Foto: Gage Skidmore
Kada je Kenedijeva administracija dobila informaciju da se na Kubi nalazi nuklearno oružije Sojvetskog saveza, vrlo brzo je postignut dogovor da Amerika mora reagovati što pre i što jače. Po pisanju istoričara Logevala i Krega u knjizi “Američki hladni rat”, samo je čuveni Meknamara imao drugačiji pogled na celokupnu situaciju. On je Kenedija pitao: kakve veze ima što Rusi imaju nuklearno oružje na Kubi, da li to menja balans snaga u nuklearnom svetu? Sa njim se nije složio niko iz administracije. A Kenedi je znao u tom trenutku da se ne radi o pozicijama nukleranog oružja, već da je nešto drugo u pitanju: njegova reputacija i reputacija njegove zemlje.
O tome kako je Kenedi postupio da bi spasio svoju reputaciju i kredibilitet svoje zemlje mnogi su pisali i izučavali. Važno je zapamtiti da je, zbog reputacije dve zemlje, svet dospeo na ivicu nuklearnog rata.
Tranzicija velikih sila
Pandemija korona virusa došla je u vreme velike neizvesnosti u svetu. Prošlo je tek nekoliko meseci od kada je američki predsednik najavio kraj globalizma i vraćanje nacionalizmu u sali Ujedinjenih nacija (ironija se sama piše). I tek smo počeli da shvatamo šta znači mirno uzdizanje Kine, posle veka poniženja. Svet je poslednjih godina počeo da se menja i svi su ostali zatečeni tim promenama. To obično tako i biva u vreme opadanja moći velikih sila, ili kako se to zove u međunarodnim odnosima: tranzicija velikih sila.
Danas je potpuno jasno da ćemo platiti cenu za porast populizma, nestručnosti, partijskih država, zabrana slobodnih medija i rijaliti predsednika. Platićemo cenu zato što je istina potpuno obesmišljena, a činjenice su postale pitanje perspektive. Nažalost, ta cena će biti desetine, ako ne i stotine hiljada mrtvih ljudi. Pitanje preživljavanja, bolesti ili smrti će se svesti na to koliko verujemo onima koji vode državu. Poverenje u političare će dobiti novu dimenziju na sledećim izborima. Mnoge vlade će pasti kada se sve ovo završi, ali mnogi vladari će učvrstiti svoje pozicije. Proces tranzicije velikih sila koji je počeo pre nekoliko godina će biti ubrzan usled pandemije i veliki broj ljudi će se samo jednog dana probuditi i zapitati kako i kada se ovo dogodilo.
Prerano je, a pratkično i nemoguće, proceniti šta će biti stvarne posledice ove pandemije. Kao što je nemoguće bilo posle Kubanske krize predvideti kraj Hladnog rata. Ali posle Kubanske krize, lideri Amerike i Sovjetskog Saveza prećutno su se dogovorili da borba za pobedu u Hladnom ratu nije vredna uništenja cele civilizacije. Nemam nameru da upoređujem najopasniju nuklearnu krizu na svetu sa trenutnom situacijom, ali postoje određeni segmenti koji su slični. Na primer, da odluke koje donose predsednici dve zemlje utiču na celo čovečanstvo.
Preispitivanje demokratije
Zbog represije nad slobodom misli, govora i medija, Kina je svet dovela u ovu situaciju. Koristeći najrepresivnije mere na svetu, uspela je da problem epidemije u svojoj državi reši i sada šalje pomoć drugim zemljama. Zapadni svet je doslovno na aparatima. U stvari, na respiratorima. Kada je epidemiolozima bilo jasno da ovo neće stati, američki predsednik je uveravao svoje građane i građanke da je sve pod kontrolom. I zbog niza loših odluka trenutne američke administracije, ceo svet gleda Ameriku na kolenima. Zbog prirode države kao što je Amerika, ceo svet ima uvid u njenu borbu protiv korona virusa. I ti brojevi na vrhu svake liste po broju zaraženih i broju preminulih, kao i grafikoni sa uzlaznom linijom nezaposlenosti, dugo će ostati u sećanju ljudi.
I dok Rusija šalje u Ameriku avion pun medicinske opreme, a Kina šalje svoje eksperte i doktore po celom svetu, Amerika je prezauzeta spašavanjem same sebe. Iako ni danas ne znamo stvaran broj preminulih od korona virusa u Kini, niti zaraženih u Rusiji, to ove zemlje ne sprečava da svetu licemerno drže lekcije o solidarnosti. I na kraju dana, istina je vrlo prosta: zbog surovosti represivnih sistema (poput onih u Kini i Rusiji), sada se preispituje demokratija. I to je najveća cena koju će ovaj svet na kraju platiti.
Proći će pandemija, ali naš pogled na pojedine države neće proći tako lako. Norme su važan deo svake države, ali su važne i za međunarodne odnose. Reputacija je jedna od najskupljih reči u međunarodnim odnosima. I ne zaboravite da je zbog reputacije ovaj svet zamalo završio u nuklearnom ratu.
*Stavovi izraženi u kolumnama na Slobodnom uglu predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.