Zašto se odlažu hitne mere za pomoć privredi Srbije?
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Ekonomske mere treba da pomognu preduzećima da prebrode najkritičniji period, ali se sa njima već kasni 

Srbija je ozbiljno pogođena pandemijom korona virusa, usled čega su uvedene brojne mere koje imaju više ili manje smisla u cilju obuzdavanja njenog širenja. U međuvremenu, veliki broj privrednih aktivnosti jednostavno je stao: najviše pogođene grane su turizam i ugostiteljstvo, kao i sektor ličnih usluga, koji su se susreli sa gotovo potpunim prestankom prometa. Ali i neki delovi prerađivačke industrije imaju problema zbog pokidanih lanaca snabdevanja pošto sada teže dolaze do potrebnih sirovina i poluproizvoda.

Dok državni činovnici za sada obraćaju pažnju na medicinski deo problema, pogled na ekonomski aspekt veoma kasni. Policijski čas uveden je 18. marta, što je u trenutku pisanja ovog teksta pre gotovo dve nedelje. Od ekonomskih mera koje bi trebalo da pomognu privredi da preživi ovakvo stanje gotovo ništa nije urađeno, izuzimajući moratorijum na otplatu kredita tokom 3 meseca (mera Narodne banke) i na otplatu poreskih dugovanja (Poreska uprava).

 

Šta su uradile druge zemlje?

U drugim zemljama se ozbiljno razmatra uticaj epidemije korona virusa na privredu. Velike zemlje, kao što su SAD, Nemačka, Italija i Velika Brtitanija, već su usvojile programe pomoći privredi. Kako vreme protiče, sve više deluje da će ovaj ekonomski šok izazvan pandemijom i merama za njeno prevazilaženje biti mnogo dublji nego što je prvobitno bilo očekivano i čemu smo se nadali. Procene pada ekonomskih aktivnosti u ovoj godini kreću se oko 5% za Nemačku, i idu i čak i do dvocifrenih brojki za Italiju (pad ekonomskih aktivnosti od čak 11%).

Koliko je ovo veliki udarac, lako vidimo kada te procene uporedimo sa padom ekonomskih aktivnosti usled finansijske krize 2009. godine.

Ekonomski rast u Nemačkoj i Italiji. Izvor: MMF, WEO i Reuters

U slučaju Nemačke, trenutna očekivanja su da će pandemija korona virusa imati sličan uticaj na ekonomska kretanja kao i kriza 2009, dok je u slučaju Italije procena da će ovaj uticaj biti skoro dvostruko jači. Srbija nikako nije izolovano ostrvo, tako da nije pitanje da li će i naša privreda sigurno biti pogođena, već koliko.

 

Kakve ekonomske mere su potrebne?

Ekonomske mere treba da pomognu preduzećima da prebrode najkritičniji period, pre svega udarac nelikvidnosti koji nastaje usled pada prometa i poslovnih prihoda, dok fiksni troškovi ostaju veliki (plate zaposlenih, te porezi i doprinosi na njih, zakup prostora, troškovi upotrebe kapitala i slično). Bez ove pomoći, očekuju nas prvo velika otpuštanja zaposlenih, pa potom i zatvaranje preduzeća.

Mere, međutim, treba da budu usmerene pre svega na sektor mikro, malih i srednjih preduzeća koja će se najteže nositi sa ovim problemima budući da imaju najveće prepreke u pristupu finansiranju i zato što troškovi rada čine veći udeo u ukupnim troškovima, kao i na grane koje su posebno pogođene. Široke mere koje imaju primenu na celokupnu privredu imaće značajno više troškove, a pomoći će i onima kojima to nije neophodno. Krizom nisu istovetno pogođeni Telekom Srbija, NCR ili programeri koji rade za izvoz koliko i neki hotel, restoran ili frizerski salon.

Ono što možemo da očekujemo, a čemu treba da se usprotivimo, jeste pomaganje velikih kompanija kojima pomoć nije potrebna ili koje već imaju loš model poslovanja pa će sada iskoristiti ovu krizu da se šlepuju uz druge. Primer ovakvog poslovanja je Air Serbia koja već godinama radi sa gubitkom koji se pokriva subvencijama iz budžeta, pa deluje da je preduzeće profitabilno. Jasno je da će ova kompanija, kao i druge koje se bave aviosaobraćajem, imati velike gubitke usled ove krize, ali je upitno da li treba pomagati kompaniji koja ni u dobrim godinama ne može da posluje bez pomoći države.

 

Šta je trebalo uraditi?

Ovoliko kašnjenje ekonomskih mera nije dobro. Dok je Nemačka objavila svoje ekonomske mere još pre nedelju dana (23. marta), mere u Srbiji su pompezno najavljivane za nedelju (29. mart) da bi potom bile odložene za utorak. Ovo svakako nije bio dobar potez – u trenutku velike neizvesnosti, političari pre svega treba da povrate poverenje u stabilnost i predvidljivost poslovanja.

To ne mora da znači da mere treba uvesti odmah i bez promišljanja, već da se obznanjen rok ekonomskih mera mora ispoštovati – ako se najavljuju za nedelju, tada ih i treba objaviti, ne kasnije. Poseban problem predstavlja to što je u svom medijskom nastupu na TV Prva predsednik Srbije objašnjavao ekonomske mere koje će tek biti predstavljene javnosti dva dana kasnije, umesto da se one prvo usvoje, a da se potom predstavljaju.

 

Kakva poruka se šalje, a kakva je potrebna?

Pored samog obuhvata i karaktera ekonomskih mera, bitno je i to kako se one predstavljaju javnosti, pre svega poslovnim ljudima – od vlasnika i menadžera velikih kompanija, do malih preduzetnika i trafike na ćošku. Oni moraju da se pouzdaju da će država obećane mere zaista i spovoditi, kao i to da će se one prema svima primenjivati, da bi na osnovu toga mogli ove mere da uključe u svoje poslovne kalkulacije.

Nažalost, mi smo na ovome pali i pre samog polaganja ispita: obznana mera se zvanično odlaže (iako već kasnimo za drugim zemljama), a onda se potom ipak seciraju pred medijskim auditorijumom za koji one nisu ni namenjene.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *