Foto: iStock
Najnoviji podaci organizacije Catalyst Balkans pokazuju da je do sada donirano skoro 5,5 miliona evra u borbi protiv korona virusa, dok je taj iznos nesumnjivo veći
Kompanije i građani u Srbiji donirali su 5.465.000 evra za urgentnu pomoć u borbi protiv korona virusa od početka krize do 31. marta, pokazuju najnoviji podaci organizacije Catalyst Balkans. Taj iznos je, međutim, sigurno znatno veći, budući da iz organizacije ističu da se ova suma odnosi na 60 akcija za koje su dostupni podaci, od ukupno 260 koliko je do sada realizovano.
Kako u razgovoru za Talas navodi Miloš Janković, menadžer za komunikacije Catalyst Balkans, u okviru navedenog iznosa, poslovni sektor zaslužan je za 64,4% donacija, privatne fondacije učestvuju sa 20,2%, pojedinci čini 2,1%, dok su građani kroz grupne akcije donirali 6,7% ukupne sume što je, kako kaže, očekivan odnos.
„Nadamo se da će u narednom periodu neprofitne organizacije dobiti dozvolu kretanja i tokom policijskog časa kako bi mogle da pruže podršku svojim korisnicima na terenu. Pored stranih donatora, neprofitni sektor će se zato sve više obraćati građanima za podršku“, ističe Janković.
Ko su najveći pojedinačni donatori?
„Od svih dobrotvornih akcija koje smo registrovali, 42 odsto je predstavljalo nabavku medicinske opreme i uređaja. To su donacije koje imaju najveći uticaj u društvu jer imaju dugoročne efekte. Naravno, videli smo da postoji problem i sa maskama i drugim potrošnim materijalima, tako da je na to za sada usmerena jedna četvrtina svih akcija“, iznosi Miloš Janković i dodaje da humanitarna pomoć u vidu hrane i higijenskih proizvoda za ugrožene čini 14,5%, a volonterske akcije oko 18% svih dobrotvornih akcija usmerenih na sanaciju štete uzrokovane epidemijom korona virusa.
Kada je reč o najvećim donacijama u reakciji na vanredno stanje u Srbiji, podaci Catalyst Balkans pokazuju da su najveći pojedinačni donatori do sada: Fondacija Novak Đoković, Eliksir grupa, Nelt, Aik banka, Telekom Srbija i Nordeus. „Nordeus ne samo da je donirao za lokalne potrebe, već ima i akciju podrške globalnom Fondu solidarnog odgovora na COVID-19 koji vodi Svetska zdravstvena organizacija. To je velika stvar za filantropiju u Srbiji – imati svest o potrebi globalne reakcije i uticati na to“, poručuje Janković.
Brzina i inovativnost doniranja tokom vanrednog stanja
„U doba krize i vanrednog stanja, kampanje za prikupljanje sredstava su najčešće sasvim direktne, bez mnogo kreativnosti. Ipak, ono što nadahnjuje jeste agilnost i brzina kojom su građani i pojedine kompanije reagovale. I Fondaciji Catalyst Balkans i Srpskom filantropskom forumu se konstantno javljaju različiti donatori koji samoinicijativno traže da pomognu, gde god i kako god mogu“, ističe Janković.
Srpski filantropski forum, objašnjava naš sagovornik, postao je mesto gde se donatori spajaju sa primaocima, te sada koordiniše akcije između kompanija i zdravstvenih ustanova.
U međuvremenu, Catalyst Balkans je na svojoj crowdfunding platformi Donacije.rs lansirao poddomen covid19.donacije.rs na kojem su prikazane kampanje neprofitnih organizacija kao urgentna reakcija na krizu. „Blizu smo brojke od milion dinara prikupljenih online za pomoć osobama u situaciji beskućništva, socijalno ugroženima, kao i za proizvodnju maski za zdravstvene radnike“, dodaje Janković.
Kada je reč o kreativnim donatorskim akcijama, prva takva je tek najavljena:
„Grupa IT-jevaca organizuje turnir u igrici Counter Strike, i pozivaju IT kompanije da prijave svoje timove, a umesto kotizacije, da doniraju nekoj neprofitnoj organizaciji. Ovakve akcije, koje angažuju istovremeno i firmu u njene zaposlene su sledeći korak u razvoju društveno odgovornog poslovanja u regionu“, ističe Miloš Janković i dodaje da će vreme za kreativne kampanje doći kada vanredno stanje prođe i kada se sagledaju dugoročne posledice ove krize. “To će tek biti ozbiljan posao za celu filantropsku zajednicu, jer će biti neophodno doneti pametne odluke i gledati da se za svaki donirani dinar dobije što veći efekat“, poručuje on.
