Foto: iStock
“Suspendovaćemo uplate suma namenjenih Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO)”, izjavio je Donlad Tramp, američki predsednik, tokom redovnog dnevnog obraćanja novinarima iz Bele kuće. On je ipak nakon toga pojasnio da nije izvesno da će zaista prekinuti finansiranje SZO, ali da će njegova administracija ispitati ovu mogućnost.
Tramp je u nekoliko navrata kritikovao SZO, navodeći da je ova međunarodna agencija sporo reagovalo na pandemiju korona virusa i da je “pristrasna” prema kineskim vlastima. Pandemija je krenula iz Kine, a Tramp nije usamljen u kritikama rada SZO. Iako i dalje traje svetska kriza prouzrokovana pandemijom korona virusa, izvesno je da će rad ove organizacije biti meta kritika u budućnosti.
Kako SZO troši svoj budžet?
Svetska zdravstvena organizacija osnovana je 1948. godine radi zaštite javnog zdravlja na globalnom nivou, ali je u svetlu pandemije COVID-19 sve više izveštaja o propustima u radu ove organizacije.
Različiti problemi sa kojima se SZO suočava bili su očigledni i pre krize koju je izazvao korona virus. Prema pisanju australijskog medija ABC, odsek Svetske zdravstvene organizacije koji treba da reaguje na hitne zdravstvene probleme, poput epidemije COVID-19, već godinama ima problem sa manjkom finansijskih sredstava. Odsek postoji od 2016. godine, a prema internim revizijama iz 2018. i 2019. godine ocenjeno je da odsek pati od “manjka adekvatnih finansija”. Nakon problematičnog odgovora na pojavu ebole u Zapadnoj Africi 2014. godine, SZO je započela reformu procedura i načina reagovanja, ali prema različitim izveštajima veliki broj planiranih reformi i dalje nije sproveden.
Pored manjka finansija i sporih reformi, korupcija je takođe problem — eksterni odbor je upozorio da se SZO suočava sa internom korupcijom, a do sličnog zaključka je došla i odvojena istraga iz marta 2019. godine. Internom procenom rizika ustanovljeno je da je samo 2018. godine bilo 148 novih slučajeva korupcije i optužbi za seksualno uznemiravanje. Većina optužbi za korupciju odnosi se na proneveru službenih fondova i nameštanje javnih tendera za nabavku zdravstvene opreme. Agencija The Associated Press objavila je 2017. godine ekskluzivan izveštaj o različitim načinima na koje funkcioneri SZO troše sredstva, uključujući luksuzne hotele i večere. Prema navodima AP, SZO godišnje troši više na putovanja nego na suzbijanje AIDS-a.
Kako je Kina povećala svoj uticaj u SZO?
Da bismo ustanovili koliko je Kina povećala uticaj na odlučivanje unutar SZO, bitno je pogledati na koji način je ovo telo reagovalo tokom pojave epidemije SARS, vrste korona virusa, 2003. godine. SARS je prvi put registrovan u Kini, a Gro Harlem Brutland, tadašnja direktorka SZO doneo je preporuku da se zabrane putovanja u kinesku provinciju u kojoj je zabeležen prvi slučajevi. Direktorka SZO u to vreme, takođe je kritikovala kineske vlasti zbog prikrivanja pojave virusa i ućutkivanja prvih uzbunjivača.
Reakcija SZO je ipak bila drastično drugačija tokom pandemije COVID-19. Sredinom januara, čelnici ove organizacije navodili su da i dalje nema dokaza da se virus prenosi sa čoveka na čoveka, a nekoliko dana nakon toga su izjavili da postoji “ograničena mogućnost” da se virus direktno prenosi, iako je Kina već tada imala nekoliko potvrđenih slučajeva. Krajem januara SZO je okarakterisala virus kao “globalnu krizu”, ali je preporučila da države ne zatvaraju svoje granice. Tedros Adhanom Gebrejesus, direktor SZO, sastao se sa kineskim predsednikom Si Đinpingom 28. januara i javno pohvalio odgovor kineskih vlasti. On je tom prilikom istakao i spremnost kineskih vlasti da podele informacije o virusu sa ostatkom sveta, ignorišući izveštaje o ućutkivanju kineskih lekara koji su među prvima javno progovorili o virusu još u decembru.Takođe, prema izveštaju američkog lista The Wall Street Journal, Kina je tek nakon dve nedelje odobrila misiju SZO koja bi procenila situaciju u Vuhanu. Na konferenciji u Minhenu, Gebrejesus je poslao sličnu poruku, ističući da je angažmanom kineskih zvaničnika “kupljeno vreme za ostatak sveta”.
Još jedan od vidljivih uticaja Kine u SZO je i pitanje članstva Tajvana. Bez ulaženja u komplikovanu istoriju odnosa Kine i Tajvana, Kina ne priznaje Tajvan kao suverenu državu, a usled toga Kina je blokirala članstvo Tajvana u SZO. Nedavno je viralan postao deo intervjua sa Brusom Ajlvordom, visokim zvaničnikom u SZO, u kojem on ignoriše pitanje voditeljke o potencijalnom budućem članstva Tajvana u ovoj organizaciji, a nakon toga kaže da bi, ukoliko bi bio zaražen korona virusom, želeo da se leči u Kini.
Budući da Tajvan nije deo SZO, tajvanski zvaničnici nemaju pristup informacijama koje se na svetskom nivou dele u okviru ove organizacije, što može biti izrazito problematično u situacijama poput trenutne pandemije COVID-19. Takođe, s obzirom na to da SZO svrstava Tajvan kao “teritoriju u okviru Kine”, sve mere koje SZO može da donese, kao što je na primer zabrana putovanja u Kinu, primenjivale bi se i na Tajvan, bez obzira na razlike u zdravstvenoj situaciji u ovoj zemlji. Tajvan je ipak ranim testiranjem i prevencijom uspeo da spreči širenje pandemije na svom tlu — za sada je registrovano 379 slučaja, a od posledica korona virusa umrlo je 5 ljudi, što je fascinantno ukoliko u obzir uzmemo da je samo prošle godine preko 2,7 miliona ljudi iz Kine posetilo Tajvan.
Ko finansira SZO?
Brojni komentatori su, u pokušaju da potkrepe optužbe za korupciju u SZO, ukazali na veliki udeo kineskih donacija u budžetu ove organizacije. SZO se finansira iz dobrovoljnih donacija članica, a najveći donator su Sjedinjene Američke Države. Ipak, Kina je poslednjih godina uvidela da može uticati na odluke u SZO ukoliko poveća finansiranje. Od 2014. Kina je povećala donacije za 52% i prošle godine je donirala preko 10 miliona dolara. Poređenja radi, SAD su donirale 893 miliona dolara 2018. i 2019. godine.
Kao još jedan od primera uticaja Kine na rad SZO navodi se povezanost kineskih zvaničnika i Tedrosa Adhanoma Gebrejesusa, lidera ove organizacije. Kina je podržala njegov izbor, a nekoliko meseci pre zvaničnog izbora on je gostovao na konferenciji u Pekingu, gde je ukazao na potrebu za većom saradnjom između Kine i zemalja “globalnog Juga” u oblasti javnog zdravlja. Nakon izbora na mesto generalnog direktora, on je potvrdio da će poštovati kineski stav o Tajvanu. Gebrejesus je kontroverzna ličnost — bio je ministar zdravlja, a zatim i ministar spoljnih poslova Etiopije od 2012. godine u okviru režima koji po svemu sudeći bio autokratski. Kineski zvanićnici najavili su da je u planu izgradnja kompleksa koji će biti sedište Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Africi, a brojni kritičari su ukazali da nije slučajnost da će sedište ovog centra biti upravo u Etiopiji, državi iz koje je i Gebrejesus. Pored njega, brojni drugi zvaničnici SZO javno su hvalili napredak Kine u oblasti javnog zdravlja, ignorišući izveštaje brojnih nevladinih organizaicija o autokratskoj vladavini Kineske komunističke partije.
Iako i dalje nije izvesno da li će SAD zaista prestati da finansira rad SZO i kakve bi bile posledice takvog poteza, izgleda da kritike na rad ove organizacije neće prestati, kao i da će se sa većom skepsom posmatrati uticaj kineskih donacija u međunarodnim telima.