Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

U brojnim zemljama tokom epidemije COVID-19, pored privatnosti i slobode kretanja, dolazi i do ograničavanja slobode izražavanja. Čak i u demokratskim državama, brojni su primeri  ograničavanja slobode štampe i kažnjavanja građana usled zabrinutosti da bi širenje lažnih vesti i dezinformacija moglo da izazove masovnu paniku.

Ipak, upitno je koliko su ovakva ograničenja opravdana i proporcionalna, naročito ukoliko u obzir uzmemo lakoću sa kojom državni organi ukidaju i ograničavaju slobode u vanrednim situacijama. Takođe, sada je više nego ikada potrebna transparentnost nadležnih organa i tačno izveštavanje medija, a postoji bojazan da će ograničenja koja danas prihvatamo, jer je na snazi vanredno stanje, postati svakodnevica i nakon njegovog ukidanja.

 

Šta ako kritikujete vlast zbog ponašanja tokom epidemije COVID-19?

Iran, Tajland i Kina odlični su primeri nedostatka transparentnosti nadležnih, kao i arbitrarnog kažnjavanja pojedinaca zbog kritike vlasti tokom epidemije COVID-19.

Uprkos opasnosti koju predstavlja okupljanje velikog broja građana, iranski zvaničnici su nastavili da pozivaju građane da izađu i glasaju na izborima, dok su medicinski radnici medijima anonimno pružali informacije o nepripremljenosti zdravstvenog sistema da se nosi sa velikim brojem zaraženih. Nadležni su ignorisali apele za zatvaranje religijskih objekata i škola, a epidemiju su počeli da shvataju ozbiljno tek kada je zaražen veliki broj visokih državnih zvaničnika.

Uzbunjivači i novinari koji su izveštavali o epidemiji COVID-19 na Tajlandu suočili su se sa tužbama i zastrašivanjem od strane vlasti. Danai Usama, građanin Tajlanda, je 16. marta na svom Fejbuk profilu napisao da na jednom od aerodroma u Bangkoku zaposleni ne proveravaju telesnu temperaturu putnika, nakon čega je optužen za širenje lažnih vesti, zbog čega može provesti i do 5 godina u zatvoru. Zdravstvenim radnicima koji su javno govorili o nedostatku opreme i medicinskih sredstava u bolnicama zaprećeno je otkazom, kao i novinarima koji su ukazali na korupciju prilikom kupovine i prodaje zaštitinih maski za lice, navodi se u izveštaju organizacije Human Rights Watch.

“Da se u Kini poštuje sloboda govora, ne bi došlo do krize korona virusa”, naslov je provokativnog članka u časopisu Gardijan, koji je zbog svoje teze privukao i veliki broj kritičara. Iako ne možemo sa sigurnošću znati da li bi do epidemije došlo čak i da je sloboda govora u Kini na višem nivou, neosporno je da prvi uzbunjivači u Kini nisu naišli na razumevanju funkcionera Kineske komunističke partije. Lekar koji je prvi prosledio informacije o sedam slučajeva bolesti pozvan je na saslušanje, nakon čega je morao da potpiše izjavu u kojoj obećava da neće dalje širiti informacije, a jedan od uzbunjivača je preminuo od korona virusa. Policija je privela zaposlenog na kineskoj državnoj televiziji CCTV koji je objavljivao snimke iz Vuhana, epicentra epidemije. On je potajno snimio i upad policije u njegov stan. Kineski zvaničnici aktivno nadgledaju komunikaciju građana putem popularne društvene mreže WeChat, iako brojni komentatori ističu da je na početku krize cenzura bila manja.

 

Sloboda govora na izdisaju u Mađarskoj

Iako je Viktor Orban, premijer Mađarske, od ranije poznat kao lider sa autoritarnim tendencijama, epidemija COVID-19 ukazala je na to koliko je zapravo demokratija u Mađarskoj ugrožena. Mađarski parlament usvojio je 30. marta zakon kojim je Vlada dobila daleko veća ovlašćenja u vanrednom stanju. Na osnovu novog zakona, Vlada će moći da upravlja zemljom dekretima, dok se vanredno stanje produžava neograničeno.

Zakon naročito pogađa slobodu medija – uvedena je kazna od jedne do pet godina zatvora za svakoga ko je osuđen za širenje “lažnih” ili “netačnih” informacija koje otežavaju napore vlasti da zaustave širenje epidemije COVID-19. Brojne nevladine organizacije u Mađarskoj apelovale su da bi zakon mogao biti zloupotrebljen za cenzuru legitiminih kritika vlasti, to jest za ućutkivanje svih koji javno preispituju neke od izjava zvaničnika.