Jedna od ekonomskih mera Vlade – oslobađanje PDV-a za donacije
U okviru paketa privrednih mera koje je najavila Vlada Srbije nalazi se i oslobađanje određenih kompanija plaćanja PDV-a za donacije. Kako je pojasnio naš sagovornik, ova mera podrazumeva samo da se plaćanja PDV-a oslobode one kompanije koje doniraju proizvode ili uređaje koje i inače prave i distribuiraju, što ocenjuje kao „dobar polu-korak“.
„Ali šta je sa kompanijama koje kupe uređaj od proizvođača, plate PDV i uređaj doniraju bolnici? Ili sa neprofitnim organizacijama koje prikupe sredstva sa raznih strana, kupe pa doniraju uređaj državi, i još joj plate PDV? Ovo je principijelno vrlo pogrešna politika.
Već smo naveli da je upravo to najčešći slučaj – jedna kompanija i njeni zaposleni se organizuju, prikupe sredstva i onda kupe od proizvođača ili zastupnika.
Koalicija za dobročinstvo, čiji smo član, predložila je pre dva dana Vladi Srbije da uvede kompenzacioni fond iz kojeg bi se PDV refundirao neprofitnim organizacijama koje nabavljaju za državu ove uređaje“, objašnjava on. Catalyst Balkans je jedan od članova ove koalicije, formirane 2017. godine, na čiji predlog je predsednica Vlade Srbije formirala Savet za filantropiju.
Kada je reč o mogućnosti da ovakva mera ostane na snazi i nakon vanrednog stanja, Janković kaže da nikako ne bi smeo da licitira šta će biti odluka Vlade po okončanju krize. „Ipak, uz prirodne nepogode koje su zadesile naš region u poslednjih nekoliko godina, i ovu pandemiju, iskustvo nam govori da ovo nije poslednja kriza sa kojom se suočavamo. Izazovi sa kojima se susrećemo u 21. veku traže od društva da bude spremno da reaguje, i to mnogo šire i jače nego što je bilo koja država u stanju.
Pouka je da otpornost naših zajednica na ovakve krize ne zavisi samo od države. I poslovni i neprofitni sektor moraju da budu spremni da reaguju urgentno. Ali i država to mora da prepozna i mora da učini više da bi omogućila više dobročinstva – u vanrednim i redovnim prilikama“, ističe on.
Izazovi doniranja u Srbiji i preporuke za rešenja
Filantropija u Srbiji nije ostala nepogođena aktulenom krizom. Rečima našeg sagovornika, ova kriza je delove našeg društva na silu gurnula u digitalnu transformaciju. „Mi se preko Donacije.rs trudimo da promovišemo online doniranje, međutim, u Srbiji online plaćanja generalno nisu razvijena, ljudi nemaju poverenje i naviku da plaćaju putem interneta bilo šta, pa ni da doniraju. Još uvek su SMS donacije ubedljivo najpopularniji način doniranja za građane, a prema istraživanju naših partnera iz Trag fondacije, samo 1% građana smatra da je online doniranje napoželjnije. Istina je da je ono najtransparentniji i potpuno siguran način doniranja, i nadam se da će zbog ovih okolnosti preći ljudima u naviku“, pojašnjava Janković.
Međutim, postoji inicijativa da praska doniranja bude olakšana tokom krize. Naime, Koalicija za dobročinstvo, u kojoj je Catalyst Balkans zajedno sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, Trag fondacijom, Smart kolektivom, Srpski filantropskim forumom i Forumom za odgovorno poslovanje, uputila je u ponedeljak državnim organima set od sedam preporuka za olakšavanje dobročinstva tokom krize izazvane pandemijom COVID-19.
Jedan od tih predloga poziva Savet za filantropiju da formira radno telo koje će koordinisati saradnju države i civilnog društva. Ostali predlozi Koalicije za dobročinstvo dostupni su na linku:
Danas smo zajedno sa ostalim partnerima iz Koalicije za dobročinstvo poslali Vladi Srbije predlog 7 mera koje će podstaći doniranje u ovim kriznim vremenima, kako bi najugroženiji dobili neophodnu pomoć. https://t.co/xjtoS9K3V5
— Catalyst Balkans (@CatalystBalkans) March 30, 2020
Onlajn akcije neprofitnih organizacija za urgentnu pomoć u borbi protiv korona virusa možete pratiti ovde.