Koliko zaista koštaju mere Vlade za spas privrede?

Ministar finansija Siniša Mali konačno je donekle pojasnio ekonomske mere Vlade u borbi protiv epidemije COVID-19

Nakon predstavljanja ekonomskih mera Vlade u utorak prošle nedelje, ostalo je mnogo nedoumica oko njihovog tačnog obima i sprovođenja. Ovo je delimično ispravljeno nastupom ministra finansija Siniše Malog u emisiji na TV Prvoj u subotu uveče.

Šta smo novo saznali? Pre svega da državni paket mera ne iznosi 5,1 milijardi evra, već mnogo manje od toga.

Prezentovani paket mera

Dok je javno saopšteno da državni paket mera iznosi oko 5,1 milijardi evra ili čak 11% BDP-a, on u sebi sadrži mnogo manje državnog novca nego što bismo to na prvi pogled pretpostavili. Da se podsetimo, paket obuhvata:

1. direktna plaćanja preduzećima za plate zaposlenih, u visini minimalne zarade (mikro i mala preduzeća i preduzetnici) ili 1,5 minimalne zarade (velika preduzeća) u toku tri meseca (oko milijardu evra)
2. odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za zaposlene tokom 3 meseca, te plaćanja akontacije za porez na dobit (oko 1,4 milijarde evra)
3. kredite za likvidnost privredi preko komercijalnih banaka u iznosu od 2 milijarde evra, te kredite u iznosu od 200 miliona evra preko državnog Foda za razvoj (ukupno 2,2 milijarde evra)
4. direktna davanja građanima od 100 evra svakoj puno letnoj osobi (oko 600 miliona evra)

Kada se sračunaju sve ove mere, zaista se dolazi do obećanih 5,1 milijardi evra. Ali nije sav ovaj novac državni, niti država sve ove troškove preuzima na sebe u potpunosti.

Krediti za likvidnost: malo država, malo više banke

Program kreditiranja privrede za koji je predviđeno da iznosi 2 milijarde evra preko komercijalnih banaka podrazumeva da većinu ovih sredstava zapravo obezbede banke. Pilikom predstavljanja ovog programa nije navedeno tačno ko i kako će obezbediti sredstva za ove kredite, pa je delovalo kao da će država sama sve da finansira.

Međutim, sada smo saznali da će država zapravo da obezbedi 600 miliona evra za garancije, dok će banke same obezbediti većinski deo za kreditiranje privrede u iznosu od preostalih 1,4 milijarde evra.

Država ne oprašta porez, već će ga naplatiti kasnije

U slučaju mera kao što su moratorijum na plaćanje poreza na zarade, socijalnih doprinosa i poreza na dobit, ova sredstva nisu oproštena već će se samo naplatiti kasnije kroz 24 rate, počevši od početka naredne godine. To znači da će datih 1,4 milijarde evra ipak stići do države, samo malo kasnije. Naravno, pod uslovom da preduzeća prežive krizu i nastave da posluju.

Slično je i sa sredstvima za kreditiranje privrede, bilo u slučaju direktnog finansiranja preko Fonda za razvoj u iznosu od 200 miliona evra ili već opisanih garancija za banke od 600 miliona evra. Ova sredstva će se vratiti državi kako se ovi krediti budu otplaćivali. Ovde naravno postoji rizik, u slučaju da preduzeća ne budu mogla da otplaćuju preuzete obaveze. Ali u optimalnom scenariju, očekuje se da se svih 800 miliona vrati u budžet.

Troškovi koje država direktno preuzima na sebe

Ovde se nalaze zapravo samo dve mere: privremeno finansiranje zarada (oko 830 miliona evra) i transfer domaćinstvima od 100 evra po punoletnom stanovniku (oko 600 miliona evra). Zbirno uzevši, suma koju država direktno i nepovratno preuzima na sebe iznosi oko 1,4 milijarde evra, što je značajno manja suma od gromoglasno najavljenih 5,1 milijarde. Pogotovo što od ove sume gotovo polovina odlazi na populističku meru podele novca svima podjednako, koja neće imati značajnije ekonomske efekte, i to baš negde pred izbore.

Preduzeća imaju dve mogućnosti za plaćanje poreza i doprinosa

Mera moratorijuma na plaćanje poreza i doprinosa na zarade je izazvala posebno mnogo interesovanja, a pre svega to što je njena implementacija ostala nejasna. Polovina meseca je inače rok za plaćanje ovih dažbina (što se polako približava), a ove mere još uvek nisu usvojene, niti je direktno bilo objašnjeno od kada će se primenjivati. Dakle, da li da preduzeća uplaćuju ova sredstva ili ne?

Pošto je navedeno da se mere odnose na period od uvođenja vanrednog stanja, da li se to odnosi samo na polovinu marta ili na ceo mesec? U pomenutoj emisiji je napokon nešto rečeno o ovome: preduzeća mogu da računaju na tri meseca ove pomoći, tj. mogu da se odluče da uplate ove dažbine za mart i da moratorijum koriste za mesece april, maj i jun, ili da ne uplate mart pa da moratorijum koriste za mart, april i maj. Ovakvo pojašnjenje je sigurno od velike pomoći za planiranje najteže pogođenim malim preduzećima koja se od polovine marta suočavaju sa velikim padom promenta ili njihovim potpunim prestankom.

Mere Vlade uglavom nisu sporne, ali njihova izvedba može biti

Same mere Vlade uglavnom nisu naišle na neodobravanje u stručnoj javnosti, osim mere „po 100 evra svima“. Ovaj skup je manje više ono što se već sprovodi ili se najavljuje da će se sprovoditi širom zemalja Evrope. Ali sama izvedba ovih mera može biti problematična. Na primer, da li će Fond za razvoj zaista da svoje kredite dodeljuje bez pristrasnosti, imajući u vidu iskustvo sa prethodnim radom ovog Fonda (koji je bio tema posebnog izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije 2014. godine) ili državnih banaka?

Dalje, koliki će biti efekti ovih mera pomoći (pre svega isplate zarada) ako se sa ovim merama kasni, imajući u vidu probleme sa likvidnošću kod malih preduzeća i preduzetnika, i njihov otežan pristup bankarskim kreditima i u najboljim vremenima? Ovaj paket mera predviđa da ova sredstva počnu da se uplaćujuju preduzećima tek u maju, umesto odmah u aprilu. Za mnoga mala preduzeća će ovo možda biti prekasno.

Na kraju, u ovom trenutku ništa nije toliko loše kao loša komunikacija. Preduzetnici moraju unapred da znaju pravila igre da bi im se prilagodili i da bi na osnovu njih donosili informisane poslovne odluke. Kašnjenje sa primenom mera ili njihova nedovoljna preciznost mogu da bude ozbiljni, a nepotrebni problemi koji će otežati prevazilaženje ove krize.