Foto: iStock
Dok su u Srbiji usled pandemije COVID-19 i dalje na snazi izuzetno restriktivne mere kretanja, uključujući i policijski čas, na ulicama Stokholma je i dalje moguće videti otvorene kafiće i pune parkove.
Švedska se prema različitim kriterijima može svrstati u jednu od najpoželjnijih država za život – Freedom House izveštaj za 2019. godinu navodi da je Švedska jedna od “najslobodnijih zemalja na svetu”, dok se Šveđani često svrstavaju među najsrećnije nacije na svetu. Često se navode i brojne kulturološke razlike koje izdvajaju Šveđane u odnosu na ostatak Evrope, pa stoga nije začuđujuće što je upravo Švedska odabrala radikalno drugačiji pristup u borbi protiv pandemije korona virusa.
U Švedskoj je trenutno potvrđeno 10.483 slučaja zaraženih korona virusom, a od posledica preminulo je 899 ljudi. Ipak, ukoliko pogledamo mere koje su uvedene u Švedskoj, one se značajno razlikuju od mera u ostatku Evrope. Sve do 29. marta bila su dopuštena okupljanja do 500 ljudi (okupljanja su sada ograničena na grupe od 50), osnovne škole su i dalje otvorene, a rade i restorani i skijališta. Umesto uvođenja policijskog časa i zabrane kretanja, švedske vlasti apeluju na starije građane da ostanu kod kuće i izbegavaju kontakt, ali je i dalje moguće videti veliki broj ljudi na ulicama.
Uprkos podršci od strane domaće javnosti, švedski pristup je kritikovan od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i švedskih akademika, a i dalje nije jasno kakve su dugoročne posledice mekšeg pristupa sprečavanju širenja pandemije.
Kako tačno izgleda svakodnevni život u Švedskoj?
U Švedskoj trenutno rade brojni kafići i teretane, ali bi bilo pogrešno pretpostaviti da život Šveđana nije izmenjen zbog pandemije COVID-19. Zatvorene su srednje škole i univerziteti, a prema analizi tehnološke kompanije Gugl, ljudi se manje kreću i u padu je broj korisnika javnog prevoza. Veliki broj građana se prebacio na rad od kuće, sve je više otkazanih aranžmana za letovanje u švedskim odmaralištima, ali prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, strah od zaraze korona virusom i dalje nije visok.
Stefan Lofven, premijer Švedske, izjavio je da je važno da se u borbi protiv pandemije primenjuje “zdravorazumski pristup”, ali je zanimljivo da na usvojene mere najviše utiče Agencije za javno zdravlje, nezavisno telo koje je zaštićeno od političkih uticaja i nijedno ministarstvo ne nadgleda njegov rad. Vlada donosi odluke uglavnom na osnovu preporuka Agencije. Anders Tegnel, švedski epidemiolog i koordinator u borbi protiv pandemije, postao je poznat širom Švedske, a nezavisnost Agencije za zdravstvo pruža mu veliku autonomiju u radu.
On je meta kritika mnogih eksperata zbog toga što navodno pokušava da u Švedskoj primeni strategiju “imuniteta krda”, delimično isprobanu u Velikoj Britaniji, prema kojoj nadležni svesno dopuštaju da milioni građana dobiju virus kako bi u budućnosti bili otporniji na njega. U trenutku kada je na zarazu dovoljno ljudi u populaciji imuno, ona bi, u teoriji, prestala da se širi. Teorija imuniteta krda je u slučaju korona virusa široko kritikovana od strane eksperata – nije poznato da li je moguće postati imun na korona virus, a neizvesno je i koliko bi ljudi preminulo dok se ne bi postigao kolektivni imunitet, za koji je obično potrebno da oko 70% populacije stekne imunitet. Dodatno, problematično je i to što ne postoji način da se izoluju svi ljudi koji su rizična kategorija, dok svi ostali nastavljaju da žive normalno. Do sada je registrovano više ozbiljnih slučajeva COVID-19 kod mladih pacijenata, koji se smatraju za najmanje rizičnu kategoriju, što znači da, čak i kada bi samo mladi ljudi bili zaraženi, to ne garantuje da u ovoj grupi ne bi bilo smrtnih slučajeva
Švedski zvaničnici, uključujuči i Tegnela, negiraju da sprovode strategiju imuniteta krda, iako je Tegnel nedavno rekao da ova teorija nije kontradiktorna sa preduzetim pristupom. On ističe da je bitno da odgovor na krizu bude dugoročno održiv i da zatvaranje ljudi jednostavno nije rešenje na duži rok. “Pre ili kasnije, ljudi će svakako izaći”, rekao je Tegnel u izjavi za švedske medije.
Strategija Švedske je u suprotnosti sa strategijama koje su okolne zemlje, poput Danske, preduzele. Nakon nekoliko nedelja izuzetno strogih mera, danski zvaničnici najavili su da kreće postepeno otvaranje delova društva i popuštanje najrestriktivnijih mera. Danska trenutno ima 6.138 registrovanih slučajeva i preko 285 preminulih, beležeći stopu smrtnosti od 49 na milion stanovnika. U poređenju sa Danskom, švedski pristup naizgled daje lošije rezultate – zaraženo je 10.948 građana, dok je stopa smrtnosti 91 na milion stanovnika.
Upitno je ipak koliko se iz ovakvih podataka mogu izući validni zaključci jer je moguće da je stopa smrtnosti u Švedskoj veća isključivo zbog manjeg broja testiranih. Švedski zvaničnici takođe ističu da nije izvesno da se stopa smrtnosti od korona virusa u Danskoj neće povećati nakon što se veliki broj ljudi vrati na posao, i da je to jedan od rizika restriktivne zabrane kretanja.
Pored želje da se stvori održiv pristup rešenju krize nastale usled pandemije, mnogi ističu da specifični kulturni obrasci dopuštaju drugačiji pristup u Švedskoj. Mali broj Šveđana živi sa svojim roditeljima i starijim članovima porodice, a ono što čini Švedsku specifičnom jeste i visok nivo poverenja u institucije i zvanične preporuke. Zbog manje međugeneracijskih kontakata, stariji sugrađani će navodno biti zaštićeni ukoliko ostanu kod kuće, a zvanična preporuka švedskih vlasti je dovoljna da bi građani sami odlučili da se što više izoluju i budu odgovorni, i bez uvođenja strogih mera. Upitno je ipak da li će građani uvideti ozbiljnost pandemije ili će blag pristup nadležnih zapravo poslati poruku da situacija nije ozbiljna i da nema osnova za veći oprez.
Kako reaguje švedska javnost?
Iako je trenutno ponašanje nadležnih u Švedskoj drugačije od onog u ostatku Evrope, postoje naznake da će uskoro biti uvedene strože mere. Građani u Švedskoj su prema trenutnim ispitivanjima javnog mnjenja zadovoljni reakcijom nadležnih, dok je stručna javnost ipak podeljena. Preko 2.300 akademika potpisalo je otvoreno pismo krajem marta u kojem pozivaju vladu da uvede oštrije mere, naročito u Stokholmu, prestonici Švedske. Zdravstveni sistem za sada dobro funkcioniše, ali je neizvesno da li će se i u Švedskoj dogoditi značajniji rast broja zaraženih. S obzirom na to da je u ptianju nova situacija sa kojom većina stručnjaka i nadležnih nije mogla da se susretne do sada, teško je oceniti da li je pristup Švedske adekvatan, ali ostaje nada da će švedske vlasti hitro reagovati ukoliko postane očigledno da je “mekši pristup” zakazao.
Autorka