Foto: iStock
Kako vreme promiče, sve je više glasova koji tvrde da će ekonomska kriza koju je izazvao korona virus prekidanjem lanaca snabdevanja (usled čega je smanjena ili zaustavljena proizvodnja) i odložena potrošnja (usled mera socijalne distance ili povećanja neizvesnosti) imati mnogo veći uticaj na ukupna privredna kretanja nego što se to prvobitno predviđalo.
Naročito zato što su sada ekonomski problemi koji su prvobitno pogodili nekoliko grana (najjače turizam, transport i ugostiteljstvo) počeli da se šire kroz celu privredu. Šta se trenutno dešava kada je reč o ekonomskim merama u borbi protiv pandemije?
Nova procena nezaposlenosti u SAD
Banka federalnih rezervi u Sent Luisu predstavila je svoje procene za kretanje nezaposlenosti na tržištu rada SAD. Prema ovoj proceni, banka očekuje gašenje 47 miliona radih mesta tokom ove godine, što bi trebalo da nezaposlenost sa 3,9% u oktobru 2019. poveća na gotovo neverovatnih 32%. Kada ovo uporedimo sa stopom nezaposlenosti na vrhuncu nakon finansijske krize od 9,6% (2010), deluje kao gotovo neverovatan podatak. Poređenje sa stanjem tokom Velike depresije 1929-1932, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 25%, čini ovu projekciju još dramatičnijom.
Ono što pruža mali tračak nade jeste to što je ova analiza rađena pre usvajanja mera Kongresa, pa ostaje mogućnost da ove mere značajno ublaže potencijalni gubitak radnih mesta. Takođe, reč je o ukupnoj proceni ugašenih radnih mesta, bez procene o otvaranju novih, pa će polagano vraćanje privrede na stanje pre izbijanja pandemije uticati na otvaranje novih radnih mesta, što bi trebalo dodatno da poboljša sliku stvarnog stanja.
JP Morgan znatno smanjio procene obima privredne aktivnosti u SAD
Investiciona banka JP Morgan je nedavno revidirala svoje procene kretanja u američkoj privredi, i to naniže. Prvobitno, JP Morgan je 13. marta (dan pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija zvančno proglasila globalnu pandemiju korona virusa) procenio ekonomski pad tokom prva dva kvartala u privredi SAD od -2% i -3% respektivno, u poređenju sa ostvarenom proizvodnjom u istim kvartalima u prethodnoj godini. Potom su ove procene revidirane, i to na -4% tokom prvog kvartala i -14% tokom drugog; ali ove nove projekcije najavljuju nezapamćenu recesiju od -10% u prvom kvartalu i -25% u drugom.
Iako je moguće očekivati vraćanje barem pojedinih grana na stanje pre pnademije, ovo neće biti ni brz niti lak proces. Pitanje je koliko će za ovaj oporavak privrede trebati vremena, jer čak i da se sve industrijske grane vrate na nivo pre krize odmah po završetku pandemije (idealno, početkom trećeg kvartala), ovo će i dalje značiti duboku recesiju na nivou cele godine jer neće biti moguće pokriti smanjenje proizvodnje tokom prve polovine godine.
Ekonomist predstavio nove projekcije za globalnu privredu
Nedavno je i Economist Intelligence Unit (EIU), konsultantska kompanija vezana za čuveni britanski list The Economist, predstavila svoje projekcije za najvažnije svetske privrede. Njihove procene su manje katastrofične u odnosu na predikcije JP Morgana ili sličnih investicionih banaka, ali su i dalje veoma zabrinjavajuće.
Procenjena privredna kretanja u odnosu na prethodni kvartal; izvor: EIU
Evropu i SAD izgleda čekaju veoma nezgodna vremena u narednih nekoliko meseci. Međutm, ono što uliva malo optimizma jeste stanje u Kini koja je imala veliki pad ekonomskih aktivnosti tokom prvog kvartala (Q1) usled mera za suzbijanje virusa, da bi potom zabeležila njihov značajan rast kada se krenulo sa popuštanjem mera. Ovaj rast u Q2 u odnosu na prethodni je ipak posledica niske statističke osnovice, i stanje bi delovalo mnogo poraznije kada bi se poredilo sa podacima iz ovog kvartala u prethodnoj godini.
I sa ovako brzim oporavkom, najviše čemu bismo mogli da se nadamo ove godine bilo bi samo povratak na staro: EIU procenjuje ukupan rast kineske privrede tokom ove godine na samo 1% BDP-a.
Fiskalni savet uglavnom pozitivno ocenio mere Vlade
Fiskalni savet, nezavisno regulatorno telo, nedavno je objavio radni document – Ocenu antikriznog programa mera Vlade. Ocena Fiskalnog saveta je u skladu sa onim o čemu smo već pisali: mere su uglavnom dobre i smislene, ali se to ne može reći i za meru podele 100 evra punoletnim građanima koja nema ekonomsko opravdanje (veliki deo potrošnje će ili biti odložen usled neizvesnosti ili će se preliti na uvoz) i nije socijalno odgovorna (jer novac odlazi svima, a ne samo siromašnima).
Kao problem je navedeno i kašnjenje sa donošenjem i implementacijom ekonomskih mera – dok su druge zemlje bile mnogo agilnije u donošenju ovih mera, a neke od njih čak počele i sa sprovođenjem, kod nas mere još uvek nisu ni usvojene. Kašnjenje može da bude preskupa cene za veliki broj malih preduzeća širom zemlje, naročito ako se sa primenom glavnih merabumera počne tek od druge polovine maja, kako je najavljivano.
Ovo bi trebalo da posluži kao upozorenje Vladi da nije dovoljno samo najavljivati mere u medijima, već da treba aktivno raditi na njihovoj primeni.
Glavni urednik Talasa