Ekonomski rat protiv korone – nedeljni pregled
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

Prema podacima organizacije Bruegel, najveći paket ekonomskih mera izdvaja Nemačka (čak 60% BDP-a), a za njom Italija i Velika Britanija 

 

U ovom trenutku je nesumnjivo da će ekonomske posledice pandemije korona virusa biti ogromne – za pojedinačne industrije, države, ali i na globalnom nivou. Upravo zbog toga ulažu se značajni napori da se ublaže posledice pandemije na privredu, te vlade širom sveta izlaze sa različitim paketama mera.

Šta je u protekloj nedelji urađeno na ovom polju?

 

Savet ministara EU odobrio paket od 540 milijardi evra

Na sastanku Saveta ministara finansija država članica Evropske unije odlučeno je da se pokrenu nove mere za pomoć zemljama koje su pogođene pandemijom korona virusa. Prvi deo ovog paketa, u iznosu od 240 milijardi evra, namenjen je finansiranju zdravstvenog sistema – države članice mogu da povuku sredstva u iznosu do 2% svog BDP-a u naredne dve nedelje, bez ikakvih uslova.

Dodatnih 100 milijardi evra namenjeno je kreditiranju kompanija sa sedištem u EU koje bi bez ovih sredstava otpustile radnike. Preostalih 200 milijardi evra obuhvata sredstva koja će Evropska investiciona banka (EIB) da koristi za davanje kredita za likvidnost preduzećima iz EU.

 

MMF predviđa najveću recesiju od 1929. godine

Pre par dana je Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio svoju tradicionalnu publikaciju World Economic Outlook (WEO), koja sadrži projekcije za veliki broj ekonomskih varijabli za narednih nekoliko godina. Ovaj izveštaj objavljuje se na 6 meseci, u aprilu i oktobru, a MMF-ove projekcije se koriste u državnim i poslovnim krugovima za dalje predikcije. Iako ima epizoda velikih promašaja, ove računice se u globalu smatraju vrlo kredibilnim. Ovo izdanje WEO se očekivalo prilično nestrpljivo, zato što dolazi u vreme velike nesigurnosti oko uticaja pnademije na globalna privredna kretanja.

MMF-ova predviđanja nisu ružičasta jer se, prema prikazanim podacima, očekuje najveća svetska recesija još od Velike depresije 1929. godine. Globalno se očekuje pad ekonomskih aktivnosti od -3% BDP-a, i to pod možda optimističnim očekivanjem da se pandemija stavi pod kontrolu tokom drugog kvartala ove godine, pa da privreda počne normalno da funkcioniše nakon toga. U suprotnom, svetska recesija mogla bi da bude čak i do -8% BDP-a ukoliko se pandemija bude vraćala u talasima. Takođe, ne očekuje se brz privredni oporavak, iako se očekuje da će do rasta doći već naredne godine, budući da to neće biti dovoljno da se nadoknade gubici u ovoj godini.

Ono što je posebno važno, za Srbiju se očekuje pad ekonomskih aktivnosti takođe od 3%, ali i brz oporavak u narednoj godini. Očekuje se povećanje nezaposlenosti kod nas od dva procentna poena, što bi značilo oko 100.000 izgubljenih radnih mesta.

 

EU planira novi sedmogodišnji budžet

Evropska komisija planira da izmeni predlog budžeta Evropske unije za period 2021-2027. da bi se oslobodila sredstva za rešavanje problema nastalih pandemijom korona virusa. Ovaj novi višegodišnji finansijski okvir (Multiannual Financial Framework – MFF) treba da sadrži i paket ekonomskih mera za zemlje članice koje će biti najteže pogođene pandemijom. Još uvek se ne zna o kolikoj sumi se radi, kao ni da li će to značiti samo povećanje budžeta EU ili i veće promene unutar samog budžeta – prebacivanje sredstava sa drugih stavki.

 

Paket mera u Nemačkoj iznosi čak 60% BDP-a

Nemačka je nedavno usvojila paket ekonomskih mera pomoći privredi. Međutim, ukupan paket mera daleko je veći od već objavljenih, zato što ne podrazumeva samo odlaganje plaćanja ili sredstva za likvidnost, već i različite kreditne linije razvojne banke, garancije za bankarske kredite, pomoć u finansiranju izvoza i tako dalje.

Istraživačka organizacija iz Brisela, Bruegel, obračunala je najavljene vrednosti paketa pomoći određenih zemalja Evrope i ispostavilo se da je Nemačka na samom vrhu, sa ukupnim sredstvima u iznosu od 60% BDP-a. Italija se nalazi na dalekom drugom mestu sa oko 21%, a na trećem Velika Britanija sa 18% BDP-a. Od zemalja EU, samo još Danska i Španija imaju pakete pomoći koji su preko 10% BDP-a, dok su sve ostale zemlje za sada izdvojile značajno manje sredstava. Poređenja radi, u Srbiji je paket ekonomskih mera oko 11% BDP-a, ali računajući tu i sredstva privatnih banaka koja će biti uključena u kredite privredi sa državnim garancijama. Sama izdvojena državna sredstva daleko su manja.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *