Kako će pandemija uticati na svetsku privredu, a kako na Srbiju? Najnoviji izveštaj MMF-a
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Najnoviji izveštaj MMF-a predviđa recesiju u Srbiji od -3%, a procenjuje se da će broj nezaposlenih porasti za oko 100.000

 

Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno objavio novo izdanje izveštaja World Economic Outlook, koji se svake godine tradicionalno objavljuje u aprilu i oktobru. Ovaj izveštaj sadrži procene velikog broja ekonomskih varijabli za sve zemlje sveta – od kojih su svakako najvažnije procene ekonomskog rasta.

Ovo aprilsko izdanje iščekivalo se pre svega da bi se videlo kako će MMF proceniti uticaj pandemije korona virusa na globalna ekonomska kretanja i na pojedinačne privrede.

 

Najveća recesija od Velike depresije 1929.

Očekivanja MMF-a, nažalost, nisu ružičasta. Ova publikacija predviđa duboku recesiju naredne godine, koja će biti zaista globalna. Na primer, recesija koju je izazvala finansijska kriza 2008-2009. bila je uglavnom ograničena na zemlje Severne Amerike i Evrope dok su zemlje u razvoju zabeležile i dalje visoke (mada nešto niže) stope rasta. Sada se očekuje da će recesija da pogodi i zemlje u razvoju, pre svega na Bliskom istoku, i u zemljama Afrike i Latinske Amerike, dok će azijske zemlje predvođene Kinom imati minimalan rast od samo 1%.

Kako će pandemija uticati na svetsku privredu, a kako na Srbiju? Najnoviji izveštaj MMF-a

Procene ekonomskog rasta. Izvor: MMF, WEO april 2020.

Nakon ovako duboke recesije, očekuje se brz rast naredne 2021. kako se privredna kretanja budu vraćala u normalu, spajanjem prethodno prekinutih lanaca proizvodnje i vraćanjem obrazaca potrošnje na ranije trendove usled ukidanja mera socijalne distance. Ova visoka stopa rasta u 2021. posledica je niske statističke osnovice iz ove godine – i sa tim rastom ukupna privredna aktivnost u 2021. biće značajno ispod one iz 2019, tako da će za povratak na staro biti potrebno još vremena, pa ćemo nivo BDP-a iz 2019. dostići tek 2022. godine.

Međutim, ova predviđanja odgovaraju određenim pretpostavkama – a to je da će pandemija da se stavi pod kontrolu tokom drugog kvartala ove godine, i da će se potom ukidati mere socijalne distance, te da će usled toga ekonomska kretanja vraćati u normalu.

Problem leži u tome što i dalje postoji mogućnost da se virus vrati tj. ponovo uveze iz neke zemlje u kojoj nije stavljen pod kontrolu i da se onda brzo raširi kako se stanovništvo bude vraćalo svojim navikama. To ne samo da može da produbi recesiju, već može i da dovede do sporijeg oporavka nakon nje. Pod uslovom da pandemija potraje 50% duže nego u prvobitnoj proceni, recesija može iznositi 5% ili čak 8% u slučaju produžene pandemije i njenog povratka naredne godine.

Kako će pandemija uticati na svetsku privredu, a kako na Srbiju? Najnoviji izveštaj MMF-a

Pad globalnih privrednih aktivnosti. Izvor: MMF, WEO april 2020.

 

Srbija i region – recesija i rast nezaposlenosti

Naš region će takođe biti pogođen recesijom. Prema ovim predikcijama, najviše će biti pogođena Hrvatska, pre svega usled izgubljene turističke sezone, dok će Srbija iskusiti najslabiju recesiju od -3%. Ali ove stvari treba staviti u odnos sa prethodnom krizom iz 2009: tada je pad privrednih aktivnosti u Srbiji iznosio -2,7%. Dakle, očekuje nas kriza koja će za nas sigurno biti dublja nego kroz koju smo prošli pre desetak godina.

Kako će pandemija uticati na svetsku privredu, a kako na Srbiju? Najnoviji izveštaj MMF-a

Ekonomski rast u zemljama regiona. Izvor: MMF, WEO, april 2020.

Ova negativna ekonomska kretanja će imati velike posledice i po tržište rada. Projekcije MMF-a pokazuju rast nezaposlenosti u celom regionu, a potom njeno blago smanjenje kako se privreda bude oporavljala. Nezaposlenost u Srbiji trebalo bi da poraste sa prošlogodišnjih 10,9 na 13,4% u ovoj godini.

Kako će pandemija uticati na svetsku privredu, a kako na Srbiju? Najnoviji izveštaj MMF-a

Stopa nezaposlenosti u zemljama regiona. Izvor: MMF, WEO, april 2020.

U poređenju sa regionom, nezaposlenost u Srbiji će porasti nešto umerenije, ali će zato za oporavak trebati više vremena. U apsolutnim brojkama, ovo znači povećanje broja nezaposlenih za oko 100.000. Međutim, važno je napomenuti da u ovu procenu ne ulaze naši građani koji su nedavno došli iz inostranstva: ukoliko oni ostanu u zemlji (bilo voljno ili nevoljno, jer je zabranjeno putovanje ili zato što su izgubili posao pa nemaju čemu da se vrate), slika tržišta rada izgledaće značajno drugačije.

 

Veliki rizik od sporog oporavka

Oporavak celokupne svetske privrede biće usporen, sporiji nego što je to bio zbog krize 2009. godine. Srpska ekonomija se takođe nalazi u riziku da oporavak bude jako spor – upravo kao što se već desilo. Dok je većina zemalja u tranziciji svoj nivo dohotka pre krize dostigla kroz godinu ili dve, mi smo to uspeli tek 2016, tako da se suočavamo sa gotovo celom izgubljenom decenijom.

Domaća i strana istraživanja su ovo objasnila veoma lošim institucionalnim ambijentom u zemlji (nizak nivo vladavine prava, visoka korupcija), a stanje u ovim važnim oblastima od tada nije uopšte poboljšano, već je naprotiv možda i pogoršano. Drugim rečima, to što imamo lošu i neefikasnu državu može da nas veoma skupo košta.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *