Foto: Arno Mikkor (EU2017EE)
O ulozi EU u krizi izazvanoj korona virusom, odnosima sa Srbijom, kao i spoljnoj politici naše zemlje razgovarali smo sa Srđanom Majstorovićem, predsednikom UO Centra za evropske politike – CEP
„Zemljama EU potreban je duh ’svi za jednog’ umesto ’svako za sebe’ kako bi bile uspešne u nošenju sa krizom izazvanom korona virusom“, izjavila je nedavno Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. Govoreći o inicijalnom pristupu članica EU koji je bio fokusiran na pojedinačne države, ona je naglasila da uspešan evropski odgovor zavisi od zajedničkog tržišta i Šengenske zone, te da kriza koja ne poznaje granice ne može da se reši postavljanjem novih.
U međuvremenu, EU je odobrila paket od 93 miliona evra za pomoć Srbiji u borbi protiv krize, od čega 7,5 miliona bespovratnih sredstava, tj. direktne donacije. Ovo, ipak, dolazi nakon odluke EU da ograniči izvoz medicinske opreme u zemlje koje nisu članice, kada je fon der Lajen naglasila da će to biti moguće samo uz posebne dozvole. “Evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka na papiru. Ja sam danas uputio posebno pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to je Kina“, izjavio je tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon čega je počela da pristiže pomoć iz Kine u vidu stručnjaka i medicinske opreme.
Bez obzira na apsolutne iznose finansijske pomoći koja pristiže u Srbiju, utisak je da od državnog vrha u daleko većoj meri stižu reči pohvale i zahvalnosti Kini, dok je premijerka Ana Brnabić najavila da će, po okončanju pandemije, predložiti Narodnoj skupštini izgradnju spomenika posvećenog Kini, na osnovu iskazanog prijateljstva i solidarnosti.
Da li je Evropska unija negde „zakazala“ u pristupu aktuelnoj krizi? U kojoj meri je upućena pomoć Srbiji bila očekivana, a kako će razvoj odnosa u narednom periodu uticati na spoljnu politiku Srbije? O tome, kao i o porukama koje dolaze od vlasti, razgovarali smo sa Srđanom Majstorovićem, predsednikom Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP).
„U vreme nevolje, neće vas zalihe zaštititi od opasnosti, nego dobar komšija“
Talas: Ursula fon der Lajen izjavila je nedavno da je unutar EU potreban pristup „svi za jednog“, umesto dosadašnjeg „svako za sebe“. Kako komentarišete ovu izjavu?
Srđan Majstorović: Zaštita zdravlja stanovništva u EU se nalazi u nadležnosti država članica. Stiče se utisak da su članice prilično intuitivno i refleksivno reagovale na pojavljivanje neposredne opasnosti od virusa Kovid-19. Preko noći su uvedene restriktivne mere, od uspostavljanja kontrole unutrašnjih granica, zabrane ulaska stranim državljanima, do ograničenja trgovine pojedinom robom.
Za EU koja je zasnovana na slobodnom kretanju robe, ovo je svakako vanredna situacija koja je ukazala na dve stvari. Prvo, nacionalne države su i dalje prva tačka pomoći za građane i adresa kojoj se obraćaju u vanrednim situacijama. Međutim s druge strane, kako kriza odmiče, postaje očigledno da bi EU morala da ima više nadležnosti u vanrednim situacijama koje zahtevaju zajedničke napore u borbi protiv protiv opasnosti koje ne poznaju granice, poput pandemije (od kreiranja posebnog fonda do zajedničkih zaliha medicinske opreme koja bi se upućivala najteže pogođenim članicama). U slučajevima kada ne postoji nadležnost EU u pojedinim oblastima, najmanje što države članice mogu da urade je da uspostave mehanizme koordinacije svojih nacionalnih politika, s obzirom na to da same ne mogu da se izbore sa pandemijom. Bliža saradnja je dakle neophodna, i na članicama je da pokažu da su dorasle ovom izazovu. Da parafraziram jednu trenutno popularnu izreku, u vreme nevolje, neće vas zalihe zaštititi od opasnosti, nego dobar komšija.
Kada pandemija prođe, njene posledice će biti ozbiljne kako po privredu, građane, tako i po samu Uniju. Nacionalne vlade neće moći samostalno da se izbore sa ovim izazovom. To će biti zadatak Unije. Način na koji će EU odgovoriti predstojećem izazovu zavisi od sposobnosti njenih lidera da ponovo definišu zajednički interes i, poštujući vrednosti na kojima je zasnovana, pokažu kakvu Uniju žele u post-pandemijskom svetu. Dogovor u vezi novog budžeta EU za period 2021-2027. biće signal u kojem pravcu će se kretati Unija.
EU je izdvojila 15 miliona evra za pomoć Srbiji u borbi protiv epidemije, dok je najavljeno još nešto ispod 80 miliona u cilju ublažavanja društveno-ekonomskih posledica ove krize. Da li je, imajući u vidu status Srbije u procesu integracije u EU, ovakva pomoć očekivana?
Podsećam da ovo nije prvi put da Srbija dobija bespovratnu pomoć od EU u vreme krize. Sličnu podršku EU je pružila Srbiji 2014. godine u vreme katastrofalnih poplava. Dakle, istorija solidarnosti postoji i to je jako važna poruka građanima Srbije. Možda je podrška EU ponekad manje upadljiva od velikih aviona ili rotacionih svetala i time nije toliko očigledna, ali ona je mnogo veća u odnosu na sve druge izvore pomoći.
Jako je značajno da je Evropska komisija u ovom trenutku prenamenila sredstva iz IPA u cilju podrške Srbiji. Prenamenjena sredstva u iznosu od 93 miliona evra omogućiće kupovinu i transport medicinske opreme neophodne za borbu protiv pandemije, za šta je izdvojeno 15 miliona evra. Preostalih 78 miliona evra biće namenjeno podršci ekonomskim i socijalnim merama koje će biti neophodne da se Srbija izbori sa izvesno teškim posledicama pandemije po naše građane i privredu.
U proteklih 10 godina, EU je donirala 200 miliona evra za zdravstveni sistem Srbije. Pored toga, zajmovima je obezbeđeno 250 miliona evra za rekonstrukciju bolnica i nabavku medicinske opreme po Srbiji. Zato je, pored nedvosmisleno fantastičnih napora zdravstvenih radnika, EU značajno doprinela da se Srbija organizovano suoči sa ovom pandemijom.
Potrebno je da zvaničnici svima ukažu dužno poštovanje
Kako ocenjujete pristup i retoriku aktuelnog državnog vrha kada je reč o komuniciranju odnosa sa Evropskom unijom?
U ovako stresnim i emotivnim situacijama, kada je pitanje zdravlja građana u pitanju, neohodno je sačuvati smirenost i racionalizovati frustracije sa kojima se suočavamo. Javni emotivni nastupi nikome neće pomoći. Niti će se time unaprediti slika Srbije u Evropi, niti će se time uticati na promenu politike prema Srbiji, niti će građani Srbije imati bilo kakvu korist od takvih nastupa. Dakle, takvi nastupi su nepotrebni, a mogu imati i štetne posledice.
Potrebno je stalno imati na umu da je budućnost Srbije vezana za budućnost EU. U ovom trenutku, oko 70% naše trgovine se odvija sa EU i njenim članicama. EU je najveći donator bespovratne pomoći Srbiji sa nekih 3 milijarde evra od 2001. do danas. Pored navedenog, kompanije iz EU su najveći investitori u Srbiji koji zapošljavaju naše građane i pune budžet Srbije. Srbija nije, niti će u budućnosti biti, u prilici da se odrekne integracije u EU s obzirom na stepen povezanosti koji sam upravo naveo. Odricanje od tog puta bio bi politički avanturizam neslućenih razmera sa nesagledivim posledicama po privredu i društvo ove zemlje.
Srbija svakako ne treba da se odrekne pomoći koja joj u ovom teškom trenutku stiže sa raznih strana. To bi bilo neracionalno, i to niko ne zahteva. Samo je potrebno da zvaničnici koji predstavljaju građane Srbije, u duhu nama karakterističnog gostoprimstva i u skladu sa pravilima diplomatskog ponašanja, svima ukažu dužno poštovanje i podjednaku zahvalnost na pomoći.
Da li mislite da će trenutna uloga Kine u kontekstu epidemije u Srbiji na duži rok uticati na spoljnu politiku naše zemlje i na koji način?
Srbija se u proteklom period profilisala kao “omiljena” destinacija za velike infrastrukturne projekte koje finansiraju i sprovode kineske banke, odnosno kompanije. Podrška koju je Srbija dobila kupovinom velikih postrojenja u Smederevu i Boru od strane kineskih kompanija, kao i status stalne članice Saveta bezbednosti UN i podrška kineske Vlade u rešavanju kosovskog pitanja, imaju veliki uticaj na odnose dve zemlje. Međutim, i ne želeći da umanjim značaj navedenih faktora jer bi to bilo neprimereno, odnos između Srbije i Kine u narednom periodu biće umnogome definisan odnosom EU i Kine.
EU u narednom periodu mora strateški da redefiniše svoju ulogu u post-pandemijskom svetu, a time i odnose sa velikim silama poput Kine
U ovom trenutku Kina pokušava da se predstavi kao predvodnica u borbi protiv pandemije, iako bi se moglo raspravljati o tome koliko je bila transparentna pri deljenju informacija u početnoj fazi pandemije i kakve je to efekte imalo po njeno širenje. Članice Unije su u ovom trenutku prilično podeljene u percepciji uloge i namera Kine u Evropi. Dok jedni nisu u situaciji da se bave kritičkim procenama kineskih namera, s obzirom na neophodnost hitne pomoći bez obzira odakle ona dolazi (što je ujedno uzrokovano i inicijalnim nedostatkom iskazane solidarnosti među članicama Unije), drugi sumnjičavo posmatraju namere Kine kao svojevrsnu promotivnu kampanju „kineskog modela“ koji svoju superiornost želi da demonstrira time što ukazuje na prednosti nesumnjivo autoritarnog pristupa upravljanju društvom u kojem se individualne slobode i prava posmatraju kao nepotrebne prepreke efikasnom upravljanju društvom.
Srbija je u ovom trenutku bliža stavovima prve grupe i, s obzirom na svoje interese, nije realno očekivati da će se „zamerati“ time što će u narednom periodu promeniti stav i pristupati odlukama EU koje su u suprotnosti sa kineskim interesima. Međutim, EU u narednom periodu mora strateški da redefiniše svoju ulogu u post-pandemijskom svetu, a time i odnose sa velikim silama poput Kine.
Da bi imala punu autonomiju strateškog delovanja, Unija će morati da definiše i svoje granice. Zato je neophodno da se i proces širenja Unije na Zapadni Balkan ubrza. Izvesnost pristupanja Uniji uticaće i na spoljnu politiku Srbije. Zaštićena u okviru Unije, bez straha od odmazde velikih sila, Srbija će moći da vodi usaglašenu spoljnu politiku sa evropskom. Dok god se to ne desi, realno je očekivati da će Srbija pratiti vlastite interese i u skladu sa njima se određivati prema odlukama Unije u vezi sa Kinom.
Pročitajte i:
Autorka