Foto: iStock
U Srbiju je 6. aprila stigao avion iz Kine sa 1,2 miliona epidemioloških maski, a Srbija je maske kupila od kineskih proizvođača. Ovo je samo jedna u nizu pošiljki koje su nedavno u Srbiju stigle iz Kine, što je predsednik Vučić više puta istakao kao primer “čeličnog prijateljstva” dve države.
Srbija nije jedina zemlja u Evropi koja je dobila neophodnu opremu i stručnu pomoć iz Kine, a krizna situacija izazvana korona virusom pokazala je jednu od velikih promena u međunarodnim odnosima u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). Bilateralna i multirateralna saradnja država ovog regiona sa Kinom je poslednjih godina značajno intenzivirana, o čemu svedoči i incijativa 17+1, nastala 2012. godine. U pomenutoj inicijativi Kina predstavlja +1 u sporazumu sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, od kojih je 12 članica Evropske unije (Bugarska, Hrvatska, Češka, Poljska, Rumunija, Slovačka, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Grčka, Mađarska). Pored EU članica, deo incijative su i države Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora) koje su u različitim fazama pregovora za pristupanje EU.
Od kada je osnovana inicijativa 17+1, u javnosti se dosta polemisalo o njenom značaju, kao i o karakteru kineskog angažmana u regionu, a novi izveštaj pod nazivom Empty shell no more (“Nije više prazna priča”) pruža odgovore na neka od ovih pitanja. U pitanju je izveštaj u kojem je učestvovalo 10 eksperata iz pomenutih zemalja koji su sarađivali preko platforme China Observers in Central and Eastern Europe (CHOICE).
“Inicijativa 17+1 dugo je tretirana kao “prazna priča” zbog tvrdnje da saradnji zemalja Centralne i Istočne Evrope sa Kinom fali sadržina. Sveobuhvatna revizija odnosa ipak ukazuje na kompleksniji scenario. Odnosi Kine i država CIE se razvijaju, uključujući domene politike, ekonomije i kulture, i tu se mnogo toga dešava”, navodi se u izveštaju. Zaključak izveštaja je da su pomenute države ipak ostale u skladu sa političkim stavovima Evropske unije o Kini, ali da na tom polju Srbija i Mađarska predstavljaju izuzetak.
Filip Šebok, naučni savetnik u češkoj organizaciji Association for International Affairs (AMO) i jedan od ko-autora izveštaja, u izjavi za Talas ističe da bi veći angažman Kine u regionu CIE, naročito u svetlu pandemije COVID-19, mogao da pojača raskol između Istoka i Zapada u Evopskoj uniji, naročito ako se pojačaju sumnje o prirodi saradnje ovih zemalja. “Ipak, istina je da bi ovakav narativ o državama CIE i njihovoj podrškoj Kini bio pogrešan. Postoje ogromne razlike u individualnim bilateralnim odnosima. Svedoci smo jakog protivljenja Kini u Češkoj, Litvaniji i nedavno Estoniji, dok se Srbija i Mađarska približavaju Kini”, smatra Šebok. On dodaje da očekuje da će kriza izazvana pandemijom korona virusa samo učvrstiti već postojeće stavove o Kini, bez obzira na to da li su oni pozitivni ili negativni.
Šebokovi stavovi su u skladu sa zaključcima publikacije Empty shell no more – autori navode da nema dokaza da sve zemlje u ovom regionu podržavaju Kinu na političkom planu, kao i da je nekoliko zemalja obazrivo u odnosima sa Kinom usled straha da bi to moglo da ošteti odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Trgovinski rad između SAD-a i Kine traje još od 2018. godine, a odnosi su dodatno narušeni nakon izbijanja pandemije COVID-19, za koju Bela Kuća optužuje kineske funkcionere.
Komentarišući uticaj Kine na domaće političke prilike u zemljama CIE, Šebok navodi da Kina uglavnom ne utiče direktno na političku scenu u ovim državama i da posrednici, poput češkog predsednika Miloša Zemana, imaju najveću ulogu. “U Češkoj je predsednik Zeman najvažnija osoba u oblikovanju imidža Kine. Ja bih rekao da on to više radi zbog sopstvenih političkih razloga, nego što prati smernice Kine. Ali videli smo i da je Kina sve više direktno uključena u ovim zemljama, kroz, na primer, uspostavljanje kontakta sa političarima u regionu putem redovnih sastanaka političkih partija na bilateralnom, ali i na multirateralnom nivou (17+1)”, dodaje Šebok. On ukazuje i da Kina pruža priveligije i ekskluzivan pristup političarima sa pro-kineskim stavovima, kao što je na primer Petr Nečas, bivši premijer Češke, koji u svojim javnim nastupima brani postupke kineskih vlasti.