Početkom februara, mađarska policija uhapsila je nekoliko ljudi zbog širenja lažnih vesti, a pod pritiskom vlasti našao se i jedan nezavisni portal nakon objavljenih tekstova o zdravstvu u Mađarskoj, navodi Balkan Insight.

Mađarska nije jedina koja se okrenula hapšenjima i kažnjavanju svih koji dele “lažne vesti”. U Crnoj Gori je 12. marta uhapšen građanin koji je navodno širio lažne informacije o korona virusu. On je na svom Fejsbuk profilu objavio da je u Crnoj Gori trenutno 13 građana zaraženo, a krajem februara crnogorske vlasti uhapsile su i državljanku Rusije zbog širenja panike i nereda jer je na svom Instagram profilu napisala da je zaraženo preko 1.000 građana u Crnoj Gori. Pored bojazni da će vanredno stanje biti iskorišćeno za neopravdano ograničavanje slobode govora, vlasti u Crnoj Gori kritikovane su i zbog objavljivanja imena lica kojima su izdata rešenja o obaveznoj samoizolaciji. Oštre mere protiv svih koji šire “lažne vesti” donela je i Republika Srpska, usled čega se oglasio Arlem Dezir, predstavnik OEBS-a za slobodu medija, koji je naglasio da je zabrinut zbog uvođenja novih mera.

 

U Srbiji dvostruki aršini za lažne vesti

“Goriva ima sasvim dosta i nema razloga za paniku”, rekao je nedavno Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Nestašica goriva je bila samo jedna od lažnih vesti koja je kružila Srbijom od uvođenja vanrednog stanja, a mediji su izvestili da su odgovorni za širenje vesti o nestašici goriva privedeni.

N.S. uhapšen je 29. marta zbog sumnje da je na društvenoj mreži Fejsbuk objavio snimak sa netačnim informacijama o korona virusu. Još jedna osoba uhapšena je 17. marta zbog objave u kojoj se navodi da se u njegovom selu nalaze vojnici koji građanima dele kupone za hleb i da niko ne plaća za namirnice. U Kruševcu je uhapšen muškarac zbog izazivanje panike i nereda jer je na svom Fejsbuk profilu postavio, kako je navedeno na sajtu MUP-a, „neistinitu informaciju da je jedan sugrađanin sa teritorije Rasinskog okruga, čije je lične podatke objavio, zaražen virusom Covid-19“. Uhapšen je i muškarac iz Kladova koji je na jednoj društvenoj mreži napisao da je “voće i povrće koje se prodaje po marketima zaraženo korona virusom”.

Po svemu sudeći, vlasti u Srbiji ne prežu od privođenja građana koji dele lažne vesti. S druge strane, u različitim tabloidima i medijima postoji obilje primera lažnih vesti, dezinformacija i pogrešnih saveta u vezi sa lečenjem i prirodom korona virusa. Jedan od primera lažne vesti su navodni saveti “mikrobiologa iz Vuhana”, među kojima je i sugestija da građani ne treba da piju hladna pića. Na brojnim naslovnicama srpskih tabloida pre nekoliko dana mogli smo da pročitamo apokaliptične scenarije o dolasku velikog broja Srba iz inostranstva, kao i veliki broj teorija zavere o nastanku virusa.

Vanredno stanje i pandemija su idealno tlo za pojavu velikog broja pogrešnih informacija i lažnih vesti, pa je razumljivo da postoji potreba da se ograniče i kazne ljudi koji svesno šire ovakve informacije sa ciljem izazivanja nereda i panike. Ipak, potrebno je na umu imati i to da li građani u zemlji sa niskom medijskom pismenošću mogu da prepoznaju šta je zaista dezinformacija, a šta proveren i dobronameran savet. Upravo zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) krenula aktivno da sarađuje sa društvenim mrežama i drugim tehnološkim kompanijama kako bi suzbila pogrešne informacije o virusu. Nakon što se epidemija COVID-19 okonča, postaće očigledno koliko je važno da građani budu medijski pismeni i da ovo mora biti deo savremenog obrazovanja.

Posebno je problematična mogućnost da vlasti tokom vanrednog stanja zloupotrebe proširena ovlašćenja i ograniče slobodu onih medija koji su se usudili da preispitaju i dovode u pitanje neke od informacija nadležnih. Na primeru Mađarske vidimo da to nije nerealan scenario i da treba biti oprezan i ne prihvatati slepo svako ograničenje slobode tokom epidemije, pogotovo ako postoji rizik da se iza njega krije namera za ukidanjem kritike vlasti od strane medija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *