešto što pokreće Haurda Rorka kao retko koja druga aktivnost. Kada zamišlja zgrade ili pravi nacrte, on je u potpunosti fokusiran i predan tome, a deluje da je posvećenost arhitekturi toliko velika da je Rork gotovo ne vidi kao zanimanje i posao.
Način na koji Rork opisuje svoj zanos arhitekturom i stvaranjem sličan je procesu koji mađarski psiholog Mihalj Čiksentmihalji opisuje kao optimalno iskustvo ili tok (flow). Čiksentmihalji je godinama istraživao šta tačno utiče na to da pojedini ljudi često mogu da dostignu flow, mentalno stanje gde se u potpunosti predajemo zadatku koji obavljamo, usled čega se osećamo fokusirano i zadovoljno. On je ustanovio da postoji osam sastavnih delova ovog mentalnog stanja, među kojima su koncentracija, izmenjeno poimanje vremena i intrinsično zadovoljstvo. Flow je dostupan svima, ne samo vrhunskim umetnicima i sportistima, navodi Čiksmentimihaljli, a on ističe i brojne primere običnih ljudi koji često dostižu ovakvo stanje. Što je češće pojedinac u mogućnosti da oseti flow, veća je šansa da će generalno biti zadovoljniji i srećniji. Čiksentmihalji daje veliki broj saveta za postizanje optimalnog iskustva u popularnoj knjizi Flow koja je 2017. godine prevedena na srpski.
Hauard Rork je kroz arhitekturu očigledno uspeo da postigne veliko zadovoljstvo, a Veličanstveni izvor nas podseća koliko je važno da pronađemo nešto prema čemu ćemo osećati toliki nivo posvećenosti. Rork je toliko predan arhitekturi i stvaranju da mu nije važno ni da li će ljudi znati da je neku zgradu projektovao baš on, kao ni da li će ga kritikovati zbog nekonvencionalnih metoda. Ukoliko preispitamo način na koji provodimo dane i kako se osećamo tokom različitih aktivnosti, moguće je uvideti kako tačno možemo češće da osećamo flow i na taj način povećamo kvalitet našeg života.
Kako sačuvati autentičnost?
Ono što izdvaja Haurda Rorka od ostalih likova u knjizi jeste njegova potpuna autentičnost i predanost idealima za koje se zalaže. Iako bi ga neki okarakterisali kao ekstremistu, za Rorka je najvažnija da sačuva svoje ideje neokrnjenima, čak i ako ga to košta ugleda, prestiža i novca. Rork u više navrata odbija da projektuje zgrade koje odstupaju od njegove vizije, po cenu toga da radi neugledne i loše plaćene poslove. On ne pronalazi užitak u stvarima koje ljudi oko njega vrednuju, kao što su poštovanje i ugled od strane drugih u njegovoj profesiji, iako je njegova autentičnost upravo ono zbog čega ga mnogi ljudi uvažavaju. Samoća nije nešto što zastrašuje Rorka, a on je savršeno spreman da podnese nerazumevanje drugih.
Iako je gotovo kliše reći da nijedan čovek nije ostrvo i da nam je svima potrebno da se osećamo kao deo grupe, često ne uzimamo u obzir koliko je strah od osude i ostrakizacije velika kočnica u našem razmišljanju i delanju. Gotovo nesvesno, krojimo sebe po šablonu koji je pred nas postavljen, bez kritičkog preispitivanja i osluškivanja sopstvenih misli. Nije teško ustanoviti zašto se ovo događa, a i dosta je već napisano o evolutivnoj ulozi konformizma – ukoliko nisu bili deo grupe, šanse za preživljavanje naših predaka bile su gotovo nepostojeće. Ipak, danas sebi možemo da priuštimo individualnost i autentičnost, a upravo to je nešto što vodi do velikih otkrića i postignuća u raznim poljima. Većina nas verovatno nikada neće uraditi ništa od ogromnog značaja za veliku grupu ljudi, ali osluškivanje unutrašnjeg kompasa može nas odvesti ka aktivnostima i idejama koje nam pružaju veliko zadovoljstvo, čak i po cenu određenog nerazumevanja ili osude okoline.
Hauard Rork postavlja visoke standarde za to koliko ljudsko biće može biti nezavisno, koji su verovatno nedostižni za većinu običnih ljudi. Na svakom koraku postojaće sile koje će nas vući ka konformizmu i težnji za stvarima koje ljudi uglavnom cene, od slave preko novca, ali ukoliko nekoliko puta uspemo da im se odupremo, to može dosta uticati na kvalitet našeg života, ali i na mišljenje koje imamo o sebi.
Zašto treba pročitati Veličanstveni izvor?
Iako će jasna ideološka određenost autorke potencijalno odbiti neke čitaoce, mislim da bi to bila greška. Ideje koje Rend predstavlja kroz različite likove relevantne su i važne za sve, jer su u pitanje večne dileme. Šta čovek treba i može da bude, šta su principi kojih treba da se pridržavamo u životu i koliko dugujemo zajednici i drugima su kompleksna pitanja sa kojima se gotovo svi borimo, a perspektiva koju pruža Rend je provokativna i jedinstvena.
Upravo zbog toga je čitanje Veličanstvenog izvora koristan poduhvat – čak i ukoliko niste saglasni sa stavovima koje Rend iznosi, ovo je dobra prilika za kristalisanje ličnog poimanja koncepata moralnosti, egoizma i humanosti. Ukoliko ne razmišljamo o ovim pojmovima i pokušavamo da pronađemo sopstvene odgovore najčešće ćemo usvojiti šta god da misli okolina u kojoj smo ili neki autoritet, bilo da je u pitanju crkveni poglavar ili političar. Hauard Rork je jedinstven književni lik, a kroz njegove postupke i stavove imamo priliku da vidimo na koje sve načine jedan čovek može ostati istinski slobodan i veran sebi.