“Još jedna vrsta indirektnog uticaja je da političari sa autoritarnim tendencijama, poput Orbana u Mađarskoj, mogu da ukažu na Kinu kao model koji je poželjno slediti – navodno veoma kompetentan i efikasan, kako bi legitimisali sopstveni autoritarizam kod kuće. Kina stvara okruženje za ove negativne promene, ali ih nužno ne podstiče”, zaključuje Šebok.
Šta Kina želi od Zapadnog Balkana?
Nemoguće je govoriti o uticaju Kine u zemljama CIE, a ne spomenuti sferu ekonomije i kineske investicije.
Publikacija Empty shell no more navodi da je ekonomski uticaj Kine u regionu i dalje relativno mali, kao i da ovaj region nije od velikog ekonomskog značaja za Kinu. Trgovinski deficit između država CIE i Kine je veliki, a ekonomska saradnja se uglavnom odvija bilateralno, uprkos postojanju inicijative 17+1. Izveštaj ističe da su direktne kineske investicije “skromne” i koncentrisane u nekoliko zemalja (Mađarska, Češka i Poljska), dok je ekonomska saradnja ostala ograničena na članice Evropske unije. Kao najveći uspeh ekonomske saradnje pomenuta publikacija izdvaja turizam, a najpopularnija destinacija za kineske turiste je Višegradska grupa (Mađarska, Slovačka, Češka, Poljska).
Kulturni uticaj Kine u zemljama regiona takođe nije zanemarljiv – on se prvenstveno odvija kroz otvaranje Konfučijevih instituta i kineske državne stipendije za studente koji žele da pohađaju neki od univerziteta u Kini.
U Srbiji je ekonomski uticaj Kine vidljiv u brojnim infastrukturnim projektima, kao što je most Mihajlo Pupin u Beogradu i izgradnja brze pruge na relaciji Beograd-Budimpešta, koja bi trebalo da bude gotova 2022. godine. Stefan Vladisavljev, koordinator programa u Beogradskom fondu za političku izuzetnost (BFPE) i jedan od ko-autora izveštaja, u razgovoru za Talas ističe da Srbija prednjači u sveobuhvatnoj saradnji sa Kinom, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u državama koje su obuhvaćene platformom 17+1.
“U poslednjih 11 godina, saradnja sa Kinom je u konstantnom porastu i Kina je postala jedan od najznačajnijih partnera Srbije na polju međunarodnih odnosa. Kinesko prisutsvo biva sve više promovisano od strane srpskih zvaničnika i sama Srbija se pokazala kao lojalan partner i na taj način postala pogodno tle za nove kineske zajmove, ali i strane direktne investicije, porast ukupne spoljne trgovine (koja je u izuzetnom disbalansu u korist Kine) i saradnju u društvenoj oblasti”, smatra Vladisavljev. On kao razlog za priliv sredstava i uticaja iz Kine navodi to što Srbija nije deo Evropske unije, pa nije dužna da se u potpunosti usklađuje sa svim normativima EU. “Kratkoročno, saradnja Srbije i Kine je bila korisna za Srbiju, međutim ostaje pitanje kako će se dalji razvoj saradnje odraziti na uopštenu spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i da li će potencijalno negativno uticati na budućnost EU integracija Republike Srbije”, zaključuje Vladisavljev.
U preporukama izveštaja navodi se da je neophodan sveobuhvatan pristup analizi platforme 17+1 i da treba izbeći simplistična objašnjenja, poput onog da Kina stvara raskol u Evropi ili da je saradnja zemalja CIE sa Kinom zanemarljiva. “EU treba da pruži jasan put ka članstvu državama Zapadnog Balkana kako bi stvorila kontratežu rastu političkog uticaja Kine. EU mora da ima aktivniju ulogu u ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana”, ističu autori. Filip Šebok u izjavi za Talas smatra da EU mora da stvori kontratežu kineskom uticaju, bez obzira na to da li je on prisutan u samoj Evropskoj uniji ili susednim državama. “To što je Kina predstavljena kao “spasitelj” za neke zemlje, dok je EU (često pogrešno) percipirana kao da ne radi ništa, treba da bude razlog za buđenje EU. Međutim, moguće je da će EU biti duboko u svojim problemima nakon krize i da neće imati dovoljno političke volje da se suoči sa izazovom Kine”, naglašava Šebok.
Autorka